Партизане, срећан ти рођендан!
Југословенско спортско друштво Партизан и фудбалски клуб, као покретач црно-белих, славе 73. рођендан. Дирљива честитка Гробара: Са жељом да буде још већи, славимо Партизанов 73. ! Црно-бели имају чиме да се подиче. . .
Фудбал 04.10.2018 | 21:40
Фудбалери црно-белих су 27 пута били шампиони државе, први клуб са ових простора који је стигао до финала Купа шампиона, као и до Лиге шампиона.
У Фудбалском клубу Партизан поносни су на 73. године постојања, рад и резултате.
“ЈСД Партизан спада у ред највећих спортских друштва у свету, а по резултатима, остварењима и броју својих врхунских спортиста током свих ових година, вероватно је и једно од најуспешнијих у спортском свету. Освојено је 27 титула шампиона државе, 15 пута били смо победници Купа, Средњеевропски куп освојен је 1978. године, а 1966. били други у Европи. Партизан је одиграо први меч против Спортинга у историји Купа шампиона, када је ово данас најпрестижније такмичење тек основано 1955. године, потом смо двапут играли у Лиги европских шампиона новог формата, а и осам пута у Лиги европске фудбалске федерације. Партизан је дао највише репрезентативаца и има највише фудбалера који су наступили више од педесет пута у државном тиму. Највише тренера у нашој Првој лиги годинама је из редова Партизана, а десетак националних селекција са свих континената, као селектори, водили су наши стручњаци. Наши тренери су водили и најелитније клубове Европе и света. Партизан има и омладинску фудбалску школу коју је УЕФА, уз Ајаксову, прогласила за најбољу на континенту…”, похвалили су се на црно-бели на клупском сајту.
Затим следи подсећање на прве дане…
“Датум рођења је 4. октобар 1945. године, а припреме су трајале месецима пре тога. Светозар Вукмановић – Темпо, својим несравњивим ентузијазмом, залагао се да се при Централном дому Југословенске армије оформи фудбалски клуб, а касније да се то шири и на остале спортове, у којима би били спортисти који су у војничкој униформи. Тако су истог дана када и фудбалска секција, рођене оне и за атлетику, шах, кошарку и одбојку. У лето 1945. године у Београду је одржавано свеармијско првенство, које је окупило и четири стотине фудбалера. Међу њима су биле и десетине познатих играча, па и репрезентативаца пре почетка Другог светског рата, а који су у то време били у униформи. Већ тада је начињен списак најбољих. Када је донета одлука о оснивању фудбалског клуба, они су већ били позвани у Београд и заједно су тренирали. Играчи Партизана, два дана по оснивању, 6. октобра, први пут су истрчали на терен. Победили су репрезентацију Земуна са 4:2 у саставу: Чулик, Чолић, Белеслин, Чајковски, Ђурђевић, Шваљек, Шереш (Б. Михајловић), Атанацковић, Рупник, Божовић и Матекало, који је био и први стрелац (дао је два гола. Шереш и Рупник по један). Тренер је био Фрањо Глазер. Већ на првим утакмицама показало се да снази Партизана тада нико није био раван. На седам следећих утакмица дали су 45 голова, а нису примили ни један. Живели су у Централном дому армије, носили униформе и свако је имао редовна задужења. Бобек је, рецимо, био библиотекар…”
Био је то почетак стварања великог клуба.
“Године 1946. фудбалери и остали спортисти Партизана пресељени су у бараке на Шареној ћуприји у близини Аутокоманде (крај авалског друма), где је било седиште Партизанове фискултурне школе. Њен први управник је био Артур Такач. Данас, наравно, нема никаквог трага од некадашњег спортског насеља и Фискултурне школе Партизана. Публика је већ знала имена: Фрањо Глазер, Бела Палфи, Ратко Чолић, Фрањо Шоштарић, Златко Чајковски, Александар Атанацковић, Силвестер Шереш, Првослав Боба Михајловић, Драгомир Марјановић, Момчило Радуновић, Стјепан Бобек, Миливоје Ђурђевић, Радислав Јањић, Станислав Попеску, Миша Шијачић, Иван Шваљек, Флоријан Матекало, Јован Вратан, Фрањо Рупник, Јосип Крњић, Владимир Чулик и Мирослав Брозовић.”
Неизбежна је и прича о стадиону.
“Тих првих година Партизан је играо на стадиону предратног клуба БСК (капацитет му је био 5.500 хиљада на дрвеним трибинама и око 20 – 25.000 стајаћих места), који је преименован у Стадион 20. октобар, касније и Стадион ЦДЈА, да би већ 1949. Партизан добио новоизграђени стадион, који је добио име – Стадион ЈНА. Он је изграђен на месту стадиона БСК, који је после рата одлуком државе био додељен Партизану”.
Партизан не чине, ипак, само светли тренуци, било је и тешких дана. Али, ФК Партизан има и о томе став.
“Истина, кажу неки како у тој љубави има и бола и туге, понекад изневерених нада и недосањаних снова. Али, они никада неће разумети, оно што је нама тако видљиво и јасно, да се сваки бол и свака туга, да се све наде и снови овога света, исправљају и равнају негде горе, поврх Топчидерског брда и да ма како осећали да није увек лако, заувек ћемо знати колико је лепо волети Партизан”, пише на Партизановом сајту.
Традиционално, црно-бели ће свечано прогласити најбоље појединце и клубове за 2018. годину
Пре тачно 73 године, 4. октобра 1945, основано је једно од најтрофејнијих спортских друштава на свету - Југословенско спортско друштво Партизан.
У почетку се звало Фискултурно друштво Централног дома југословенске војске Партизан, а 1950. услед реорганизације Партизан добије име које је сачувао до дана данашњег.
Међу првим секцијама ЈСД Партизана почеле су да функционишу фудбалска, атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. ЈСД Партизан данас броји 27 клубова у 24 спорта.
Такође, у црно-белој породици некада су постојали скијашки и бејзбол клуб, али су они у међувремену угашени.
Ако гледамо по резултатима, успесима и врхунским спортистима који су бранили црно-беле боје, Партизан је једна од најуспешнијих спортских асоцијација на свету.
Највећи успеси "парног ваљка" јесу титула првака Европе кошаркашког клуба 1992. године, 7 титула европског ватерполо шампиона и финале Купа европских шампиона 1966. године, у коме су фудбалери Партизана поражени од Реал Мадрида са 2:1.
Боје Партизана бранили су многи великани југословенског и спрског спорта, који су и на планетарној сцени оставили неизбрисив траг. Члан тениског клуба Партизан био је и један од најбољих тенисера света свих времена Новак Ђоковић.
Списак асова и велемајстора спорта, као и свих државних и међународних трофеја и признања партизановаца и Партизана је подугачак.
„Већина нас, младих генерала, која је играла и волела фудбал, окупила се и договорила да оснујемо фудбалски клуб. Око имена није било натезања: били смо партизани, било је и најприродније да се наш клуб зове Партизан“.
Петар Дапчевић Пеко, прослављени командант из Другог светског рата, пре мало више од две деценије је у само две реченице оживео сећања на тренутак који ће променити историју спорта на овим просторима, на дан кад је основан - Партизан.
Тог 4. октобра 1945, при Централном дому тадашње Југословенске народне армије, почео је живот црно-белих. Живот који је ће много година касније легендарни Душко Радовић описати сентенцом за сва времена:
„Није увек лако, али је увек лепо...“
Данас клуб из Хумске 1 слави 73. рођендан.
Прва замисао је била да Партизан функционише као фискултурни клуб, како би војници ЈНА у униформама одржавали склад тела и духа. Но, с обзиром да је лета 1945. у Београду одржано Свеармијско првенство државе, на коме се, између осталог, појавило и неколико стотина фудбалера, најбољих тог доба из СФРЈ, прешло се на идеју више: да се сачини списак најбољих који су носили униформу и они су месец дана касније добили позив да се преселе у Београд.
Оснивачком скупштином Партизана, како би се то звало данашњим речником, неформално је председавао је још један генерал Светозар Вукмановић Темпо. Били су још присутни још: Отмар Креачић Култура, Вујица Гајиновић, Ратко Чоче Вујовић (пет година касније званично изабран за првог председника), Константин Коча Поповић и Мијалко Тодоровић Плави.
Тако је настао фудбалски клуб. Два дана касније одиграо је прву утакмицу. Под вођством тренера Фрања Глазера савладан је Земун (4:2). Први гол за Партизан постигао је Флоријан Матекало, на истом сусрету био је двоструки стрелац, а мрежу су погађали још Шереш и Рупник.
Остало је записано да је премијерни меч на игралишту „20. октобар“ пред 200 гледалаца Партизан одиграо у саставу: Чулик, Чолић, Белеслин, Чајковски, Ђурђевић, Шваљек, Шереш (Боба Михајловић), Атанацковић, Рупник, Божовић, Матекало.
На тај начин створена је историја. Блистава, јер: Партизан је први учесник Купа шампиона (1955), први финалиста Купа шампиона са ових простора (1966), први учесник Лиге шампиона из Србије (2003, 2010), 27 пута државни првак, 15 пута освајач купа (и актуелни власник пехара), победник Средњоевропског купа (1978), али и клуб који је створио на стотине асова светског формата, чија се имена и дан-данас с поштовањем изговарају широм планете: од Стјепана Бобека, преко Милутина Шокишћа, Велибора Васовића, Милана Галића,Момчила Вукотића, Ненада Бјековића, Предрага Мијатовића, Саше Илића...
Фудбалски клуб је перјаница Спортског друштва основаног истог дана, 4. октобра 1945, а које се сматра, уз Боку јуниорс, једним од најтрофејнијих у свету. Истог дана кад и фудбалски клуб почеле су да живе кошаркашка, одбојкашка, атлетска и секција за шах. Данас Спортско друштво Партизан броји 27 клубова, а на челу те организације је Милорад Вучелић, истовремено и први човек фудбалског клуба, док су потпредсендници Ненад Голијанин и Андреа Арсовић.
Осим фудбалског, огроман допринос популаризацији и успешности спорта на овим просторима дао је и кошаркашки клуб. Црно-белих су били прваци Европе (1992), три пута освајали Куп Радивоја кораћа (1978, 1979, 1989), имају 21 титулу државног шампиона, 15 купова, шест пехара регионалне Јадранске лиге, а изнедрили су играчке, тренерске и функционерске величине попут Радомира Шапера, Борислава Станковића, Драгутина Чермака, Ранка Жеравице, Дражена Далипагића, Драгана Кићановића, Драгана Тодорића, Влада Дивца,Жарка Пасплаља, Жељка Обрадовића, Александра Ђорђевића, Предрага Даниловића, Жељка Ребраче, Дејана Томашевића, Ненада Крстића...
Међу великане спорта СД Партизан, али и целог српског спорта, спадају и ватерполисти црно-белих, који су седам пута били прваци Европе (1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976. и 2011), 29 пута освајачи титуле, пехар купа загрлили су 26 пута и оформили многобројне асове. А ватерполо школа црно-белих је била и остала база за касније успехе репрезенатције, јер скоро да нема аса који је донео нашој земљи медаљу са великог такмичења, а да није носио капицу Партизана.
Слично важи и за рукометни, одбојкашки, хокеј, рагби, карате, тенис, атлетски клуб...
А дупла круна је у рукама ватерполиста
У њихову част Спортско друштво ће од 17 часова организовати свечану доделу годишњих признања у Спортском центру „Земунело“, а све су најавили Гробари синоћњом бакљадом на стадиону у Хумској и транспарентом: „Са жељом да буде још већи, славимо Партизанов 73.“
Срећан рођендан!
Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар