Радничка класа, надничарска маса, празничка каса

Кад је била 1886.

Република Српска 01.05.2013 | 14:00 Кад је била 1886.  Раднички штрајк. Крв. Колективни занос. Почетак скоро цијелог вијека радничке историје. Онда, курчина. Новац се организовао. Новац је пронашао систем да даље раслоји друштво а да сваког појединца зароби у његову љуштуру и да сруши колективизам на коме почива свако друштво. Појединци, индивидуе, грађани, уживаоци људских права, борци за фреецхмар, екологију и онанинологију, постали су пичке. Данас су најраширеније пичке на планети Пичке Кокакола Тајп. И данас постоје класе. Друштво је раслојеније него икада. Свако друштво. Иако је Новац створио привид да нема класа. Код радничке класе, међутим, није створио привид него је учинио да је доиста нема. Чак ни у Кини гдје јој живи, живи, рад. Дабоме. Са пропашћу Радничке Класе, пропао је и Први Мај. У нашим друштвима, која су се братском крвљу успјела ослободити Југославије, атомизација друштва, крах колективизма и нестанак заједничких празника, видљивије је него у онима која нису ратовала пропадала од 45. Први Мај данас не значи ништа не само зато што нема Радничке Класе. Можете замислити грчку трагедију на овим просторима. Радничку Класу води Ранка Мишић. Нема друштвеног колективитета. Којег не изграђује ни Црква, ни Политика, ни Сила. Ни Странци Усранци. Поготову. Друштвени Колективитет гради једино национална сигурност, заједнички циљ, отворена перспектива, свјетло у даљини.  Да је тако, јасно је по томе што Државуљак БиХ не може да створи ништа заједничко, ни шаторску певаљку, а камо ли друштвени празник. Да је тако показују и три вјере. Никакве вјештачке вјеровине не могу замијенити Друштвени Колективизам. Атомизирана друштва су лако управљива друштва. Новац је то и желио да постигне у својој побједи. Рајко Васиц Генерални секретар СНСД