И дијаспора почела да нас заобилази у широком луку

Страних инвеститора у Републици Српској је све мање јер их одбија политичка нестабилност и креирање политичких конфликата. И не бјеже од Српске само страни инвеститори, и дијаспора је почела да нас заобилази у широком луку. С друге стране, власт нас увјерава да ми не видимо добро и да су друштвене мреже криве зашто људи одлазе са ових простора. 

Прије ће банкротирати Њемачка него Република Српска јер смо ми намање задужени у региону и сервисирамо све своје обавезе, ово већ годинама понавља Милорад Додик,предсједник Републике Српске.

Иако званични подаци говоре сасвим другачије, то не спречава Додика да нас увјерава да се заиста граде аутопутеви и улаже у пројекте. Ипак, да не би ми открили све детаље о најбољим условима живота у Српској, то ће најбоље објаснити сам Милорад Додик.

„Дугорочно овдје постоји концепт дестабилизације региона, само да би млади људи донијели одлуку да оду одавде. Данас нико не гледа како комшија живи него на мрежама гледају како се живи на Западу. Република Српска је на крају 2023. биљежила домаћи производ у износу од 16 милијарди КМ, а да ће  ову годину завршити са БДП-ом од 19 милијарди марака“, каже Додик.

Од излагања како добро живимо, издвајамо и то да, према Додиковим ријечима, Српска има ниску стопу задужености, а БДП је порастао за 20%. Ипак, да није све баш тако, економисти објашњавају на примјеру инфлације која је уврштена у овај обрачун, а не би требала, чиме се не ствара реална слика раста БДП-а.

„Кад извршите искључивање инфлације у обрачун реалног БДП-а, онда та стопа према неким пројекцијама и ММФ и Свјетске банке, се креће око три посто раста реалног БДП. Нисам видјела да постоји податак наших институција, ИРБ је објављивала али нисам видјела пројекције ни за номинални раст ни за реални раст БДП“, каже Јелена Тривић, економиста.

Није нико видио ни резултате већ постојећих вишемилионских страних улагања о којима власт стално прича, а помпезно се најављују и нови инвеститори. Питање је само ко ће у свему имати корист, грађани или они који уводе те такозване инвеститоре. 

„Инвеститори односно финансијери воде  се само финансијском тј. економском логиком. Њима је потребан стабилан систем да могу да врате своја уложена средства. Политички нестабилан систем није сигуран на економском плану и то је логично и није само у РС то је широм свијета гдје год постоји могућност за улагање инвеститора. Док год политичка елита ствара несигуран систем политички,а посљедично и економски и друштвено, дотле ће инвеститори избјегавати то подручје“, сматра Младен Бубоњић, политиколог.

Поред тога што страни инвеститори заобилазе Српску, од улагања бјежи и дијаспора која се све мање одлучује да новац зарађен у иностранству остави у Српској. Можда ће се неко од дијаспоре одлучити за поправку већ постојеће куће или викендице, али куповина некретнина или улагања у пословање, е тога је све мање. 

„Наши људи који имају новац, тај капитал уложиће у оне земље гдје правни систем функционише и гдје ће моћи да тај капитал буде заштићен да имају сигурност да га неће изтгубити преко ноћи. То у БиХ није случај и правосуђе је у јако лошем стању нико не може да вам гарантује да ће сви послови за које се ви договорите да их спроведете и бити спровредени због многих проблема који постоје у држави“, истиче Велизар Антић, политички аналитичар.

И на крају, кад се подвуче црта, остаје нам питање да ли је уопште могуће очекивати било какве инвестиције у земљи која је изолована, у којој доминира корупција и у којој се још увијек пријети сукобима и ратом, и гдје је реторика политичара све само није наклоњена напретку свог народа. 

(БН) Фото: СИНИША ПАШАЛИЋ/РАС СРБИЈА, илустрација