Грађани одлазе са ових подручја не само због новца

- Њемачка ће удвостручити годишњи број радних виза за грађане западног Балкана. Док грађани сматрају да ће се радници, оправдано одлазити у све већем броју, економисти поручују да ће додатни одлив квалификованих радика урушити ионако нејаку економију и умањити продуктивност и оних  привредних субјеката који опстају али све теже функционишу.

Ионако широм отворена врата Њемачке за раднике са Западног Балкана, па и Босне и Херцеговине, од ове године додатно су отворена. Много људи већ је отишло из земље из добро познатих разлога, кажу грађани.

Зато смо грађане питали да ли ће повећање броја радних дозвола још више убрзати одлазак радника из БиХ и да ли је њихов одлазак и даље оправдан?

“Подигли или не подигли број радних виза, млади ће свакако отићи. Имам доста пријатеља који су отишли и који кажу да нису отишли због новца него искључиво због неправде, непоштовања закона, због односа према људима уопште. Плаше се за своју дјецу, да овдје нема будућности и мислим да су 100  одсто управу”, сматра једна Бијељинка.

“Ја сам навикао овдје тако да не бих ишао. Овдје сам са својим народом, тамо је другачије”, мишљења је један млади Бијељинац.

Посљедице су одавно видљиве али надлежни не чине ништа да то зауставе. Влада на одласке гледа као на исплативе због дознака из иностранства, док су неки послодавци пажњу усмјерили на све већи увоз јефтиније радне снаге из азијских земаља, каже економиста проф. др Миленко Станић.

“Смањење броја радника води ка смањењу броја становника, мањи број радника-мањи број запослених, а то је погубно за економију и економску активност. Временом ће доћи до успоравања привредне активности, а успоравање  привредне активности вуче за собом и смањење прихода у буџету, смањење доприноса и уплата за социјалне фондове, фондове здравства и фондове ПИО, тешкоћа у очувању и буџета и фондова социјалне сигурности”, објашњава Станић.

Додаје да ће се огроман проблем недостатка радника све више продубљивати па ћемо у БиХ све чешће виђати раднике из Пакистана, Индије или Филипина...

Питали смо грађане, мора ли то тако и шта ми можемо да урадимо?

“Ми смо постали народ просјак, само чекамо кад ће нам неко нешто дати. Можда би било мало другачије кад бисмо били мало жустрији и кад бисмо се сви пробудили, смијенили ову власт. Мада, није нама власт у ствари крива, ми смо проблем јер смо их ми довели и дозволили им да раде апсолутно све што им је воља јер се не противимо”, истиче Бијељинка са почетка приче.

“То су озбиљни системски проблеми који се не решавају преко ноћи једним изборима. Слажем се са мишљењем да би било много срећније рјешење кад бисмо остали, борили се да бисмо дошли до нечега бољег али то не иде лако”, додаје њен суграђанин.

Да ли је све црно, има ли рјешења или ће се земља потпуно испразнити? Једно од рјешење јесте више слободног времена радницима, кажу стручњаци.

“Оно што можемо и што треба да радимо јесте да стварамо радна мјеста која могу бити рентабилнија, односно она која могу зарађивати више. Самим тим ће и плате да расту, а то можемо постићи само кроз улагање у технолошки разој и аутоматизацију радних мјеста, гдје ће она бити далеко више плаћена, али и угоднија за рад”, сматра Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске.

Да се треба фокусирати и на повратак наших радника из иностранства, који је, како каже у порасту, сматра портпарол портала за запошљавање Доминик Рашкај.

“Ми имамо сад око 20-30 одсто радне снаге која се враћа. Такав повратак треба стимулисати, као што је радила Хрватска у последње двије године. Дати бесповратна средства уколико, нпр. неки наш грађанин који је из Бијељине отишао у Њемачку жели да се врати, да покрене бизнис. Он би, уз одређени износ који би добио од локалне и државне власти, могао да покрене производњу и запосли људе”, објашњава Рашкај.

“Уби бене, иби патриа” или “Гдје ми је добро, ту ми је отаџбина”, каже стара латинска пословица.

“Остајте овдје! Сунце туђег неба неће вас гријат’ к’о што ово грије. Г’рки су тамо залогаји хљеба, гдје свога нема и гдје брата није”, написао је Алекса Шантић.

Коме ћете вјеровати, чиме се водити и чега се придржавати...избор је ваш.

(БН) Фото: Илустрација