Некада имали 10 фабрика у САД: Како је пропао ШИПАД

Рушевине погона фабрике ШИПАД у околини Сарајева још су један симбол који представља пропаст индустрије на просторима бивше Југославије.

Велика дрвно-прерађивачка индустрија, која је у колективном сјећању у региону остала прије свега по намјештају - и ТВ реклами "Лако је за размјештај, ако имаш намјештај" - у годинама транзиције била је разбуцана, покрадена и приватизована, да би на крају пословања остаци ШИПАД-ових фабрика у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији отишли у стечај.

Организована производња намјештаја у Америци

Ријеч је о компанији која је на врхунцу моћи запошљавала 80.000 радника и имала организовану производњу намјештаја у Сједињеним Америчким Државама.

"ШИПАД се уклапа у тадашњу економску политику и ситуацију у дрвној индустрији и индустрији намјештаја пласирањем производа не само на домаће него и на инострано тржиште, што је било важно за стицање девиза.

ШИПАД је имао разгранату мрежу продајних мјеста широм Југославије. Асортиман се уклапао у стандардну продукцију, што не значи да нису могуће изузеци", каже др Вера Брдар-Мустапић, кустос загребачког Музеја за умјетност и обрт.

Историја ШИПАД-а сеже у 19. вијек

Прича о ШИПАД-у започиње још у 19. вијеку, када је, након што је Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, њемачки предузетник Ото Штајнбајс 1892. године започео искоришћавање шума у Босанској Крајини.

Фирма Босанска шумска индустрија - акционарско друштво регистрована је 1900. године, имала је сједиште у Дрвару и већ је тада запошљавала 2.800 радника.

Како би превозила дрвену грађу, фирма је изградила жељезничку мрежу широм Босне - до Приједора и Јајца, али и до Книна у Хрватској.

Након Првог свјетског рата фирма мијења име у ШИПАД - Шумско индустријско предузеће Добрљин-Дрвар а.д., а након промјена неколико друштвених система, пропала је 2016. године. Извоз дрвета и дрвене грађе претворио је тадашњи ШИПАД у великог извозника, што се наставило и након Другог свјетског рата.

Како би смањили трошкове морског превоза, власници ШИПАД-а су у доба Краљевине Југославије изградили луку у Шибенику, гдје је жељезницом, преко Книна, довожено дрво.

ШИПАД-ова Лука Дрво у Шибенику није се регистровала и добила концесију 1995. године по прописима Републике Хрватске, због чега је настао судски спор. Године 1997. радници су формирали предузеће Лука Дрво Шибеник, али оно је отишло у стечај.

Простор је преузела Лука Шибеник. Влада Федерације БиХ сматрала је како су оштећени за око 100 милиона евра, али правоснажна пресуда није донесена.

Правоснажно није пресуђено ни по тужби ШИПАД-а против града Дубровника који је тужен јер је њиховом дрвном грађом 1991. године заштитио Орландов стуб од ратних страдања.

Врхунац развоја између 1945. и 1990.

Највећи развој ШИПАД биљежи између 1945. и 1990. године. У марту 1948. године Влада БиХ основала је самостално предузеће ШИПАД и обновила његове капацитете. Дрвна грађа служила је у изградњи ратом страдале државе, али и за извоз.

"Дрвна индустрија почела се у Југославији снажније развијати након Другог свјетског рата и била је једина која је имала велике изворе сировине. Зато су доста извозили - главна перјаница у БиХ био је ШИПАД, у Хрватској је то било Еxпортдрво, а у Словенији Словенијалес. У тим фирмама окупили су се врхунски стручњаци за развој производа и технологије, маркетинг и друго.

Велике фирме су радиле на обнови дрвне индустрије", каже др Ивица Грбац, професор емеритус на Факултету шумарства и дрвне технологије у Загребу.

Пословни процват ШИПАД доживио је између шездесетих и деведесетих година, када је дјеловао као Сложена организација удруженог рада (СОУР) ШИПАД. У то вријеме радио је више од 80 одсто послова обраде и прераде дрвета у Босни и Херцеговини, са значајним капацитетима у Хрватској и Србији.

СОУР ШИПАД био је мастодонт социјалистичке привреде - обухватао је 25 радних организација с 239 основних организација удруженог рада - фабрика, складишта, продавница и представништава - те је имао и своју банку.

Запошљавао је 84.500 радника, намјештај је продавао у 370 радњи у бившој Југославији, нудећи купцима популарне кухиње, спаваће собе, регале, фотеље и све оно што им је требало да попуне бројне станове настале у том периоду.

Намјештај се израђивао у фабрикама широм Босне и Херцеговине - у Сарајеву, Мостару, Фочи, Горњем Вакуфу, Добоју, Маглићу, Босанском Шамцу и другдје.

Занимљиво је како је ШИПАД у Босанском Шамцу имао двије фабрике с 1600 радника - Будућност, која је радила намјештај за домаће тржиште, и Стил, гдје се радио стилски намјештај за извоз.

Савремена лабораторија за испитивање квалитета намјештаја

Бројни су познати дизајнери намјештаја радили у пројектним бироима или погонима ШИПАД-а. Међу њима су били и чувена хрватска дизајнерка намјештаја Блаженка Кучинац, која је радила у загребачкој Дубрави, дизајнери Драган Роксандић и Божидар Лапаине, као и Салих Тескереџић, данашњи професор на сарајевској Академији ликовних умјетности.

"Радио сам неко вријеме у развојном центру ШИПАД-а у Сарајеву. Важно је знати како су доста улагали у људе и у свој дизајн и развој производа.

Инвестирали су у фабрике и израђивали постојеће моделе намјештаја, али и нове моделе које су предлагали дизајнери. Били су инвентивни и пратили су трендове. Направили су и савремену лабораторију за испитивање квалитета намјештаја", напомиње др Ивица Грбац.

Стара ТВ реклама коју можемо видјети на "Yоутубеу" сликовито говори о ШИПАД-овим производима.

Стручњаци за дрвну индустрију истичу како је ШИПАД био један од најзначајнијих југословенских извозника. У Италију, Западну Њемачку и земље Блиског истока извозио је дрво, док је намјештај извозио надалеко.

"У то вријеме били су највећи европски извозник у САД и Аустралију. У Америци су имали десет фабрика намјештаја за тамошње купце", подсјећа професор Грбац.

Промјена политичког састава 1991. претворила је социјалистички ШИПАД у дионичарско друштво. Одлуком Радничког савета 29. маја 1991. настало је предузеће ШИПАД Д.Д. које се 1999. претвара у ШИПАД Холдинг.

Касније је настала фирма ШИПАД експорт-импорт која је у стечају од 2016. године. Посљедњих година свог пословања ШИПАД се више није бавио намјештајем - у Сарајеву су изнајмљивали простор пословне зграде у Титовој улици, коју је потом купила једна босанскохерцеговачка банка уз пристанак већинског власника, Владе Федерације БиХ.

"ШИПАД је био светски бренд у својој бранши. Нажалост, завршио је као и многе друге сличне компаније", закључује др Ивица Грбац.

(Курир/Индеx.хр)