Српска голгота је путоказ за трагање за истином

На скупу је речено и да треба прихватити логику Исуса Христа и ићи за њим на шта позива данашње сабрање у славу Светих новомученика јасеновачких о којима треба чувати сјећање.

Јасеновачка српска голгота и страдање путоказ су за непрестаним трагањем за истином у складу са путем Исуса Христа, поручено је у бесједи епископа који су у Јасеновцу служили литургију за српске жртве.

На скупу је речено и да треба прихватити логику Исуса Христа и ићи за њим на шта позива данашње сабрање у славу Светих новомученика јасеновачких о којима треба чувати сјећање.

У Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Спомен-подручју Јасеновац у организацији Епархије пакрачко-славонске служена је молитвена прослава Светих новомученика јасеновачких у спомен на жртве геноцида које је Независна Држава Хрватска спровела над Србима у Другом свјетском рату на својој територији.

Помен су служила њихова преосвештенства епископ пакрачко-славонски Јован, милешевски Атанасије, ваљевски Исихије и западноевропски Јустин.

Светој архијерејској литургији, која се одржава уз саслужење бројних архијереја Српске православне и других помјесних цркава, присуствао је предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар информисања и телекомуникација Србије Дејан Ристић и бројни вјерници.

У злогласном усташком логору Јасеновац, највећој "Фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату, усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.

Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој Независној Држави Хрватској, на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.

Преживјели логораши у злогласном усташком логору Јасеновац кренули су у пробој 22. априла 1945. године, а у очајничком јуришу на стражаре од њих 1.073 само је 169 успјело да се докопа слободе.

Дијелови 45. дивизије Југословенске армије ослободили су 30. априла 1945. године концентрациони логор Јасеновац, у којем су хрватске усташе ликвидирале, према наводима југословенске послијератне комисије, око 700.000 махом Срба те Јевреја, Рома и противника режима.

(Срна) Фото: Срна