Природна богатства Српске Влада даје у бесцијење

У Републици Српској је у 2022. години наплаћено око 50 милиона марака на име концесионих накнада. Док се чекају подаци о наплати концесија у прошлој години, многи упозоравају да држава премало зарађује у односу на огромна природна богатства која се дају на експлоатисање приватним лицима.

Република Српска 07.03.2024 | 19:37

Концесије - неуређен простор између лоших закона, спорних регулатива и политичког утицаја.

Према званичним подацима, приходи које Република Српска остварује по основу наплата за издате концесије се годинама крећу од распону од 35 до 55 милиона марака годишње.

2018. године, уплата концесионе накнаде износила је око 54 милиона марака, 2019. године долази до драстичног пада па је уплаћено 35 милиона, у 2020. години је приходовано око 37 милиона марака. 2021. године приход расте на 50 милиона марака, док у 2022. години долази до стагнације, па је у буџет Републике Српске уплаћено око 50 милиона марака по основу концесионих накнада.

Област концесија годинама отвара питање како се закључују уговори, ко остварује милионске приходе, зашто нема транспарентности и колико заправо држава има користи од давања сагласности за експлоатацију својих природних богатстава?

Ријеке, језера, вјетар, Сунце, угаљ, минерална лежишта нека су од природних богатстава Републике Српске која се уз одређену накнаду уступају на употребу трећим лицима. Међутим, област консеција је једна од најмање транспарентних. Тако многи упозоравају да се природна богатства експлоатишу, концесионари остварују приходе, а адекватна контрола годинама не постоји. 00.38)

Приход од концесија дијеле држава и општине или градови и циљ би требало да буде помоћ Републици Српској и локалним заједницама у којима којима се налази рудник, електрана или се узима вода, камен, шљунак.. У пракси се међутим дешава нешто друго.

"Али оно што што ми имамо тренутно су ниске концесионе накнаде. То је толико мизерно да су поједине концесионе накнаде се свеле на пар стотина марака на мјесечном нивоу као приход неких општина", каже Владимир Топић из бањалучког Центра за животну средину. 

Након драстичног скока цијене свих енергената сада имамо ситуацију да концесионари још више зарађују продајући угаљ или струју, а да држава добија исте приходе.

Док Херцеговину већ неколико година тресе соларна грозница, представници опозиције упозоравају да концесије за бројне соларне електране добијају особе блиске владајућим политичарима.

"Треба подсјетити да је супруга градоначелника Требиња такозвани инвеститор и да производи струју и да је добила концесију и бави се производњом струје под чудним околностима. Знамо да постоје фирме блиске министру Сташи Кошарцу и он преко повезаних фирми има овдје соларне електране", каже народни посланик Листе за правду и ред Небојша Вукановић. 

Из Министарства енергетике и рударства Републике Српске нисмо добили одговоре на уредно постављена питања: зашто је овај простор толико неуређен и због чега се бројним концесионарима толерише кашњење у уплати накнада? Премијер Радован Вишковић сматра да је овај простор уређен и да нема привилегованих.

"Не може се концесија додјељивати за једног важе једни услови а за другог други услови. Сви који су добили концесију под једнаким условима плаћају концесионе накнаде", рекао је премијер Радован Вишковић. 

Због бројних сумњивих активности у пољу концесија Република Српска је до сада више пута претрпјела драстичне финансијске ударе по основу изгубљених арбитражних поступака.

Тако је због једностраног раскида концесионог уговора са словеначком фирмом Вијадукт, о изградњи хидроелектране на Врбасу, Република Српска пресудом обавезана да плати скоро 100 милиона марака одштете и трошкова поступка.

(БН)