Патентирали смо оно што запад жели да искоријени: Како виде живот у БиХ они који годинама живе у ЕУ?

Колико смо далеко од ЕУ? Да ли још већи јаз у стандарду ствара непоштовање правила и прописа и зашто толико тежимо миту и корупцији? Да ли је абринајвајућа процјена Европске банке да до западног нивоа нећемо доћи за 70 година? Како виде живот у БиХ они који годионама живе у ЕУ?

Тихомир Давидовић 32 године живи у Белгији. Белгија је годинама земља ЕУ с навјећом просјечном стопом опорезивања. Послодавац у Белгији мора да плати 2,31 евро да би радник добио је 1 евро нето. А та нето просјечна плата је 2.200 евра. Осим тога:

„Горе сте заштићени, имате своја права, нико вас не може да закине и да вас вара. Избори су у Белгији обавезни, ако не изађеш казна је 800 евра", каже Давидновић.

Давидовић наводи да је у земљи у којој је провео радећи половину живота забрањено да у њихове управе и надзорне одборе улазе политичари.
Другим ријечима, привредницима су препустили привреду што очигледно даје резултата док се, каже, у БиХ политика пита за све и одлучује о свему.

„Овдје шта год хоћеш отворити, прво мораш потплатити, па онда очекуј да даш неком неки проценат", каже саговорник БН ТВ.

Управо је то наш проблем. Јер, да би грађани БиХ постали дио ЕУ, представници власти морају да заврше причу и усвоје закон о сукобу интереса, закон о судовима и изборни закон. То је оно око чега се не могу договорити годинама. А уредно се, кажу стручњаци, договарамо и подлијежемо миту и корупцији. Шта би се догодило да се на западу понуди неки дар за „пусти ме преко реда", „заврши ми то да ме не казне, частим
кафом...?!

„Мене би казнили, што то радим, то је у Њемачкој строго забрањено. Ја то не знам, а тамо живим 32 године. Кад бих ја мом начелнику понудила да ми нешто помогне, то не бих смјела ни рећи, а камоли да му дам нешто", каже Зиба Мехић која живи у Њемачкој више од три деценије.

„Не бих смио ни помислити, ја мислим да бих кривично одговарао", навео је Давидовић, а Зиба додала:

„Овдје је катастрофа!"

Тој катастрофи, званој БиХ, судећи по стручној рачуници биће потребно још 70 година да достигне стандард ЕУ.

„Основни проблем са којим се суочавају привреде западног Балкана јесте ниска продуктивност. Регион је годинама имао недостатак инвестиција, највише у инфраструктури и енергетском сектору. Фирме се суочавају са свакодневним проблемима попут корупције, неформалности и недостатка административних капацитета јавног сектора који су дубоко укоријењени, те их је стога тешко реформисати", рекла је недавно у Лондону Одил Рено Басо, предсједница Европске банке за обнову и развој.

Испаде, као да смо патентирали све оно што запад жели да искоријени, а печат на патент ставила је политика.

„Ми очекујемо од политичара да раде нешто што они не морају, што они не морају, него грађани их морају тјерати да раде, ако их будемо пустили да раде шта они хоће и одлучују нећемо стићи ЕУ стандард ни за 70 година, али ако их натјерамо да раде оно за шта су добро плаћени, и буду радили
у нашем интересу, а не смао у свом, онда можемо стићи стандард европски за 40 година", наводи поитиколог Ивана Марић.

Поштовање и придржавање јасно назначених постулата. То захтијева ЕУ. Да ли су сами грађани БиХ спремни да се одрекну паркирања испред
кафане, апотеке и пекаре или ограничене производње ракије на 20 литара годишње, те бацање смећа у посебно назначене контејнере?

„Овдје је риједак случај да вам кажу ‚добар дан' и ‚,изволите", треба да будемо сви једнаки, а не да дајеш ,,за кафу" да би добио посао, овдје
перспективе нема", ријечи су грађана, случајних пролазника.

Судећи по начину на који смо, као народ, навикли да тражимо рупе у закону, да врдамо и обилазимо, биће нам неопходно  још много година и рада да постанемо једна од звјездица модрог свода Европске уније.

(БН) Фото: Илустрација