Шта радимо сваки дан и угрожавамо своје срце

Срце је најиздржљивији и најважнији мишић у телу, али и оно има свој „рок трајања“ на који утичу бројни фактори. Добра ствар је што неке можемо да контролишемо кроз своје навике у исхрани.

Здравље 04.09.2023 | 07:42

Болести срца су разлог због кога сваке године у Србији живот изгуби више од 50.000 особа. Тај број ће због последица пост-цовид синдрома сигурно бити увећан. У Сједињеним Америчким Државама на сваких 40 секунди најмање једна особа доживи срчани удар, а сваког минута најмање једна особа умре од срчаних болести.

Студија рађена у Великој Британији показала је да смањивањем количине соли коју додајемо оброцима, можемо смањити ризик од срчаних обољења и можданог удара за петину.

Резултати овог истраживања показали су да особе које никада не додају со у оброке имају 18 одсто мање шансе да развију срчано стање које узрокује неправилан и често абнормално брз рад срца (атријална фибрилација), која може довести до тешког дисања, вртоглавице и умора.

У Великој Британији број пацијената са атријалном фибрилацијом повећао се за чак 50 одсто, на милион и по.

Др Јун Јунг Парк из Националне универзитетске болнице у Јужној Кореји каже да је њихова студија несумњиво показала да је мања учесталост додавања соли у храну повезана са сниженим ризиком од атријалне фибрилације.

Истраживање је користило податке британске Биобанке и анализирало је 500.000 људи између 40 и 70 у периоду од 2006. и 2010. године. Особе које су већ имале атријалну фибрилацију, срчани застој, шлог или друге коронарне болести су искључени из студије.

Сваки испитаник одговарао је на питања колико често соли храну, а понуђени одговори су били од „никад-ретко“, „понекада“, „често“ и „увек“. Њихово стање истраживачи су пратили током 11 година.

Особе које нису солиле храну имале су 18 одсто мање шанси да оболе од атријалне фибрилације. Они који су понекада додавали со имали су 15 одсто мање шансе.

(<стронг>Србијауживо) Фото: Илустрација/Агенције