Начелник у општини ухљебио своју и женину родбину

Најмање петоро чланова уже породице Милана Ковача запослено је без конкурса и уз најгрубља кршења Закона у локалној управи и њеним организацијама и институцијама, од када је освојио мандат начелника општине Шипово као кандидат СНСД-а.

Према тврдњама више извора еТрафике, увидом у документацију која ово потврђује, али и по признању самог Ковача када смо га позвали за коментар, начелник Шипова је од ступања на дужност, општинску администрацију и институције за кратко вријеме претворио у газдинство његове породице и тазбине, постављајући, на врло одговорне позиције, неискусне нећакиње и сестричине, подобне и послушне, без обзира на њихове стручне компетенције и законске процедуре.

Непотизам јачи од стручности

Дијелећи радна мјеста шаком и капом, Ковач је према тврдњама наших извора, двије нећакиње његове супруге запослио у Центру за социјални рад и то на пословима дјечје заштите, иако је једна по струци еколог (М. С.) и није квалификована за рад са, на примјер, жртвама породичног или сексуалног насиља. Трећа особа која је запослена по његовој директиви у овој установи је економиста по струци, такође без потребне стручности за рад са најосјетљивијим категоријама становништва, али са “правом” партијском књижицом.

“Трећа нећакиња његове супруге је запослена као в.д. директора Туристичке организације у овој општини, иако са туризмом и нема пуно везе, јер је по струци технолог. Осим супругине, Ковач немилице запошљава и своју родбину. Своју прву нећакињу, Ковач је запослио у Комуналној инспекцији. Другу своју нећакињу запослио је на мјесто свог замјеника. Брата своје супруге запослио је у Поштама Српске. Има ту још неколико њих који су запослени по партијској линији, мајка једног одборника и слично, али најупадљивије је немилосрдно запошљавање родбине, без обзира на стручност. Већина их је запослена без конкурса или је конкурс расписиван да би се погодовало кандидатима, мијењајући правилнике тако да се уклопе у конкурс”, тврди наш извор.

Један од конкурса, који је раније расписан и који је и још увијек доступан на огласима за посао јесте управо пријем професора екологије и једног економисте. Њима је, касније, без конкурса, дат уговор на неодређено на мјеста “стручних сарадника за дјечју заштиту”, уз прилагођавање систематизације радних мјеста, мјесецима прије истека претходног уговора, иако за ове послове немају стручне компетенције и раде са најосјетљивијим категоријама грађана.

“Све то је урађено раније да се не би расписивао конкурс, јер ниједна од њих не би могла да прође и буде изабрана по закону, пошто немају потребну стручну спрему. Истовремено, са тим најтеже погођеним људима у ЦСР нема ко да ради, јер тамо имају само пар компетентних људи, али немају, рецимо, ни правника ни психолога. Али, еколога имају, док им социјални радници раде по вртићима. Замислите ви онда како прође са њима нека жртва насиља или сексуалног злостављања. Да ли је ова установа у стању да пружи потребну помоћ и заштиту, и да препозна потребе својих штићеника? И то је само један примјер, има их колико хоћете. Овдје је општина постала приватна ствар породице”, каже наш извор.

Ковач: Приватизовао сам општину

Интересантно, Милан Ковач ни у једном тренутку није оспорио истинитост навода наших извора када смо га позвали за коментар. Ковач нам је шаљиво рекао да јесте приватизовао општину и да је све истина што се о њему говори.

“Не ради кћерка мог брата у Туристичкој, него у општини, тамо сам је примио и ту је самостални стручни сарадник. Морам да провјерим коме сам расписивао конкурсе, некоме јесам, некоме нисам. Мислим да нисам никоме без конкурса. Пошаљите ми то имејлом све да видим кога сам гдје запослио. Рећи ћу вам и шта не треба. Мене кад нема у новинама ја имам проблем. Морате ми и слику ставити, неку лијепу”, каже Ковач.

Бивши предсједник Скупштине општине Шипово Милан Плавшић, који је раније отворено проговорио о корупцији локалног СНСД-а, због чега су га избацили из партије и смијенили, каже да је све што смо га питали истина и да је још и горе.

“Све је то истина и још је и горе, само ја нећу да прозивам ту омладину по именима да ме не мрзе. Али ово што се ради је катастрофа и то ме поједе. Могао сам и ја са њима, али ја то не могу, мене су људи гласовима обавезали да им одговарам за све што радим”, каже Плавшић.
Ожеговић: Обесмишљени конкурси

Дамјан Ожеговић из Транспаренцy интернатионала БиХ каже да њихов центар за пружање правне помоћи највише пријава незадовољних грађана прима управо из области запошљавања у јавној управи, установама и предузећима. И не само то, проблем је што наши прописи не дефинишу обавезу конкурса у јавним предузећима, тамо гдје је обавезно расписивање у јавној управи.

“Конкурси су до те мјере обесмишљени да не пролазе увијек најбољи, већ се примају они које руководиоци одаберу са листе успјешних кандидата уз задовољавање минимума услова конкурса. Будући да начелник има контролу и политичку моћ и над пријемом у јавним предузећима и установама чији је оснивач општина, јасно је да је имао неки политички утицај. Међутим, овдје треба преиспитати и улоге руководилаца тих организационих јединица и установа и предузећа. Спорно је да су, најчешће у тим малим општинама, ти кандидати, који добијају послове, често у родбинским везама са начелницима и руководиоцима. Проблем је што они нижерангирани обично о томе не проговоре јавно, јер када то ураде, немају могућности успјеха у жалбама”, каже Ожеговић.

Такви кандидати немају никаква права, каже Ожеговић, нити имају коме да се жале, због чега је и дошло до оволике бахатости оних који имају политички утицај, па могу да бирају чланове својих ужих и ширих породица или партијске колеге на расположива радна мјеста.

“Тако ће од њих тражити неке партијске контрауслуге. Запошљавање таквих радника и јесте зато наша највећа бољка, јер нам доминира партократија и политичка моћ појединаца долази највише до изражаја. Ово што смо видјели у Шипову, у којем дотични начелник потврђује све наведено, показује до које мјере су они заштићени. Наша јавна предузећа и управа постали су не само политички плијен, него и адреса за ухљебљавање родбине, кумова и пријатеља. То показује до које мјере је наша држава заробљена и због чега се назива хибридни режим”, каже Ожеговић.

Обавијестили омбудсмана за дјецу

Информација да у Центру за социјални рад у Шипову, са најугроженијим категоријама становништва, раде особе које нису професионално оспособљене за рад са неком од најугроженијих категорија становништва, била је довољно шокантна да о томе питамо за коментар и омбудсмана за дјецу РС.

На питање да ли је прихватљиво да економисти и еколози обављају старатеља штићеницима којима је потребна помоћ ове установе, у овој институцији су нам рекли да се “према Породичном закону, за стараоце поставља лице које има лична својства и способност за вршење дужности стараоца, а исто није условљено стручном спремом нити звањем/занимањем”.

(еТрафика) Фото: Вечерњи/општина Шипово