Стигло писмо у НСРС: Повуците нацрт закона из процедуре

Јохан Сатлwр, шеф Делегације ЕУ у Сарајеву, упутио је писмо најужем руководству Народне скупштине Републике Српске дан уочи сједнице на којој ће се наћи нацрт измјена и допуна Кривичног законика да такав документ повуку.

Сатлер је у писму, које је у посједу Независних новина, исказао дубоку забринутост Европске уније због криминализације клевете и увреде. Писмо које је стигло и на адресу Милорада Додика, предсједника Републике Српске, Радована Вишковића, премијера Републике Српске, као и Милоша Букејловића, министра правде те посланичке клубове, преносимо у цијелости. 

"Уважено руководство Народне скупштине Републике Српске,

Обраћам вам се како бих изразио снажну забринутост Европске уније у вези са нацртом измјена и допуна Кривичног законика Републике Српске којим се уводи нова глава с кривичним дјелима против части и угледа, а које ћете разматрати почевши од сутра.

Овакве евентуалне измјене и допуне Кривичног законика имале би дугорочне и штетне посљедице, од ограничавања приступа информацијама до стварања климе страха и репресије, те, нажалост, представља велики корак уназад у заштити основних слобода, а тиме и корак уназад на европском путу. Забринутост Европске уније већ је јасно изнесена како надлежним органима Републике Српске, тако и јавности, али кратки подсјетник није наодмет.

Слобода изражавања и медија и заштита новинара су окосница модерних демократија те суштинске вриједности за земље које теже придруживању Европској унији.

Право на слободу изражавања садржано је у члану 10. Европске конвенције о људским правима и огледа се у 14 кључних приоритета за Босну и Херцеговину, како је наведено у Мишљењу Европске комисије о захтјеву земље за чланство у Европскоі унији.

Када је Босни и Херцеговини додијељен кандидатски статус, одлука је донесена с јасним и израженим очекивањем да ће се радити на цијелом низу реформских области. Једна од њих је и јачање слободе изражавања и слободе медија.

Клевета је декриминализирана 2002. године у цијелој Босни и Херцеговини. Ипак, притисак на медије је и даље остао. На мојим недавним састанцима са властима Републике Српске у Бања Луци почетком марта, изразио сам забринутост због несавјесног понашања политичара, јавних званичника у БиХ, којима се тужбе у парничном поступку користе за застрашивање новинара и њихово присиљавање на аутоцензуру. Криминализација клевете само би погоршала већ ионако лошу ситуацију.

(Независне)