Политика уносан бизнис: Почиње трка за фотеље

Међутим, како ствари стоје мало је фотеља колико је заинтересованих да засједну у њих. Поставља се питање да ли је политика најуноснији бизнис?

Република Српска 03.05.2022 | 19:22

Централна изборна комисија БиХ у сриједу, 4. маја, расписаће опште изборе у БиХ и политичке партије и појединци до почетка јула мораће
доставити кандидатске листе и имена кандидата тако да у политичким партијама већ увелико траје процес кандидовања и борба за позиције.

Међутим, како ствари стоје мало је фотеља колико је заинтересованих да засједну у њих. Поставља се питање да ли је политика најуноснији
бизнис?

Удобне фотеље и бенефити које доносе, одувијек су биле примамљиве, па се у трку ко ће их заузети пријављује све већи број кандидата. Веома
често у политичку борбу укључују се они који унапријед знају да немају никакве шансе, али имају више него јасну функцију.

“То су те неке мале игре и игрице тих политичких партија, тактичке у смислу тих одлива гласова. Ми имамо сваке године те неке жуте, зелене,
црвене итд. и свјесни су ти кандидати да не могу ништа, да не могу да одвале нешто од бирачког тијела, али су тактички постављени од стране
владајућих структура да би нанијели штете опозиционим кандидатима”, каже социолог Владимир Васић.

Препуцавање, одсуство идеја и планова како понудити рјешења за кључне проблеме, то је оно што обиљежава политичку борбу.

“Недостаје тај неки здрав програм, недостаје јасан програм. Да ли је то омладинска политика, да ли је то пронаталитетна политика, економске
реформе, национална политика”, истиче Васић.

“Једино преко политике, преко злоупотребе политичких функција, преко корупције и криминала можете врло брзо да се обогатите и због тога није
изненађуијуће да многи људи улазе у полтику са нечасним намјерама”, сматра Бранко Тодоровић из  Хелсиншког одбора за људска права РС.

Умјесто надметања програмима који могу да покрену било какав развој, грађани су принуђени да гледају риалити у којем се неријетко користе ниски ударци и подметања. Крајњи циљ је замазати очи народу, али народ иако често дјелује да је слијеп, ипак назире шта се иза свега
крије.

При избору, грађани треба истински да схвате везу између лошег живота и лошег стања у друштву и самих избора, истиче Тодооровић.

“Ја бих рекао да су избори на неки начин једно питање здравог разума код обичних људи. Да ли  ми као народ имамо довољно памети да
опстанемо или једноставно гласамо и градимо сопствену пропаст. Сви ми сносимо на неки начин одгворност, и они који ћуте и они који не излазе на изборе под изговором да се ништа не може промијенити, а свакако највећа одговорност је на онима који свој глас продају”, каже Тодоровић.

Бројни су начини на који се изборна воља грађана прекраја. На неке пристају сами, јер се корупција дубоко укоријенила у друштву, каже
Тодоровић. За промјене су, каже, потребне јаке институције, које ће на неки начин приморати сваког политичара да не крши и не злоупотребљава
закон. 

(БН)