Шта власт у Српској постиже петицијама и протестима?

Прошле године, након одлуке бившег високог представника у БиХ Валентина Инцка о забрани негирања геноцида, у Републици Српској власт је позивала грађане да потпишу петицију. Позивали су и на јединство и на одбрану Републике Српске. Историја се понавља. Сад се, у виду протеста, позива на јединство због одлуке новог високог представника о суспензији Закона о непокретној имовини Српске. Овај пут у питању је протест. Међутим питање је да ли и петиција и протести рјешавају ишта?

СНСД је у јулу 2021.године организовао петицију под називом Бранимо истину – не дамо Српску. Први се тад,за одбрану истине, потписао Милорад Додик. То је био одговор на одлуку високог представника Валентина Инцка о забрани негирања геноцида. И неизоставно, позивано је на јединство.

„Српски члан предсједништва БиХ Милорад Додик позива све грађане РС који то желе да потпишу петицију у својим градовима и општинама и мјесним заједницама. Тиме јасно дају до знања да је РС јединствена“, говорио је Радован Ковачевић, савјетник Милорада Додика 24.07.2021.

Јединство се тражило и ове године,и то након одлуке новог високог представника Кристијана Шмита да суспензује Закон о непокретној имовини Републике Српске. Овај пут одржани су протести под називом Слобода. Званично, организатор је Републичка Борачка организација, а незванично СНСД. Исте су поруке,позив на јединство и не дамо имовину Републике Српске.

„Ово је јасна порука народа, овде је све ријешено,имовина припада РС и тако ће и остати. Никакве лажне интервенције и лажни представници и никакве судије Уставног суда“, рекао је Милорад Додик, предсједник СНСД-а на протесту Слобода 20.04.2022.

Прошлогодишње потписивање петиције за мјесец дана прикупило је више од 130 000 потписа. Међутим ни дан данас не зна се гдје су ти потписи завршили и шта је петиција промијенила. Опозиција је и тада али и сада упозоравала да грађани не би требали било шта да потписују и дају личне податке због могућности злуопотребе. Проблем се треба рјешавати у институцијама, а не петицијом или протестима. 

 „Ја мислим је ово више користило да се направи политички амбијент у коме је у суштини требало показати неку врсту подршке Додиковој политици него што је то неки интерес Републике Српске  у овом тренутку. Начин на који ради и проводи своју политичку борбу, Додик то јединство разбија и њега у суштини нема јер док год буде ту са овим стилом који ради тог јединства и не може бити“, каже Младен Иванић, почасни предсједник ПДП-а.

Ни петиције ни протести нису начин рјешавања било које ситуације, сматрају аналитичари. Чак су и правници доводили у питање саму законитост јер петиције као начина испитивања мишљења грађана,нема у Закону. 

„Ријеч је о акцијама које немају никакву врсту дејства ни правног ни дејства које би могло утицати на промјену политичког понашања и одлучивања. Овдје се ради о акцијама које имају за циљ збијање националних редова и билдање националних мишића а сви остали конкретни резултати су у позадини“, каже Тања Топић, политички аналитичар.

Да одлуке у институцијама нису рјешење доказ је то да их чак ни званичници не поштују и игноришу. То је јасно видљиво са најавом Милорада Додика да ће одгодити усвајање Закона о формирању војске Републике Српске и преузимању индиректних пореза од БиХ. Опозиција сматра да, ако се то намјерава, онда све мора поново у Парламент Српске као и онда кад је одређено да све то буде усвојено до јуна ове године. 

(БН)