Потребни хитни трансфери за спас каријера!
Српски фудбалери којима су пропале сезоне! Ко све од наших играча мора да промени клуб на лето?
Фудбал 14.05.2019 | 17:50
Ово није списак српских разочарања сезоне, мада је таквих највише, већ листа играча који из ових или оних разлога морају да промене клубове ако желе да напредују, оживе каријере и задрже (или стекну) статус репрезентативаца.
Сергеј Милинковић Савић (Лацио)
Од највећег хита прошле, до највећег разочарања ове сезоне. Зато што су и очекивања била нереално висока. И упркос слабијој сезони, Сергеј Милинковић Савић је уз Луку Јовића и даље највреднији српски фудбаер. И даље га желе три највећа италијанска клуба Јувентус, Интер и Милан, а наредно лето је можда последња шанса да се перспективна каријера спасе од лудила Клаудија Лотита и да не остане просечна. Газда Лација је погрешио када је прошлог лета налепио нереалну етикету са ценом за Милинковић Савића и када га ја натерао да остане још једну годину у клубу. Могао је да га прода Милану за 120.000.000 евра, али кроз позајмицу с правом откупа која се можда не би ни реализовала на крају сезоне јер се не зна шта ће бити с Миланом. Росонери су уз своја два највећа ривала и даље заинтересовани за Сергеја, али Лотито ће овога пута морати да охлади главу и размишља трезвеније. Сулуди захтеви од 150.000.000 евра немају никакво логично упориште, Сергејева цена је сада дупло мања. Српски везиста је одиграо 29 мечева у свим такмичењима и забележио пет голова и четири асистенције што је мало за играча његових могућности. Прошле је имао 14 голова и девет асистенција. Лацио је имао много лошију сезону него лане коју би донекле могло да спасе освајање купа у чијем финалу Сергеја можда неће бити због повреде. Милинковић Савић је у Лацију достигао максимум прошле сезоне и за корак напред му је потребна промена средине и јачи клуб. У Лацију више нема шта да тражи. Или ће остати да стагнира...
Александар Митровић (Фулам)
Далеко од тога да је Митрова сезона у Фуламу била промашај. Штавише, био је најсветлија тачка у пропасти скупоценог пројекта са Крејвен Котиџа. Док је Славиша Јокановић био у клубу, Митровић је био у врху листе стрелаца Премијер лиге. Касније је све отишло дођавола у Фуламу и други део сезоне је било отаљавање посла у ишчекивању неизбежног испадања. Када се види како су прошла звучна и скупоцена појачања попут Серија, Моусона, Ширлеа или узданице из прошле сезоне попут Сесењона или Карнија, Митровић може да буде задовољан шта је успео да извуче из ове несрећне сезоне Колибаша. Постигао је 11 голова и уписао три асистенције у Премијер лиги, што је успех с обзиром на тим у којем је играо и клуб који није знао где бије када је ушла вода у уши. Његов квалитет није споран о чему говори и бројно интересовање премијерлигаша. Фулам је зацепио цену од 35.000.000 евра која засад растерује заинтересоване купце, али она ће врло вероватно бити коригована на неки реалнији износ. Тада креће права борба за Митровићев потпис, а он ће морати из свих углова да сагледа опције које му се нуде. Саутемптон, Вест Хем и Брајтон су засад показали највише интересовања, на њему је да процени где ће му бити најбоље и да опет почне да тресе мреже. Тек му је 25 година, тај ће тек да решета...
Андрија Живковић (Бенфика)
Не само да Живковић није напредовао, већ је назадовао ове сезоне. Први део сезоне је био на граници између стартера и једне од првих измена, али Бенфика није бележила очекиване резулате. Када је дошло до смене тренера, почеле су невоље и за Андрију Живковића. Код новог стратега Бруна Лажа је експлодирао Жоао Феликс, блистали су Пици и Рафа Силва, па је Живковић је нестао са радара. Више није ни улазио с клупе. Одиграо је понеки меч улазећи са клупе у фебруару и марту, а потом је као гумицом избрисан и више нема места ни на клупи. Међу боље плаћеним је играчима у екипи, тренер га не види и свима је у интересу да дође до трансфера. Севиља се дуго помињала као клуб који је опчињен Живковићем и можда би на југу Шпаније неоспорни таленат коначно могао да букне. Извесно је да Живковић мора да бежи из Бенфике на лето. Одиргао је 30 мечева у четири такмичења, 16 пута улазио са клупе, осам пута је замењен, само шест целих мечева је провео на терену. Ниједан гол, седам асистенција. Мршаво и алармантно.
Немања Радоњић (Олимпик Марсељ)
Купљен као репрезентативац Србије и један од најбољих играча Црвене звезде, Радоњић је летос у највећој медитеранској луци најављен као једно од три највећа појачања Марсеља. И попут осталих новајлија, није показао ништа. Углавном је добијао шансу са клупе у очајној сезони комплетног тима Марсеља. Одиграо је 22 меча у свим такмичењима, од чега 13 пута улазећи са клупе. Ниједан гол и само једна асистенција су свакако разочаравајући учинак без обзира на то колико је ово била лоша сезона за све на Велодрому. Марсељ је већ годинама познат као токсична средина која гута играче и у којој ни бољи играчи од Радоњићанису успевали да се изборе са притиском и очекивањима. Тренер Руди Гарсија, који је био за његов, долазак ће вероватно бити смењан што још више погоршава перспективу за српско крило. Штутгарт је заинтересован за позајмицу, то би могао да буде трачак наде за спас каријере која би могла да се суноврати у случају још једне овакве сезоне.
Лазар Марковић (Фулам)
Ако је неком пропала сезона, онда је то Лазар Марковић. И није прва таква. Пре пет година га је Ливерпул платио Бенфики 25.000.000 евра, данас не вреди ни петину те суме. Марковић већ две године не игра озбиљан фудбал. Изабрао је да седи у Ливерпулу и прима плату далеко од првог тима, што је значило и пад форме и цене. Фулам је зимус ризиковао са њим шестомесечним уговором, али је за полусезону у Лондону одиграо само једно полувреме и одмах се видело да то није ни сенка некадашњег Маркеца. Повреде су му добрим делом уназадиле каријеру када ју је оживљавао на позајмицама у Фенербахчеу и Андерлехту. Према писању белгијских медија, тамошњи клубови су и даље заинтересовани да му пруже руку спаса ако смањи финансијске прохтеве. На лето ће бити слободан у избору новог клуба. Андерлехт, Стандард и Гент му нуде излаз. Ако га повреде напокон заобиђу, ето шансе да рехабилитује каријеру. Тек му је 25 година... Шта може да буде горе од ове сезоне у којој је одиргао 45 минута?
Немања Радоја (Селта)
А имамо и фудбалер који није одиграо ни минут у сезони! У годинама када би највише требало да напредује и да растура. Немања Радоја је целу сезону тренирао са Селтом, али није играо, чекајући да му истекне уговор. Клуб из Вига се немилосрдно понео према њему и поптуно га маргинализовао. Радоја је ћутао, тренирао и чекао... Одбио је зимус понуде из Италије и Астон Виле. Још неколико недеља га дели од слободе из галицијског ропства. Спекулише се да најближи Бетису са којим је одавно почео преговоре. Али исто тако су неки медији на Пиринејима писали да Бетис не жели да исплати Радоји бонус од 6.000.000 евра за потпис уговора пошто долази као слободан играч. Сматрају да је то превелика сума, али се преговори даље воде. Они желе Радоју, он жели код њих и ако се финансијски нађу, ето шансе да заборављени 26-годишњи везиста опет заигра на нивоу који га је довео и до репрезентације. Квалитет није био споран.
Иван Обрадовић (Андерлехт)
После четири године, растају се Андерлехт и Иван Обрадовић. Србину неће бити понуђен продужетак уговора који истиче 30. јуна. Растанак се очекивао још зимус, с обзиром да Обрадовић није одиграо ниједан меч у првом делу сезоне и био је на маргини, али су промена тренера и зимска пауза дали шансу левоногом дефанзивцу да се опет избори за место у тиму. И успео је! У већем делу другог дела сезоне је био стандардан, чак и добро играо, али катастрофални резултати Андерлехта и нова промена тренера су га опет избрисали из тима. Време је за нови почетак.
Јагош Вуковић (Олимпијакос)
Повремени репрезентативац Србије је почео сезону као стандардни штопер Олимпијакоса. Било је ту и лоших, и добрих партија. Али није био ни слабији, ни бољи од већег дела екипе. А онда је негде у фебруару све пукло на релацији клуб – играч. Склоњен је јер, према неким извештајима из Грчке, није желео да потпише нови уговор са мањом платом од актуелне?! Олимпијакос већ годинама бије глас да је клуб у којем однос према играчима често уме да буде јако ружан и уцењивачки. Да не употребимо теже речи... Вуковић је то већ једном осетио када је дошао у клуб. Ове сезоне је сакупио 28 мечева у свим такмичењима, али га од средине фебруара нема у тиму. Није био чак ни на клупи. Има још годину уговора и на лето ће морати да нађе заједнички језик са управом и некако да побегне из Пиреја. Писало се о интересовању солидних турских и мањих италијанских клубова за Вуковића. Где год да оде, биће му боље него у Олимпијакосу који му је у два наврата украо скоро целу једну сзеону каријере.
Милош Јојић (Башакшехир)
Колико је био брз успон те каријере, толико је и пад био још бржи. Партије из Партизана никада није поновио. Преласком у Борусију Дортмунд Јиргена Клопа је требало да направи највећи искорак у каријери, дебитовао је на скоро историјски начин, али је касније све кренуло низ брдо. У Келну је за три сезоне успео да се врати на прави пут и да опет заигра добар фудбал, али се летос одлучио да прихвати понуду амбициозног Башакшехира и направио је највећу грешку у каријери. Из спортског угла, пошто претпостављамо да је финансијски добро прошао у скупоценом пројекту Ердогановог мезимчета. На почетку сезоне је још и добијао неке шансу да игра, углавном с клупе, али је потом нестао. Имао је и онај невероватан промашај на празан гол који је обишао планету. Месецима га није било на терену, да би прошлог викенда тек други пут током сезоне заиграо као стартер. Једини пут до тада је био стартер у првом колу. Можда је то најава неких бољих времена, али чисто сумњамо... Има уговор до 2021, плата ће вероватно бити редовна, али ће пасти у заборав као фудбалер. Што би било штета. Само 12 мечева у свим такмичењима, мршавих 600 минута и још мршавији по један гол или асистенција. Мало за играча његових квалитета.
Ненад Томовић (Кјево)
Од свих чланова српске колоније у Кјеву, Ненад Томовић најмање заслужује друголигашки фудбал. Велики проблеми са повредама су га ове сезоне спречили да одигра више од девет мечева у Серији А и помогне „маторцима“ из Кјева у немогућој мисији борбе за опстанак. После 10 година у Серији А му се смеши друголигашки фудбал. Уговор га са Летећим магарцима веже до 2021. године и вероватно ће га клуб убеђивати да остане и помогне у експресном повратку за шта постоје реалне шансе. Ипак, играч његовог квалитета и искуства заслужује више од Серије Б.
Андрија Павловић (Рапид Беч)
Посрнули аустријски великан из Беча је летос имао амбициозан план да уложи више него икад раније у појачања и направи тим који ће макар освојити друго место и обезбедити квалификације за Лигу шампиона. А ако се укаже шанса и помрсити конце недодирљивом Ред Булу. У том амбициозном пројекту је битно место заузело и име Андрије Павловића. Плаћен је 1.300.000 евра Копенхагену као једно од скупљих појачања у историји клуба. Међутим, није оправдао очекивања. Иако је имао добар кредит и минутажи у код тренера у првом делу сезоне, Павловић дуго није успевао да наштелује нишанске справе и први гол у првенству је дао тек другог марта. Укупно је ове сезоне у Бундеслиги дао три гола уз исто толико асистенција на 18 мечева и изгубио је место у првих 11. У купу је дао четири гола на пет мечева слабијим ривалима, али је у финалу против Салцбурга разочарао. Рапид је доживео дебакл и уместо у Лиги шампиона завршио у плеј-ауту, а некадашњем голгетеру Чуке није легла Аустрија и могао би да размисли о промени средине.
Урош Радаковић (Спарта)
Некадашњи омладинац Црвене звезде је летос дошао као појачање у прашку Спарту из Сигме у којој је изградио име у чешком фудбалу. Играо је у првом делу сезоне када су резултати били катастрофални и када је око клуба владала хистерична атмосфера. У другом делу сезоне није много играо, а резултати су се драстично поправили. Тренер Шчасни је зимус склонио Србина из ротације али је недавно смењен и Радаковићсе вратио у стартних 11. Ипак, утисак је да га не чека светла будућност у Прагу.
Никола Стојиљковић (Мајорка)
Већ неколико сезона је Нишлија далеко од оне форме из Чукаричког која га је продала у Брагу и довела га до дреса репрезентације. Летос је добио шансу да као велико појачање Црвене звезде оживи каријеру код старог учитеља, али ни магија Владана Милојевића није вратила Стојиљковића у стару форму. Мучио се и с повредама, конкуренција је била јака и после пола године је срећу потражио на Мајорки. Ушао је на три меча са клупе, потом су опет почеле повреде и нестао је из тима шпанског друголигаша. Уписао је тек 53 минута, није дао гол и опет је заборављен. На лето му истиче уговор са Брагом после чега ће добити одрешене руке да направи паметан избор и врати каријеру на прави колосек.
Александар Пантић (Кадиз)
Заборављени дефанзивац Рада и Црвене звезде је тренутно члан шпанског друголигаша Кадиза на позајмици из кијевског Динама. Стигао је зимус на позајмицу и одмах се тешко повредио што га је елиминисало са терена до краја сезоне. Није одиграо ни минут професионалног фудбала ове сезоне, а последњу пут је на терену био пре годину и по дана у Купу Украјине. На лето ће бити слободан и последњи је час да повуче ручну у стрмоглавом паду каријере.
Немања Михајловић (Херенвен)
Некада велики таленат српског фудбала је годину дана стагнирао у Херенвену и скоро нестао са фудбалске мапе. У другом делу ове сезоне је почео да игра и да даје знаке фудбалског живота. Подсетимо и да је Филип Костић у првој сезони у Холандији пролазио сличне муке, али је изашао јачи из свега и видимо где је данас. Михајловић овог пролећа показује нешто, укупно је одиграо 15 мечева у Ередивизији, дао један гол и наместио четири. Али последњих недеља је опет изгубио место и можда је прави моменат да размисли о промени средине.
Александар Јовановић (Уеска)
Шпанија је прошлог викенда сазнала да Србија поред Марка Дмитровића има још једног сјајног голмана. Јовановић је чуда правио на голу отписане Уеске у мечу против Бетиса. Био му је то први меч за Уеску ове године пошто је у првом делу сезоне једно време био стандардан, али су га слаба форма, повреда и резултати преселили на клупу. Уеска је у међувремену испала у Сегунду, а Јовановић има уговор до 2021. године. Ако је ово последње коло најава да ће опет бити први голман, можда ни сезона у Сегунди не би била лоша. Али ако ће опет бити резерва, онда му је боље да бежи...
Радосав Петровић (Спортинг Лисабон)
Иста прича као претходних сезона. Раћа Петровић је дух који се повремено укаже у дресу лисабонског Спортинга. У првом делу сезоне је добијао шансу, повремено као стартер, повремено као резерва. Сакупио је нешто више од 900 минута на 22 меча у свим такмичењима, није дао гол, није имао асистенцију и од почетка фербуара је ван протокола. Има још годину уговора, Спортингу није потребан, али може опет да изабере трибине и редовну плату. Или да оде негде где ће играти и бити од помоћи.
Петар Мићин (Удинезе)
Један од већих суперлигашких талената док је носио дрес Чукаричког је летос отишао у Удинезе и нестао са фудбалске мапе. Ове сезоне није уписао ни минут сениорског фуфдбала, одиграо је два меча за млади тим Зебрети и углавном је био на клупи у Серији А. Кисеоник му је давала млада репрезентација у којој је пристојно користио шансу код Горана Ђоровића. Удинезе је познат као клуб са сјајном скаутинг мрежом који гомила младе играча из свих крајева света. Неки добију шансу брзо, неки тек касније после серије позајмица, а неки никад. Видећемо какав пут чека Мићина... Седење на клупи не би требало да буде опција.
Борис Радуновић (Аталанта)
Голман младе репрезентације Србије има сезону коју ће желети што пре да заборави. Аталанта га је позајмила Кремонезеу где је добро почео, бранио на девет мечева у Серији Б и једном у купу, али је уследила тешка повреда колена због које је остатак сезоне провео ван терена. Бериша и Голини су се ове сезоне мењали на голу Аталанте, бранили одлично и тешко да ће Радуновић добити било какву шансу наредне сезоне ако обојица остану у клубу. Али ако Голини оде пошто је позајмљен од Астон Виле, Србину се отвара статус резерве.
Иван Шапоњић (Бенфика)
Један од јунака светске титуле са Новог Зеланда је заборављен у другом тиму Бенфике. Иако је одиграо већи део мечева (27 од укупно 33) за млади тим Орлова у другој лиги Португалије, није се прославио, нити се наметнуо првом тиму. Дао је само шест голова уз један намештен. У првом тиму је сада тренер Бруно Лаже, који је Шапоњића тренирао у резервама и можда му пружи шансу да се наметне, мада је то мало вероватан сценарио. Млади репрезентативац Србије има још две годне уговора и следећег лета мора да направи неки паметан избор. Шансу да скрене пажњу би могао да има на ЕП за младе.
Лука Аџић (Андерлехт)
Још један фудбалер који не игра у клубу и фудбалски дише само у младој репрезентацији. После помпезног трансфера из Црвене звезде, Аџића нису дочекали мед и млеко у Андерлехту. Није добио ни минут у првом тиму Андерлехта. Чак ни за место на клупи се није изборио. Играо је за млади тим, тамо је давао неке голове, али то је баш слаба конкуренција. Шушкало се зимус да га желе Копенхаген и Кадиз, недавно се помињао и АЕК... Нема никаквих назнака ни да ће у следећој сезони добити шансу у Бриселу, тако да је само питање у којем клубу ће покушати да опет заигра фудбал.
Филип Манојловић (Хетафе)
Још један бивши фудбалер Црвене звезде и актуелни млади репрезентативац који би желео да заборави ову сезону је Филип Манојловић. Српски голман је после годину дана небрањења у Хетафеу дошао на позајмицу у грчки Паниниос. И није успео да се избори за место међу стативама. Бранио је на осам мечева у првенству, а наполовини је примио три и више голова. На крају је изгубио и статус резервног голмана. Паниониос га неће откупити, враћа се у Хетафе, а шта ће даље бити остаје да видимо...
Душан Баста (Лацио)
Некадашњи репрезентативац Србије је одлучио да одради цео уговор у Лацију вредан 800.000 евра годишње и није послушао „препоруку“ клуба да пређе у неку другу средину. Зато је кажњен трибинама и није одиграо ниједан меч у Серији А. На две утакмице у Лиги Европе је играо, а када је зимус пропао трансфер у Болоњу, склоњен је и са клупе. Од 30. јуна ће бити бити слободан. Има 34 године и не може да се нада неком дугорочном уговору. Биће занимљиво видети какав ће избор направити. За неке клубове и сада би био појачање.
Слободан Рајковић (Палермо)
Мирисало је на Серију А, а завршило се избацивањем Палерма у Серију Ц. Слободан Рајковић је одједном постао играч који ће морати да бежи из највећег града Сицилије после катастрофе која је задесила клуба са Ренцо Барбере због лажљивог газде Зампаринија. Нема смисла остајати у трећој лиги... И то баш када је сунце огрејало малерозну каријеру од које се очекивало далеко, далеко више. Рајковић је био стуб Палермове одбране, коначно су га повреде заобишле и имао је само једну малу паузу због повреде листа. Одиграо је 32 меча у сезони, дао четири гола, показао се као лидер и грех би био да сада мора да испашта за грехе муфљуза Зампаринија. Некадашње чудо од детета данас има 30 година и добра је прилика за клубове који траже штопера.
Рајко Брежанчић (Малага)
Леви бек и Партизаново дете је још један у низу играча из најбоље генерације Чукаричког којима у иностранству не цветају руже. После фијакса у Алкмару, Брежанчић је прошле сезоне фудбалски прогледао у шпанској Сегунди и био један од најзаслужнијих за улазак Уеске у Примеру. Али по уласку у Примеру је изгубио место у тиму и за полусезону одиграо само један меч. Зимус се вратио у Сегунду, прешао у Малагу на позајмицу, али се брзо повредио и пропустио целу сезону. Недавно је опет почео са тренинзима, можда ће одигратои неки минут у финишу сезоне, а потом се враћа у Уеску са којом има још годину уговора. Потпуно је неизвесно шта ће бити даље... Горе од ове сезоне не може да буде.
Иван Лакићевић (Ђенова)
Сам његов трансфер из Војводине у Ђенову је био прилично изненђујући. Многи су се питали откуд Лакићевићу Ђенови и да ли ће играти, а сезона је дала одговор – неће. Десни бек није уписао ни минут у тиму Грифона иако је добар део мечева преседео на клупи. Од помоћи није била ни Ђеновина трауматична сезона у којој ниједног тренутка није било простора за дебитанте.
Доминик Динга (Урал)
Чудна је прича овог некадашњег Вошиног чуда од детета. Као 18-годишњи штопер је отишао у руску Премијер лигу и одмах се изборио за статус стартера. Мирисало је на сјајан почетак иностране каријере, али је потом све кренуло низбрдо. Разне су се теорије испредале, али је чињеница да је напрасно склоњен из стартних 11 на почетку прошле сезоне. А није повреда у питању. У тој сезони је одиграо само четири меча, а у овој још мање –два! Две године је Динга изгубио на клупи Урала и на његову срећу ће наредног лета побећи из Јекатеринбурга. Истиче му уговор, а Црвена звезда се раније помињала као заинтересовани клуб.
Гојко Качар (без клуба)
Данас има 32 године и нема више наде да ће икада бити онај стари. Остаће вечити жал код већине сваког љубитеља српског фудбала због овог момка који је имао све предиспозиције да постане фантастичан фудбалер. Повреде, буран живот ван терена, можда и недостатак амбиције... Ко зна шта је све утицало да та каријера никада не крене ка самом врху европског фудбала где су је многи видели. После одласка из Херте у Хамбургер је кренуо слом са изузетком пар светлих епизода. Био је у Јапану, једну сезону провео у Аугзбургу, прошлог лета појачао кипарски Анортозис који му се захвалио после неколико месеци. Од јануара је без клуба, месецима нема никаквих вести или информација где би могао да настави каријеру или да ли ће је уопште настављати. Није му још много остало, могао би негде да буде од користи и да опет ужива у фудбалу, а навијачи у његовим потезима. Штета, баш штета...
Марко Петковић (без клуба)
Некадашњи капитен Црвене звезде је већ неколико месеци у статусу слободног играча. Зимус је Спартак с њим споразумно раскинуо уговор и од тада Петковић нема клуб. У Русији није баш оставио неки посебан утисак, одиргао је 16 утакмица за годину и по, био је на мети критика навијача и медија па је растанак био очекиван. Има 26 година, још би могао да пружи ако нађе клуб који је спреман да га ангажује.
Марко Момчиловић (ФЦСБ)
Универзални војник Стеауе и некада један од миљеника Ђиђија Бекалија је ове сезоне одиграо само пет утакмица. Три у лиги и две у Европи на почетку. А онда га је тешка повреда „исекла“ и од тада га нема у тиму. Вратио се на клупу, али никако да опет заигра. Изгубио је кредит код тренера, цена му се преполовила, има 31 годину и тешко да ће му бити понуђен нови уговор пошто му актуелни истиче на крају сезоне. Неки клубови би можда требало да пробају и ризикују са Момчиловићем. Ако се врати у некадашњу форму, био би врхунско појачање.
Александар Игњовски (Магдебург)
Некада један од највећих талената српског фудбала из времена када је ОФК Београда штанцао и продавао играче, касније један од миљеника Синише Михајловића у А тиму, сада гледа је пред амбисом званим трећелигашки фудбал. Универзални везиста, по потреби и десни бек, Игњовски је испао са Магдебургом из Цвајте. Већ неколико година му се каријера налази у паду, далеко је од старе форме, а има и све више проблема са повредама. Ипак, свакако да заслужује више од треће лиге. После 10 година у немачком фудбалу, можда је време за промену лиге и државе.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар