Potrebni hitni transferi za spas karijera!
Srpski fudbaleri kojima su propale sezone! Ko sve od naših igrača mora da promeni klub na leto?
Fudbal 14.05.2019 | 17:50
Ovo nije spisak srpskih razočaranja sezone, mada je takvih najviše, već lista igrača koji iz ovih ili onih razloga moraju da promene klubove ako žele da napreduju, ožive karijere i zadrže (ili steknu) status reprezentativaca.
Sergej Milinković Savić (Lacio)
Od najvećeg hita prošle, do najvećeg razočaranja ove sezone. Zato što su i očekivanja bila nerealno visoka. I uprkos slabijoj sezoni, Sergej Milinković Savić je uz Luku Jovića i dalje najvredniji srpski fudbaer. I dalje ga žele tri najveća italijanska kluba Juventus, Inter i Milan, a naredno leto je možda poslednja šansa da se perspektivna karijera spase od ludila Klaudija Lotita i da ne ostane prosečna. Gazda Lacija je pogrešio kada je prošlog leta nalepio nerealnu etiketu sa cenom za Milinković Savića i kada ga ja naterao da ostane još jednu godinu u klubu. Mogao je da ga proda Milanu za 120.000.000 evra, ali kroz pozajmicu s pravom otkupa koja se možda ne bi ni realizovala na kraju sezone jer se ne zna šta će biti s Milanom. Rosoneri su uz svoja dva najveća rivala i dalje zainteresovani za Sergeja, ali Lotito će ovoga puta morati da ohladi glavu i razmišlja trezvenije. Suludi zahtevi od 150.000.000 evra nemaju nikakvo logično uporište, Sergejeva cena je sada duplo manja. Srpski vezista je odigrao 29 mečeva u svim takmičenjima i zabeležio pet golova i četiri asistencije što je malo za igrača njegovih mogućnosti. Prošle je imao 14 golova i devet asistencija. Lacio je imao mnogo lošiju sezonu nego lane koju bi donekle moglo da spase osvajanje kupa u čijem finalu Sergeja možda neće biti zbog povrede. Milinković Savić je u Laciju dostigao maksimum prošle sezone i za korak napred mu je potrebna promena sredine i jači klub. U Laciju više nema šta da traži. Ili će ostati da stagnira...
Aleksandar Mitrović (Fulam)
Daleko od toga da je Mitrova sezona u Fulamu bila promašaj. Štaviše, bio je najsvetlija tačka u propasti skupocenog projekta sa Krejven Kotidža. Dok je Slaviša Jokanović bio u klubu, Mitrović je bio u vrhu liste strelaca Premijer lige. Kasnije je sve otišlo dođavola u Fulamu i drugi deo sezone je bilo otaljavanje posla u iščekivanju neizbežnog ispadanja. Kada se vidi kako su prošla zvučna i skupocena pojačanja poput Serija, Mousona, Širlea ili uzdanice iz prošle sezone poput Sesenjona ili Karnija, Mitrović može da bude zadovoljan šta je uspeo da izvuče iz ove nesrećne sezone Kolibaša. Postigao je 11 golova i upisao tri asistencije u Premijer ligi, što je uspeh s obzirom na tim u kojem je igrao i klub koji nije znao gde bije kada je ušla voda u uši. Njegov kvalitet nije sporan o čemu govori i brojno interesovanje premijerligaša. Fulam je zacepio cenu od 35.000.000 evra koja zasad rasteruje zainteresovane kupce, ali ona će vrlo verovatno biti korigovana na neki realniji iznos. Tada kreće prava borba za Mitrovićev potpis, a on će morati iz svih uglova da sagleda opcije koje mu se nude. Sautempton, Vest Hem i Brajton su zasad pokazali najviše interesovanja, na njemu je da proceni gde će mu biti najbolje i da opet počne da trese mreže. Tek mu je 25 godina, taj će tek da rešeta...
Andrija Živković (Benfika)
Ne samo da Živković nije napredovao, već je nazadovao ove sezone. Prvi deo sezone je bio na granici između startera i jedne od prvih izmena, ali Benfika nije beležila očekivane rezulate. Kada je došlo do smene trenera, počele su nevolje i za Andriju Živkovića. Kod novog stratega Bruna Laža je eksplodirao Žoao Feliks, blistali su Pici i Rafa Silva, pa je Živković je nestao sa radara. Više nije ni ulazio s klupe. Odigrao je poneki meč ulazeći sa klupe u februaru i martu, a potom je kao gumicom izbrisan i više nema mesta ni na klupi. Među bolje plaćenim je igračima u ekipi, trener ga ne vidi i svima je u interesu da dođe do transfera. Sevilja se dugo pominjala kao klub koji je opčinjen Živkovićem i možda bi na jugu Španije neosporni talenat konačno mogao da bukne. Izvesno je da Živković mora da beži iz Benfike na leto. Odirgao je 30 mečeva u četiri takmičenja, 16 puta ulazio sa klupe, osam puta je zamenjen, samo šest celih mečeva je proveo na terenu. Nijedan gol, sedam asistencija. Mršavo i alarmantno.
Nemanja Radonjić (Olimpik Marselj)
Kupljen kao reprezentativac Srbije i jedan od najboljih igrača Crvene zvezde, Radonjić je letos u najvećoj mediteranskoj luci najavljen kao jedno od tri najveća pojačanja Marselja. I poput ostalih novajlija, nije pokazao ništa. Uglavnom je dobijao šansu sa klupe u očajnoj sezoni kompletnog tima Marselja. Odigrao je 22 meča u svim takmičenjima, od čega 13 puta ulazeći sa klupe. Nijedan gol i samo jedna asistencija su svakako razočaravajući učinak bez obzira na to koliko je ovo bila loša sezona za sve na Velodromu. Marselj je već godinama poznat kao toksična sredina koja guta igrače i u kojoj ni bolji igrači od Radonjićanisu uspevali da se izbore sa pritiskom i očekivanjima. Trener Rudi Garsija, koji je bio za njegov, dolazak će verovatno biti smenjan što još više pogoršava perspektivu za srpsko krilo. Štutgart je zainteresovan za pozajmicu, to bi mogao da bude tračak nade za spas karijere koja bi mogla da se sunovrati u slučaju još jedne ovakve sezone.
Lazar Marković (Fulam)
Ako je nekom propala sezona, onda je to Lazar Marković. I nije prva takva. Pre pet godina ga je Liverpul platio Benfiki 25.000.000 evra, danas ne vredi ni petinu te sume. Marković već dve godine ne igra ozbiljan fudbal. Izabrao je da sedi u Liverpulu i prima platu daleko od prvog tima, što je značilo i pad forme i cene. Fulam je zimus rizikovao sa njim šestomesečnim ugovorom, ali je za polusezonu u Londonu odigrao samo jedno poluvreme i odmah se videlo da to nije ni senka nekadašnjeg Markeca. Povrede su mu dobrim delom unazadile karijeru kada ju je oživljavao na pozajmicama u Fenerbahčeu i Anderlehtu. Prema pisanju belgijskih medija, tamošnji klubovi su i dalje zainteresovani da mu pruže ruku spasa ako smanji finansijske prohteve. Na leto će biti slobodan u izboru novog kluba. Anderleht, Standard i Gent mu nude izlaz. Ako ga povrede napokon zaobiđu, eto šanse da rehabilituje karijeru. Tek mu je 25 godina... Šta može da bude gore od ove sezone u kojoj je odirgao 45 minuta?
Nemanja Radoja (Selta)
A imamo i fudbaler koji nije odigrao ni minut u sezoni! U godinama kada bi najviše trebalo da napreduje i da rastura. Nemanja Radoja je celu sezonu trenirao sa Seltom, ali nije igrao, čekajući da mu istekne ugovor. Klub iz Viga se nemilosrdno poneo prema njemu i poptuno ga marginalizovao. Radoja je ćutao, trenirao i čekao... Odbio je zimus ponude iz Italije i Aston Vile. Još nekoliko nedelja ga deli od slobode iz galicijskog ropstva. Spekuliše se da najbliži Betisu sa kojim je odavno počeo pregovore. Ali isto tako su neki mediji na Pirinejima pisali da Betis ne želi da isplati Radoji bonus od 6.000.000 evra za potpis ugovora pošto dolazi kao slobodan igrač. Smatraju da je to prevelika suma, ali se pregovori dalje vode. Oni žele Radoju, on želi kod njih i ako se finansijski nađu, eto šanse da zaboravljeni 26-godišnji vezista opet zaigra na nivou koji ga je doveo i do reprezentacije. Kvalitet nije bio sporan.
Ivan Obradović (Anderleht)
Posle četiri godine, rastaju se Anderleht i Ivan Obradović. Srbinu neće biti ponuđen produžetak ugovora koji ističe 30. juna. Rastanak se očekivao još zimus, s obzirom da Obradović nije odigrao nijedan meč u prvom delu sezone i bio je na margini, ali su promena trenera i zimska pauza dali šansu levonogom defanzivcu da se opet izbori za mesto u timu. I uspeo je! U većem delu drugog dela sezone je bio standardan, čak i dobro igrao, ali katastrofalni rezultati Anderlehta i nova promena trenera su ga opet izbrisali iz tima. Vreme je za novi početak.
Jagoš Vuković (Olimpijakos)
Povremeni reprezentativac Srbije je počeo sezonu kao standardni štoper Olimpijakosa. Bilo je tu i loših, i dobrih partija. Ali nije bio ni slabiji, ni bolji od većeg dela ekipe. A onda je negde u februaru sve puklo na relaciji klub – igrač. Sklonjen je jer, prema nekim izveštajima iz Grčke, nije želeo da potpiše novi ugovor sa manjom platom od aktuelne?! Olimpijakos već godinama bije glas da je klub u kojem odnos prema igračima često ume da bude jako ružan i ucenjivački. Da ne upotrebimo teže reči... Vuković je to već jednom osetio kada je došao u klub. Ove sezone je sakupio 28 mečeva u svim takmičenjima, ali ga od sredine februara nema u timu. Nije bio čak ni na klupi. Ima još godinu ugovora i na leto će morati da nađe zajednički jezik sa upravom i nekako da pobegne iz Pireja. Pisalo se o interesovanju solidnih turskih i manjih italijanskih klubova za Vukovića. Gde god da ode, biće mu bolje nego u Olimpijakosu koji mu je u dva navrata ukrao skoro celu jednu szeonu karijere.
Miloš Jojić (Bašakšehir)
Koliko je bio brz uspon te karijere, toliko je i pad bio još brži. Partije iz Partizana nikada nije ponovio. Prelaskom u Borusiju Dortmund Jirgena Klopa je trebalo da napravi najveći iskorak u karijeri, debitovao je na skoro istorijski način, ali je kasnije sve krenulo niz brdo. U Kelnu je za tri sezone uspeo da se vrati na pravi put i da opet zaigra dobar fudbal, ali se letos odlučio da prihvati ponudu ambicioznog Bašakšehira i napravio je najveću grešku u karijeri. Iz sportskog ugla, pošto pretpostavljamo da je finansijski dobro prošao u skupocenom projektu Erdoganovog mezimčeta. Na početku sezone je još i dobijao neke šansu da igra, uglavnom s klupe, ali je potom nestao. Imao je i onaj neverovatan promašaj na prazan gol koji je obišao planetu. Mesecima ga nije bilo na terenu, da bi prošlog vikenda tek drugi put tokom sezone zaigrao kao starter. Jedini put do tada je bio starter u prvom kolu. Možda je to najava nekih boljih vremena, ali čisto sumnjamo... Ima ugovor do 2021, plata će verovatno biti redovna, ali će pasti u zaborav kao fudbaler. Što bi bilo šteta. Samo 12 mečeva u svim takmičenjima, mršavih 600 minuta i još mršaviji po jedan gol ili asistencija. Malo za igrača njegovih kvaliteta.
Nenad Tomović (Kjevo)
Od svih članova srpske kolonije u Kjevu, Nenad Tomović najmanje zaslužuje drugoligaški fudbal. Veliki problemi sa povredama su ga ove sezone sprečili da odigra više od devet mečeva u Seriji A i pomogne „matorcima“ iz Kjeva u nemogućoj misiji borbe za opstanak. Posle 10 godina u Seriji A mu se smeši drugoligaški fudbal. Ugovor ga sa Letećim magarcima veže do 2021. godine i verovatno će ga klub ubeđivati da ostane i pomogne u ekspresnom povratku za šta postoje realne šanse. Ipak, igrač njegovog kvaliteta i iskustva zaslužuje više od Serije B.
Andrija Pavlović (Rapid Beč)
Posrnuli austrijski velikan iz Beča je letos imao ambiciozan plan da uloži više nego ikad ranije u pojačanja i napravi tim koji će makar osvojiti drugo mesto i obezbediti kvalifikacije za Ligu šampiona. A ako se ukaže šansa i pomrsiti konce nedodirljivom Red Bulu. U tom ambicioznom projektu je bitno mesto zauzelo i ime Andrije Pavlovića. Plaćen je 1.300.000 evra Kopenhagenu kao jedno od skupljih pojačanja u istoriji kluba. Međutim, nije opravdao očekivanja. Iako je imao dobar kredit i minutaži u kod trenera u prvom delu sezone, Pavlović dugo nije uspevao da našteluje nišanske sprave i prvi gol u prvenstvu je dao tek drugog marta. Ukupno je ove sezone u Bundesligi dao tri gola uz isto toliko asistencija na 18 mečeva i izgubio je mesto u prvih 11. U kupu je dao četiri gola na pet mečeva slabijim rivalima, ali je u finalu protiv Salcburga razočarao. Rapid je doživeo debakl i umesto u Ligi šampiona završio u plej-autu, a nekadašnjem golgeteru Čuke nije legla Austrija i mogao bi da razmisli o promeni sredine.
Uroš Radaković (Sparta)
Nekadašnji omladinac Crvene zvezde je letos došao kao pojačanje u prašku Spartu iz Sigme u kojoj je izgradio ime u češkom fudbalu. Igrao je u prvom delu sezone kada su rezultati bili katastrofalni i kada je oko kluba vladala histerična atmosfera. U drugom delu sezone nije mnogo igrao, a rezultati su se drastično popravili. Trener Ščasni je zimus sklonio Srbina iz rotacije ali je nedavno smenjen i Radakovićse vratio u startnih 11. Ipak, utisak je da ga ne čeka svetla budućnost u Pragu.
Nikola Stojiljković (Majorka)
Već nekoliko sezona je Nišlija daleko od one forme iz Čukaričkog koja ga je prodala u Bragu i dovela ga do dresa reprezentacije. Letos je dobio šansu da kao veliko pojačanje Crvene zvezde oživi karijeru kod starog učitelja, ali ni magija Vladana Milojevića nije vratila Stojiljkovića u staru formu. Mučio se i s povredama, konkurencija je bila jaka i posle pola godine je sreću potražio na Majorki. Ušao je na tri meča sa klupe, potom su opet počele povrede i nestao je iz tima španskog drugoligaša. Upisao je tek 53 minuta, nije dao gol i opet je zaboravljen. Na leto mu ističe ugovor sa Bragom posle čega će dobiti odrešene ruke da napravi pametan izbor i vrati karijeru na pravi kolosek.
Aleksandar Pantić (Kadiz)
Zaboravljeni defanzivac Rada i Crvene zvezde je trenutno član španskog drugoligaša Kadiza na pozajmici iz kijevskog Dinama. Stigao je zimus na pozajmicu i odmah se teško povredio što ga je eliminisalo sa terena do kraja sezone. Nije odigrao ni minut profesionalnog fudbala ove sezone, a poslednju put je na terenu bio pre godinu i po dana u Kupu Ukrajine. Na leto će biti slobodan i poslednji je čas da povuče ručnu u strmoglavom padu karijere.
Nemanja Mihajlović (Herenven)
Nekada veliki talenat srpskog fudbala je godinu dana stagnirao u Herenvenu i skoro nestao sa fudbalske mape. U drugom delu ove sezone je počeo da igra i da daje znake fudbalskog života. Podsetimo i da je Filip Kostić u prvoj sezoni u Holandiji prolazio slične muke, ali je izašao jači iz svega i vidimo gde je danas. Mihajlović ovog proleća pokazuje nešto, ukupno je odigrao 15 mečeva u Erediviziji, dao jedan gol i namestio četiri. Ali poslednjih nedelja je opet izgubio mesto i možda je pravi momenat da razmisli o promeni sredine.
Aleksandar Jovanović (Ueska)
Španija je prošlog vikenda saznala da Srbija pored Marka Dmitrovića ima još jednog sjajnog golmana. Jovanović je čuda pravio na golu otpisane Ueske u meču protiv Betisa. Bio mu je to prvi meč za Uesku ove godine pošto je u prvom delu sezone jedno vreme bio standardan, ali su ga slaba forma, povreda i rezultati preselili na klupu. Ueska je u međuvremenu ispala u Segundu, a Jovanović ima ugovor do 2021. godine. Ako je ovo poslednje kolo najava da će opet biti prvi golman, možda ni sezona u Segundi ne bi bila loša. Ali ako će opet biti rezerva, onda mu je bolje da beži...
Radosav Petrović (Sporting Lisabon)
Ista priča kao prethodnih sezona. Raća Petrović je duh koji se povremeno ukaže u dresu lisabonskog Sportinga. U prvom delu sezone je dobijao šansu, povremeno kao starter, povremeno kao rezerva. Sakupio je nešto više od 900 minuta na 22 meča u svim takmičenjima, nije dao gol, nije imao asistenciju i od početka ferbuara je van protokola. Ima još godinu ugovora, Sportingu nije potreban, ali može opet da izabere tribine i redovnu platu. Ili da ode negde gde će igrati i biti od pomoći.
Petar Mićin (Udineze)
Jedan od većih superligaških talenata dok je nosio dres Čukaričkog je letos otišao u Udineze i nestao sa fudbalske mape. Ove sezone nije upisao ni minut seniorskog fufdbala, odigrao je dva meča za mladi tim Zebreti i uglavnom je bio na klupi u Seriji A. Kiseonik mu je davala mlada reprezentacija u kojoj je pristojno koristio šansu kod Gorana Đorovića. Udineze je poznat kao klub sa sjajnom skauting mrežom koji gomila mlade igrača iz svih krajeva sveta. Neki dobiju šansu brzo, neki tek kasnije posle serije pozajmica, a neki nikad. Videćemo kakav put čeka Mićina... Sedenje na klupi ne bi trebalo da bude opcija.
Boris Radunović (Atalanta)
Golman mlade reprezentacije Srbije ima sezonu koju će želeti što pre da zaboravi. Atalanta ga je pozajmila Kremonezeu gde je dobro počeo, branio na devet mečeva u Seriji B i jednom u kupu, ali je usledila teška povreda kolena zbog koje je ostatak sezone proveo van terena. Beriša i Golini su se ove sezone menjali na golu Atalante, branili odlično i teško da će Radunović dobiti bilo kakvu šansu naredne sezone ako obojica ostanu u klubu. Ali ako Golini ode pošto je pozajmljen od Aston Vile, Srbinu se otvara status rezerve.
Ivan Šaponjić (Benfika)
Jedan od junaka svetske titule sa Novog Zelanda je zaboravljen u drugom timu Benfike. Iako je odigrao veći deo mečeva (27 od ukupno 33) za mladi tim Orlova u drugoj ligi Portugalije, nije se proslavio, niti se nametnuo prvom timu. Dao je samo šest golova uz jedan namešten. U prvom timu je sada trener Bruno Laže, koji je Šaponjića trenirao u rezervama i možda mu pruži šansu da se nametne, mada je to malo verovatan scenario. Mladi reprezentativac Srbije ima još dve godne ugovora i sledećeg leta mora da napravi neki pametan izbor. Šansu da skrene pažnju bi mogao da ima na EP za mlade.
Luka Adžić (Anderleht)
Još jedan fudbaler koji ne igra u klubu i fudbalski diše samo u mladoj reprezentaciji. Posle pompeznog transfera iz Crvene zvezde, Adžića nisu dočekali med i mleko u Anderlehtu. Nije dobio ni minut u prvom timu Anderlehta. Čak ni za mesto na klupi se nije izborio. Igrao je za mladi tim, tamo je davao neke golove, ali to je baš slaba konkurencija. Šuškalo se zimus da ga žele Kopenhagen i Kadiz, nedavno se pominjao i AEK... Nema nikakvih naznaka ni da će u sledećoj sezoni dobiti šansu u Briselu, tako da je samo pitanje u kojem klubu će pokušati da opet zaigra fudbal.
Filip Manojlović (Hetafe)
Još jedan bivši fudbaler Crvene zvezde i aktuelni mladi reprezentativac koji bi želeo da zaboravi ovu sezonu je Filip Manojlović. Srpski golman je posle godinu dana nebranjenja u Hetafeu došao na pozajmicu u grčki Paninios. I nije uspeo da se izbori za mesto među stativama. Branio je na osam mečeva u prvenstvu, a napolovini je primio tri i više golova. Na kraju je izgubio i status rezervnog golmana. Panionios ga neće otkupiti, vraća se u Hetafe, a šta će dalje biti ostaje da vidimo...
Dušan Basta (Lacio)
Nekadašnji reprezentativac Srbije je odlučio da odradi ceo ugovor u Laciju vredan 800.000 evra godišnje i nije poslušao „preporuku“ kluba da pređe u neku drugu sredinu. Zato je kažnjen tribinama i nije odigrao nijedan meč u Seriji A. Na dve utakmice u Ligi Evrope je igrao, a kada je zimus propao transfer u Bolonju, sklonjen je i sa klupe. Od 30. juna će biti biti slobodan. Ima 34 godine i ne može da se nada nekom dugoročnom ugovoru. Biće zanimljivo videti kakav će izbor napraviti. Za neke klubove i sada bi bio pojačanje.
Slobodan Rajković (Palermo)
Mirisalo je na Seriju A, a završilo se izbacivanjem Palerma u Seriju C. Slobodan Rajković je odjednom postao igrač koji će morati da beži iz najvećeg grada Sicilije posle katastrofe koja je zadesila kluba sa Renco Barbere zbog lažljivog gazde Zamparinija. Nema smisla ostajati u trećoj ligi... I to baš kada je sunce ogrejalo maleroznu karijeru od koje se očekivalo daleko, daleko više. Rajković je bio stub Palermove odbrane, konačno su ga povrede zaobišle i imao je samo jednu malu pauzu zbog povrede lista. Odigrao je 32 meča u sezoni, dao četiri gola, pokazao se kao lider i greh bi bio da sada mora da ispašta za grehe mufljuza Zamparinija. Nekadašnje čudo od deteta danas ima 30 godina i dobra je prilika za klubove koji traže štopera.
Rajko Brežančić (Malaga)
Levi bek i Partizanovo dete je još jedan u nizu igrača iz najbolje generacije Čukaričkog kojima u inostranstvu ne cvetaju ruže. Posle fijaksa u Alkmaru, Brežančić je prošle sezone fudbalski progledao u španskoj Segundi i bio jedan od najzaslužnijih za ulazak Ueske u Primeru. Ali po ulasku u Primeru je izgubio mesto u timu i za polusezonu odigrao samo jedan meč. Zimus se vratio u Segundu, prešao u Malagu na pozajmicu, ali se brzo povredio i propustio celu sezonu. Nedavno je opet počeo sa treninzima, možda će odigratoi neki minut u finišu sezone, a potom se vraća u Uesku sa kojom ima još godinu ugovora. Potpuno je neizvesno šta će biti dalje... Gore od ove sezone ne može da bude.
Ivan Lakićević (Đenova)
Sam njegov transfer iz Vojvodine u Đenovu je bio prilično iznenđujući. Mnogi su se pitali otkud Lakićeviću Đenovi i da li će igrati, a sezona je dala odgovor – neće. Desni bek nije upisao ni minut u timu Grifona iako je dobar deo mečeva presedeo na klupi. Od pomoći nije bila ni Đenovina traumatična sezona u kojoj nijednog trenutka nije bilo prostora za debitante.
Dominik Dinga (Ural)
Čudna je priča ovog nekadašnjeg Vošinog čuda od deteta. Kao 18-godišnji štoper je otišao u rusku Premijer ligu i odmah se izborio za status startera. Mirisalo je na sjajan početak inostrane karijere, ali je potom sve krenulo nizbrdo. Razne su se teorije ispredale, ali je činjenica da je naprasno sklonjen iz startnih 11 na početku prošle sezone. A nije povreda u pitanju. U toj sezoni je odigrao samo četiri meča, a u ovoj još manje –dva! Dve godine je Dinga izgubio na klupi Urala i na njegovu sreću će narednog leta pobeći iz Jekaterinburga. Ističe mu ugovor, a Crvena zvezda se ranije pominjala kao zainteresovani klub.
Gojko Kačar (bez kluba)
Danas ima 32 godine i nema više nade da će ikada biti onaj stari. Ostaće večiti žal kod većine svakog ljubitelja srpskog fudbala zbog ovog momka koji je imao sve predispozicije da postane fantastičan fudbaler. Povrede, buran život van terena, možda i nedostatak ambicije... Ko zna šta je sve uticalo da ta karijera nikada ne krene ka samom vrhu evropskog fudbala gde su je mnogi videli. Posle odlaska iz Herte u Hamburger je krenuo slom sa izuzetkom par svetlih epizoda. Bio je u Japanu, jednu sezonu proveo u Augzburgu, prošlog leta pojačao kiparski Anortozis koji mu se zahvalio posle nekoliko meseci. Od januara je bez kluba, mesecima nema nikakvih vesti ili informacija gde bi mogao da nastavi karijeru ili da li će je uopšte nastavljati. Nije mu još mnogo ostalo, mogao bi negde da bude od koristi i da opet uživa u fudbalu, a navijači u njegovim potezima. Šteta, baš šteta...
Marko Petković (bez kluba)
Nekadašnji kapiten Crvene zvezde je već nekoliko meseci u statusu slobodnog igrača. Zimus je Spartak s njim sporazumno raskinuo ugovor i od tada Petković nema klub. U Rusiji nije baš ostavio neki poseban utisak, odirgao je 16 utakmica za godinu i po, bio je na meti kritika navijača i medija pa je rastanak bio očekivan. Ima 26 godina, još bi mogao da pruži ako nađe klub koji je spreman da ga angažuje.
Marko Momčilović (FCSB)
Univerzalni vojnik Steaue i nekada jedan od miljenika Điđija Bekalija je ove sezone odigrao samo pet utakmica. Tri u ligi i dve u Evropi na početku. A onda ga je teška povreda „isekla“ i od tada ga nema u timu. Vratio se na klupu, ali nikako da opet zaigra. Izgubio je kredit kod trenera, cena mu se prepolovila, ima 31 godinu i teško da će mu biti ponuđen novi ugovor pošto mu aktuelni ističe na kraju sezone. Neki klubovi bi možda trebalo da probaju i rizikuju sa Momčilovićem. Ako se vrati u nekadašnju formu, bio bi vrhunsko pojačanje.
Aleksandar Ignjovski (Magdeburg)
Nekada jedan od najvećih talenata srpskog fudbala iz vremena kada je OFK Beograda štancao i prodavao igrače, kasnije jedan od miljenika Siniše Mihajlovića u A timu, sada gleda je pred ambisom zvanim trećeligaški fudbal. Univerzalni vezista, po potrebi i desni bek, Ignjovski je ispao sa Magdeburgom iz Cvajte. Već nekoliko godina mu se karijera nalazi u padu, daleko je od stare forme, a ima i sve više problema sa povredama. Ipak, svakako da zaslužuje više od treće lige. Posle 10 godina u nemačkom fudbalu, možda je vreme za promenu lige i države.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar