Прича: Покетино, једне ноћи у Београду...
Како је почело стварање великог Тотенхема?
Фудбал 09.05.2019 | 22:46
Певци су ушли у циљну равнину. Остало је још „само“ да се потркају са Ливерпулом, да се види ко игра њабољи фудбал у Европи. Ако успеју може Маурисио Покетино да оде кући, као што је пожелео пред реванш са Ајаксом, јер би у том случају „обрнуо игрицу“, међутим, макар их Црвени претекли у фото-финишу остаће сезона 2018/19 за сва времена, као еталон вредности једног тима, чије стварање је започето у – Београду.
Меч са Партизаном у првом колу Ц групе Лиге Европе 2014. био је први Покетинов озбиљан тест на путу ка врху. Мада је у квалификацијама лако избацио кипарски АЕЛ из Лимасола (укупним резултатом 5:1), суштински је гостовање у главном граду Србије пре безмало пет година представљало полазну тачку и показатељ у ком правцу Енглези планирају да се крећу. Није ово глорификација ремија (0:0), нити величање отпора који је тим Марка Николића пружио на том дуелу – штавише, у појединим сегментима био бољи, рецимо брј удараца - нису ови редовни настали да би објаснили жал Гробара за шансама Данка Лазовића и Данила Пантића, још мање да би се сећали пречке Харија Кејна – у тој сезони носио „осамнаестицу“ на леђима – већ да се схвати шта значе стратегија, планирање и креирање атмосфере у којој је кључна реч поверење.
Од тог дана, Партизан је променио чак тројицу председника (Драган Ђурић, Зоран Поповић, МилорадВучелић, уз напомену да је имао и привремену управу), осморицу тренера (Зоран Милинковић, Љубинко Друловић, Иван Томић, па опет Марко Николић, Мирослав Ђукић, Зоран Мирковић, Жарко Лазетић и сад Саво Милошевић), више десетина играча, има и три навијачке фракције... За то време Тотенхем је само напредовао, иако му живот није био баш сладак и без обзира што над клубом стоји сенка газде Данија Левија, као можда и највеће шкртице у свету фудбала, међутим, на практичном примеру се показало како и такво опредељење има прођу. Ако се за све пита – струка.
А струка је казала „може без појачања“.
„Обожавам да гледам Тотенхем“, истиче у разговору за МОЗЗАРТ Спорт Мирослав Вулићевић, десни бек Партизана, један од судеоника поменутог сусрета. „Не кажем то сад, због пласмана у финале, говорио сам још зимус, током припрема у Турској, кад се није знало да ће овако далеко Енглези да догурају. Прочитао сам недавно податак да је у питању једини клуб Премијер лиге који у два везана прелазна рока није купио играча. Фасцинантно! Све време је у врху, прати Манчестер Сити и Ливерпул, а што је једнако битно игра феноменално“.
Посебно интересантно јесте да је Покетино остао веран стилу прокламованом по доласку из Саутемптону. Иако је у Београду у једном тренутку „висио“, подаци кажу да је његов тим имао 61 одсто времена посед лопте у ногама против црно-белих. Синоћ у Амстердаму 57 одсто. Тешко је пронаћи клуб који може да узме лопту Спарсима, а да то није, на пример, Манчестер Сити, мада је Грађанима дао четири комада у двомечу и, уз дозу среће, потребну за овај ниво такмичења, прошао даље.
Други важан део Покетиновог успеха везан је за његову личност. И кад губи – као што је синоћ било после првог полувремена – и кад води – притом, не мислимо на излив емоција после поготка Лукаса Моуре у 95. минуту – увек је исти. Понаша се господски, не дозвољава себи луксуз да полуди као што то, кад падне гол, ради, рецимо његов земљак Хорхе Сампаоли као да је, боже сачувај, у неком кавезу, нити се попутАнтонија Контеа вере по клупи за резервне играче. Увек мирно и углавном достојанствено. Осим кад га судије не избаце из такта као ономад на Сент Мерицу, што се може тумачити и као прича о изузецима и правилима.
Мирноћу преноси на екипу, која му је и на поменутом сусрету на Топчидерском брду играла од ноге до ноге, а у међувремену се развијала, напредовала и сад ју је милина гледати. Стручњаци такав стил називају контролисана офанзива: нема ништа на „о-рук“, нема јурцања без циља, него лопта клизи од голмана, преко штопера, до везисте, па онда на страну, ка беку или крилу, да би се „заврнула“ ка нападачу који завршава акције.
Као у књизи.
„Покетино је све направио радом. Ништа није куповао, него је стварао. Волим скромност која избија из лондонске екипе. За разлику од, на пример, Ситија и ПСЖ-а, који су успех покушали да граде на помало вештачки начин, упумпавањем новца, овај човек је решио да без пара гура. Чак је превазишао проблеме са повредама, а знамо колико му је важан Хари Кејн. Какав је стручњак види се по томе што прода Кајла Вокера, једног од најбољих бекова света, доведе Киријана Трипијеа из Барнлија, за кога многи нису знали, а он врхунски. Дакле, свесно то ради“, оценио је Вулићевић.
Осим поверења са врха и улагања у сопствене кадрове, без сулуде трке са богатијима, Маурисио Покетино је због макар још једног податка заслужио да му се све врати. Све што је урадио у главном граду Велике Британије има градацијски облик. Без амплитуда, за ових пет година, померао се корак по корак напред. Прво групна фаза Лиге Европе и пласман у шеснаестину финала. У наредној, у истом такмичењу, добацио је до осмине финала. Затим је ушао у Лигу шампиона, али је био трећи, после тога други и баш на том примеру – лањског окршаја са Јувентусом – Аргентинац је спознао себе.
Био је у сличној позицији као Холанђани у среду вече. Имао је повољан резултат из првог меча у Торину (2:2) и вођство на Вемблију (1:0), кад га је велики тактичар Масимилијано Алегри надмудрио тако што је у игру увеоЛихтштајнера и Асамоу, променио тактику и омогућио Дибали и Игуаину да преокрену резултат. Том инстроспекцијом победио је самог себе, затим и Ајакс, јер је решио да на тренутак изневери сопствени стил и увођењем Фернанда Љорента пређе на игру дугих лопти. Није шпански центарфор дао гол, али је био фактор преокрета, спознаја да се млади тим Ајакса мора напасти и на другачији начин – из ваздуха – што је дало резултат.
План Б је успео.
„Покетино има то што има. Тачно је да су му на располагању врхунски играчи, али их чини још бољим. Поједине је доводио малтене као анонимусе. Хари Кејн је играо против нас и да ми је неко тад рекао да ће он бити један од најбољих шпицева света, казао бих: „јел' ви мене зезате?“ Није двапут пипнуо лопту... Затим Вертонген, Дејвис, Ламела, Таунсенд је касније отишао у Њукасл, Ленон био репрезентативац Енглеске, Ериксен на клупи, па Паулињо... Све их је Покетино селектирао. У реду, није узео титулу, али игра врхунски фудбал. Капа доле“, додао је Мирослав Вулићевић, уз Сашу Илића и Данила Пантића, једини који је и даље у Партизану из првих 11 оне ноћи са Тотенхемом.
Маурисио Покетино у међувремену ништа (још) није освојио, међутим, тренери се ионако деле на оне којима је резултат у првом плану, ствараоце или оне који праве игру. Ту дивну игру какву промовише Тотенхем.
ЛИГА ЕВРОПЕ, ГРУПА Ц, 18. СЕПТЕМБАР 2014.
ПАРТИЗАН – ТОТЕНХЕМ 0:0
Стадион: Партизана
Гледалаца: око 20.000
Судија: Алон Јефет (Израел)
ПАРТИЗАН: Лукач - Вулићевић, Ћирковић (од 68. Марковић), Станковић, Волков (од 54. Петровић) - Б. Илић, Дринчић – Грбић (од 85. Лука), С. Илић, Пантић - Лазовић.
ТОТЕНХЕМ: Лорис – Нотон, Фацио, Вертонген, Дејвис - Бенталеб, Стамбули (од 72. Капуе) - Ленон, Паулињо (од 58. Ламела), Таунсенд (од 58. Солдадо) - Кејн.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар