Priča: Poketino, jedne noći u Beogradu...

Kako je počelo stvaranje velikog Totenhema?

Fudbal 09.05.2019 | 22:46 Taj divni Totenhem! Tri reči kao tri gola na „Johan Krojf areni“. Za uzlet do finala Lige šampiona i potvrdu kako može sa malo novca i mnogo stila da se stigne gde nikad nije bio. Posmatranje londonskog tima je estetski doživljaj, pravi pravcati nadražaj svih čula, lepota fudbala u izvornom obliku: bez petljanja, bez gušenja, prekida, a sa dosta osećaja za prostor i vreme.

Pevci su ušli u ciljnu ravninu. Ostalo je još „samo“ da se potrkaju sa Liverpulom, da se vidi ko igra njabolji fudbal u Evropi. Ako uspeju može Maurisio Poketino da ode kući, kao što je poželeo pred revanš sa Ajaksom, jer bi u tom slučaju „obrnuo igricu“, međutim, makar ih Crveni pretekli u foto-finišu ostaće sezona 2018/19 za sva vremena, kao etalon vrednosti jednog tima, čije stvaranje je započeto u – Beogradu.

Meč sa Partizanom u prvom kolu C grupe Lige Evrope 2014. bio je prvi Poketinov ozbiljan test na putu ka vrhu. Mada je u kvalifikacijama lako izbacio kiparski AEL iz Limasola (ukupnim rezultatom 5:1), suštinski je gostovanje u glavnom gradu Srbije pre bezmalo pet godina predstavljalo polaznu tačku i pokazatelj u kom pravcu Englezi planiraju da se kreću. Nije ovo glorifikacija remija (0:0), niti veličanje otpora koji je tim Marka Nikolića pružio na tom duelu – štaviše, u pojedinim segmentima bio bolji, recimo brj udaraca - nisu ovi redovni nastali da bi objasnili žal Grobara za šansama Danka Lazovića i Danila Pantića, još manje da bi se sećali prečke Harija Kejna – u toj sezoni nosio „osamnaesticu“ na leđima – već da se shvati šta znače strategija, planiranje i kreiranje atmosfere u kojoj je ključna reč poverenje.

Od tog dana, Partizan je promenio čak trojicu predsednika (Dragan Đurić, Zoran Popović, MiloradVučelić, uz napomenu da je imao i privremenu upravu), osmoricu trenera (Zoran Milinković, Ljubinko Drulović, Ivan Tomić, pa opet Marko Nikolić, Miroslav Đukić, Zoran Mirković, Žarko Lazetić i sad Savo Milošević), više desetina igrača, ima i tri navijačke frakcije... Za to vreme Totenhem je samo napredovao, iako mu život nije bio baš sladak i bez obzira što nad klubom stoji senka gazde Danija Levija, kao možda i najveće škrtice u svetu fudbala, međutim, na praktičnom primeru se pokazalo kako i takvo opredeljenje ima prođu. Ako se za sve pita – struka.

A struka je kazala „može bez pojačanja“.

„Obožavam da gledam Totenhem“, ističe u razgovoru za MOZZART Sport Miroslav Vulićević, desni bek Partizana, jedan od sudeonika pomenutog susreta. „Ne kažem to sad, zbog plasmana u finale, govorio sam još zimus, tokom priprema u Turskoj, kad se nije znalo da će ovako daleko Englezi da doguraju. Pročitao sam nedavno podatak da je u pitanju jedini klub Premijer lige koji u dva vezana prelazna roka nije kupio igrača. Fascinantno! Sve vreme je u vrhu, prati Mančester Siti i Liverpul, a što je jednako bitno igra fenomenalno“.



Posebno interesantno jeste da je Poketino ostao veran stilu proklamovanom po dolasku iz Sautemptonu. Iako je u Beogradu u jednom trenutku „visio“, podaci kažu da je njegov tim imao 61 odsto vremena posed lopte u nogama protiv crno-belih. Sinoć u Amsterdamu 57 odsto. Teško je pronaći klub koji može da uzme loptu Sparsima, a da to nije, na primer, Mančester Siti, mada je Građanima dao četiri komada u dvomeču i, uz dozu sreće, potrebnu za ovaj nivo takmičenja, prošao dalje.

Drugi važan deo Poketinovog uspeha vezan je za njegovu ličnost. I kad gubi – kao što je sinoć bilo posle prvog poluvremena – i kad vodi – pritom, ne mislimo na izliv emocija posle pogotka Lukasa Moure u 95. minutu – uvek je isti. Ponaša se gospodski, ne dozvoljava sebi luksuz da poludi kao što to, kad padne gol, radi, recimo njegov zemljak Horhe Sampaoli kao da je, bože sačuvaj, u nekom kavezu, niti se poputAntonija Kontea vere po klupi za rezervne igrače. Uvek mirno i uglavnom dostojanstveno. Osim kad ga sudije ne izbace iz takta kao onomad na Sent Mericu, što se može tumačiti i kao priča o izuzecima i pravilima.

Mirnoću prenosi na ekipu, koja mu je i na pomenutom susretu na Topčiderskom brdu igrala od noge do noge, a u međuvremenu se razvijala, napredovala i sad ju je milina gledati. Stručnjaci takav stil nazivaju kontrolisana ofanziva: nema ništa na „o-ruk“, nema jurcanja bez cilja, nego lopta klizi od golmana, preko štopera, do veziste, pa onda na stranu, ka beku ili krilu, da bi se „zavrnula“ ka napadaču koji završava akcije.

Kao u knjizi.

„Poketino je sve napravio radom. Ništa nije kupovao, nego je stvarao. Volim skromnost koja izbija iz londonske ekipe. Za razliku od, na primer, Sitija i PSŽ-a, koji su uspeh pokušali da grade na pomalo veštački način, upumpavanjem novca, ovaj čovek je rešio da bez para gura. Čak je prevazišao probleme sa povredama, a znamo koliko mu je važan Hari Kejn. Kakav je stručnjak vidi se po tome što proda Kajla Vokera, jednog od najboljih bekova sveta, dovede Kirijana Tripijea iz Barnlija, za koga mnogi nisu znali, a on vrhunski. Dakle, svesno to radi“, ocenio je Vulićević.

Osim poverenja sa vrha i ulaganja u sopstvene kadrove, bez sulude trke sa bogatijima, Maurisio Poketino je zbog makar još jednog podatka zaslužio da mu se sve vrati. Sve što je uradio u glavnom gradu Velike Britanije ima gradacijski oblik. Bez amplituda, za ovih pet godina, pomerao se korak po korak napred. Prvo grupna faza Lige Evrope i plasman u šesnaestinu finala. U narednoj, u istom takmičenju, dobacio je do osmine finala. Zatim je ušao u Ligu šampiona, ali je bio treći, posle toga drugi i baš na tom primeru – lanjskog okršaja sa Juventusom – Argentinac je spoznao sebe.

Bio je u sličnoj poziciji kao Holanđani u sredu veče. Imao je povoljan rezultat iz prvog meča u Torinu (2:2) i vođstvo na Vembliju (1:0), kad ga je veliki taktičar Masimilijano Alegri nadmudrio tako što je u igru uveoLihtštajnera i Asamou, promenio taktiku i omogućio Dibali i Iguainu da preokrenu rezultat. Tom instrospekcijom pobedio je samog sebe, zatim i Ajaks, jer je rešio da na trenutak izneveri sopstveni stil i uvođenjem Fernanda Ljorenta pređe na igru dugih lopti. Nije španski centarfor dao gol, ali je bio faktor preokreta, spoznaja da se mladi tim Ajaksa mora napasti i na drugačiji način – iz vazduha – što je dalo rezultat.

Plan B je uspeo.

„Poketino ima to što ima. Tačno je da su mu na raspolaganju vrhunski igrači, ali ih čini još boljim. Pojedine je dovodio maltene kao anonimuse. Hari Kejn je igrao protiv nas i da mi je neko tad rekao da će on biti jedan od najboljih špiceva sveta, kazao bih: „jel' vi mene zezate?“ Nije dvaput pipnuo loptu... Zatim Vertongen, Dejvis, Lamela, Taunsend je kasnije otišao u Njukasl, Lenon bio reprezentativac Engleske, Eriksen na klupi, pa Paulinjo... Sve ih je Poketino selektirao. U redu, nije uzeo titulu, ali igra vrhunski fudbal. Kapa dole“, dodao je Miroslav Vulićević, uz Sašu Ilića i Danila Pantića, jedini koji je i dalje u Partizanu iz prvih 11 one noći sa Totenhemom.

Maurisio Poketino u međuvremenu ništa (još) nije osvojio, međutim, treneri se ionako dele na one kojima je rezultat u prvom planu, stvaraoce ili one koji prave igru. Tu divnu igru kakvu promoviše Totenhem.

LIGA EVROPE, GRUPA C, 18. SEPTEMBAR 2014.

PARTIZAN – TOTENHEM 0:0

Stadion: Partizana
Gledalaca: oko 20.000
Sudija: Alon Jefet (Izrael)

PARTIZAN: Lukač - Vulićević, Ćirković (od 68. Marković), Stanković, Volkov (od 54. Petrović) - B. Ilić, Drinčić – Grbić (od 85. Luka), S. Ilić, Pantić - Lazović.

TOTENHEM: Loris – Noton, Facio, Vertongen, Dejvis - Bentaleb, Stambuli (od 72. Kapue) - Lenon, Paulinjo (od 58. Lamela), Taunsend  (od 58. Soldado) - Kejn.

Izvor: mozzartsport