Прича: Филип Стевановић - нови бисер Партизанове школе!

Млађи кадет, 16-годишњи Филип Стевановић дебитовао за први тим Партизана. До пре годину дана живео у Ариљу, а сада живи свој сан.  Нови производ Партизанове фабрике талената: Дао два гола Звезди, памти 7:1 у дербију, иде у Турску! Филип Стевановић после дебија за први тим. . .

Фудбал 12.12.2018 | 22:30 Партизан је остварио нову победу у првенству, продужио је низ дана без пораза (тачно 101), мрежа је остала мирна 14 пута, а утакмицу против Рада памтиће док је жив 16-годишњи Филип Стевановић.

"Од када знам за себе сањао сам да једног дана заиграм за први тим Партизана. Прошао сам све категорије Партизана - петлиће и пионире, сада сам млађи кадет, тако да сам од малена научио шта значи свети грб", каже Стевановић након дебија за први тим црно-белих против Рада (3:0).

Рођен је у Ужицу 25. септембра 2002. године у Ужицу.

"Имам 16 година, редован сам ученик Спортске гимназије у Београду. Због обавеза у првом тиму ми је мало напорније да ускладим школске обавезе, али се максимално трудим. Не могу да опишем срећу због дебија у првом тиму. Све до пре годину дана сам живео у Ариљу, да бих у Београд долазио само викендом на утакмице. Када је почела лига морао сам да се преселим због уигравања", каже Стевановић, који игра на месту крилног играча.

Он припада генерацији (2002) која је у дербију 2015. године победила Црвену звезду 7:1. Тај меч посебно памти.

"Тада сам постигао два гола и управо смо тада показали ту победничку клицу, која краси све који поникну у нашој школи. Што се тиче узора то су - Меси, Нејмар и Роналдињо", каже Стевановић за клупски сајт.

Није пао никакав рекорд, није пао ни гол, међутим, „пао“ је доказ о Партизановом поштовању традиције и ако је веровати речима Зорана Мирковића црно-бели су добили везисту за будућност. Сад, тешко је оценити колико ће у условима овдашњег фудбала приказати и у њему се задржати Филип Стевановић, мада су сви који су га гледали уживо сагласни како је играч изнад просека.

Далеко испред генерације, јер чим неко из 2002. годишта дебитује за први тим јасно је да је реч о таленту на који ваља обратити пажњу. Баш као што је и струка клуба из Хумске 1 радила минулих месеци, најпре прикључила крилног везисту из Ужица тренинзима првог тима, полако уводила у систем рада, а онда га представила широком аудиторијуму у завршници гостовања на Бањици.

„Нисам имао трему до уласка на терен, само ми је жао што нисам искористио шансу у последњим минутима утакмице за гол, али сам пресрећан што сам дебитовао. Прво су ме позвали чланови породице, потом и другари који су ми честитали и упутили речи хвале. У 'Земунелу' највише времена проводим са Јованом Кокиром, Светом Марковићем и Армином Ђерлеком, што ми је олакшао период привикавања. Морам рећи да ми сви старији играчи дају савете и да су уз мене“, сумира утиске Филип Стевановић после меча са Радом.

У тренутку кад је крочио на терен, уместо Ђорђа Ивановића, имао је 16 година, два месеца и 14 дана. Недовољно да сруши рекорд најмлађег дебитанта у историји црно-белих, Душана Влаховића (16 година, 24 дана), већ само за треће место на поменутој листи, пошто је испред њега и Ненад Маринковић (16 година, два месеца, седам дана).

„Откако знам за себе сањао сам да заиграм за први тим Партизана. Прошао сам све категорије црно-белигх, од петлића, преко пионира, сад сам млађи кадет, тако да сам научио шта значи свети грб. Припадам чувеној генерацији 2002. која је на дербију 2015. победила вечитог ривала са 7:1. Тад сам постигао два гола, а ми показали победничку црту која краси све изданке наше школе“.

Ово је јесен из снова за Филипа, јер је најпре потписао професионални уговор, затим је прикључен првом тиму, дао је два гола и уписао једну асистенцију на сусрету комбинованих екипа Партизана и Телеоптика,  а најављено је да ће путовати са сениорима и у турску Анталију, на зимске припреме.

„Тренинзи су захтевнији него у кадетима. Привикавам се на начин рада, а како сам чуо, постоје индиције да ћу ићи на припреме првог тима, што ће ми посебно значити. Осим природне позиције, играо сам и полушпица и шпица. Посебно се захваљујем свим својим тренерима који су били уз мене у млађим категоријама: Зорану Мамићу Муњи, Џеваду Преказију и Владимиру Јешићу“.

Стевановић је, иначе, ученик Спортске гимназије у Београду.

„Због обавеза у првом тиму ми је напорно да ускладим школске обавезе, али се максимално трудим. Не могу описати срећу због дебија за сениоре. До пре годину дана сам живео у Ариљу, у Београд сам долазио само викендом на утакмице, а када је почела лига морао сам да се преселим због уигравања“, присећа се Филип.

Извор: мондо.рс/моззартспорт