Нико више не плаче за Ле Талеком, ту је тврђава из Книна!

Милош Дегенек показао да би могао да израсте до нивоа искусног Француза.

Фудбал 26.08.2018 | 22:00 Било је бољих странаца у Црвеној звезди. Много бољих. Физички јачих. Убојитијих. Спремнијих и атрактивнијих. Међутим, одлазак  француског универзалца Дамијана Ле Талека произвео је гомилу „суза“ и отворених питања о томе како ће се Звездине велике европске амбиције урушити због недостатка тактичке писмености и агресивности новог члана Монпељеа.

Једна душа у два тела били су Дамијан Ле Талек и Вујадин Савић. Причали су истим језиком, међусобно сакривали мане и испред Милана Борјана направили зид који је изрџао све насртаје на три прошлосезонска европска гостовања у групи Лига Европе.

Видели су то на Маракани, понудили Ле Талеку фантастичне услове, али чули су одговор који не желе. Француз се вратио у домовину, црвено-бели су морали да крену у мисију тражења новог централног дефанзивца. Била је то у почетку (не)могућа мисија. Тражио се финанијски доступан штопер, компатабилан са ВујадиномСавићем и остатком одбрамбене четворке.

Репрезентативац Аустралије Милош Дегенек није био први избор, али је неко проценио да уз тактичке финесеВладана Милојевића може да се експресно подигне на Ле Талеков ниво… О томе ће се највише дискотовати после реванша у Салцбургу, али београдски меч наговестио је да би Црвена звезда могла да добије још једног играча на којем ће се у будућности и садашњости базирати дефанзивна игра.

Било је у почетку проблема, пре свега што је Милоша Дегенека на Маракани чекала нека друга димензија фудбала, нешто нашта није навикао. Стаж у Аустралији нема ниједну додирну тачку са трком за Лигу шампиона, играње у немачкој Цвајти не пружа баш толико простора за надоградњу. Постојала је и тај бојазан од гастарбајтерског привикавања и дугог битисања на далеком континенту. Међутим, испоставило се да је добра ствар што Дегенек – ма колико то нема везе са фудбалом – није заборавио корене. Тачније, и тамо далеко је увек био душа из Српске Крајине која пати за својим парчетом неба и клубом за који навија од малена. Дакле, имао је предуслов да се уклопи у фанатизам изабраника Владана Милојевића. Остало су биле нијансе.

Гледајући његову партију против Салцбурга било је јасно да му одговарају ривали као што је Јабо. Излазио је испред њега, читао игру, једноставно решавао комплексне ситуације када је иза леђа имао брза Салцбургова крила. Баш као Ле Талек претходне године.

Избор Владана Милојевића да у рову чека грешку аустријског првака дала је могућност Милошу Дегенекуда прикаже асортиман квалитета који су га препоручили одговорнима са Маракане. И да буде права книнска тврђава од коју се се одбијали напади Бикова. Мада је све о њему знао спортски директор црвено-белихМитар Мркела.

Није морао да води рачуна о „ливади“ иза леђа, а то је сегмент игре на којем су пали многобројни штопери Црвене звезде.

Показао је да је и довољно брз, и довољно интелигентан, и довољно снажан да покупи неки ваздушни дуел. Једина мана му је то што нема изражену врлину, али то и није толико важно у тренерској ери ВладанаМилојевића. Очигледно је да је Милојевић на добром путу да га „углави“ у систем и јасно му стави до знања шта не сме никада да ради… Отуда је Дегенек бежао од ризика непотребног изношења лопте, али сигурност коју је црпао из добијених дуела могао је да наплати голом у мрежи Цицана Станковића. Недостајало је неколико центиметара.

Питање је само може ли Дегенек да се понавља у континуитету и постане Звездина европска константа. У Салцбургу се очекује сличан меч београдском. Нови Звездин штопер браниће мали простор. Прави полигон да још једном покаже интелигенцију и смисао за читање игре… Посебно, ако буде имао праве сараднике уВујадину Савићу и Срђану Бабићу. А баш такав случај био је у Београду.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс