Niko više ne plače za Le Talekom, tu je tvrđava iz Knina!

Miloš Degenek pokazao da bi mogao da izraste do nivoa iskusnog Francuza.

Fudbal 26.08.2018 | 22:00 Bilo je boljih stranaca u Crvenoj zvezdi. Mnogo boljih. Fizički jačih. Ubojitijih. Spremnijih i atraktivnijih. Međutim, odlazak  francuskog univerzalca Damijana Le Taleka proizveo je gomilu „suza“ i otvorenih pitanja o tome kako će se Zvezdine velike evropske ambicije urušiti zbog nedostatka taktičke pismenosti i agresivnosti novog člana Monpeljea.

Jedna duša u dva tela bili su Damijan Le Talek i Vujadin Savić. Pričali su istim jezikom, međusobno sakrivali mane i ispred Milana Borjana napravili zid koji je izrdžao sve nasrtaje na tri prošlosezonska evropska gostovanja u grupi Liga Evrope.

Videli su to na Marakani, ponudili Le Taleku fantastične uslove, ali čuli su odgovor koji ne žele. Francuz se vratio u domovinu, crveno-beli su morali da krenu u misiju traženja novog centralnog defanzivca. Bila je to u početku (ne)moguća misija. Tražio se finanijski dostupan štoper, kompatabilan sa VujadinomSavićem i ostatkom odbrambene četvorke.

Reprezentativac Australije Miloš Degenek nije bio prvi izbor, ali je neko procenio da uz taktičke fineseVladana Milojevića može da se ekspresno podigne na Le Talekov nivo… O tome će se najviše diskotovati posle revanša u Salcburgu, ali beogradski meč nagovestio je da bi Crvena zvezda mogla da dobije još jednog igrača na kojem će se u budućnosti i sadašnjosti bazirati defanzivna igra.

Bilo je u početku problema, pre svega što je Miloša Degeneka na Marakani čekala neka druga dimenzija fudbala, nešto našta nije navikao. Staž u Australiji nema nijednu dodirnu tačku sa trkom za Ligu šampiona, igranje u nemačkoj Cvajti ne pruža baš toliko prostora za nadogradnju. Postojala je i taj bojazan od gastarbajterskog privikavanja i dugog bitisanja na dalekom kontinentu. Međutim, ispostavilo se da je dobra stvar što Degenek – ma koliko to nema veze sa fudbalom – nije zaboravio korene. Tačnije, i tamo daleko je uvek bio duša iz Srpske Krajine koja pati za svojim parčetom neba i klubom za koji navija od malena. Dakle, imao je preduslov da se uklopi u fanatizam izabranika Vladana Milojevića. Ostalo su bile nijanse.

Gledajući njegovu partiju protiv Salcburga bilo je jasno da mu odgovaraju rivali kao što je Jabo. Izlazio je ispred njega, čitao igru, jednostavno rešavao kompleksne situacije kada je iza leđa imao brza Salcburgova krila. Baš kao Le Talek prethodne godine.

Izbor Vladana Milojevića da u rovu čeka grešku austrijskog prvaka dala je mogućnost Milošu Degenekuda prikaže asortiman kvaliteta koji su ga preporučili odgovornima sa Marakane. I da bude prava kninska tvrđava od koju se se odbijali napadi Bikova. Mada je sve o njemu znao sportski direktor crveno-belihMitar Mrkela.

Nije morao da vodi računa o „livadi“ iza leđa, a to je segment igre na kojem su pali mnogobrojni štoperi Crvene zvezde.

Pokazao je da je i dovoljno brz, i dovoljno inteligentan, i dovoljno snažan da pokupi neki vazdušni duel. Jedina mana mu je to što nema izraženu vrlinu, ali to i nije toliko važno u trenerskoj eri VladanaMilojevića. Očigledno je da je Milojević na dobrom putu da ga „uglavi“ u sistem i jasno mu stavi do znanja šta ne sme nikada da radi… Otuda je Degenek bežao od rizika nepotrebnog iznošenja lopte, ali sigurnost koju je crpao iz dobijenih duela mogao je da naplati golom u mreži Cicana Stankovića. Nedostajalo je nekoliko centimetara.

Pitanje je samo može li Degenek da se ponavlja u kontinuitetu i postane Zvezdina evropska konstanta. U Salcburgu se očekuje sličan meč beogradskom. Novi Zvezdin štoper braniće mali prostor. Pravi poligon da još jednom pokaže inteligenciju i smisao za čitanje igre… Posebno, ako bude imao prave saradnike uVujadinu Saviću i Srđanu Babiću. A baš takav slučaj bio je u Beogradu.

Izvor: mozzartsport

FOTO: MN Press