Човјек кога су одгајили вукови

Шпанац Маркос Родригез Пантоја 1965. године пронађен је у пећини у којој је пуних 12 година живио са чопором вукова. Његов живот у дивљини почео је када је био веома мали, послије смрти његове мајке.

Свијет 09.04.2018 | 13:01 Отац га је напустио, продавши га једном фармеру који је живео у планинама Сјера Морена. Фармер је, недуго затим, умро, па се Маркос, како каже, повукао у дивљину. Увјерен је да је тада имао око шест или седам година.

Припадници шпанске Цивилне гарде су га пронашли када је имао 19 година и поново га вратили међу људе. И тада се све заиста промијенило. О његовом животу, од тада до данас, настале су бројне књиге, филмови, антрополошке студије и један кратак документарац који је снимио британски Би-Би-Си.

Маркос данас има 72 године и живи у малом селу Рантем, смјештеном у области Оренсе у Галицији. Али упркос томе што више од 50 година живи међу људима, често признаје да су му последња сјећања на срећан живот везана за вукове.
У разговору за шпански дневник Ел Паис, Маркос открива да се данас осећа преварено и злоупотребљено од људи, и да га послодавци из грађевинске и угоститељске индустрије експоатишу, пише Индипендент.

“Мислим да ми се смију зато што се не разумијем у политику и фудбал”, каже он. Иако осећа да никада није био способан да се потпуно прилагоди на живот међу људима, његове комшија га прихватају као свог. Будући да је одрастао разочаран у начин на који људи живе, Маркос признаје да је покушавао да се врати у планине “али га вукови више не препознају као једног од њих”.

“Могу да осјетим да су ту, чујем их како дишу, а кожа ми се најежи… и није ми више тако лако да их видим. Они су вукови и ако их дозовем они ће ми одговорити, али неће да ми приђу. Миришем им на људе, носим колоњиску воду”, прича Маркос.

Једанпут је чак отишао до пећине у којој је одрастао са вуковима, а оно што је тамо затекао потпуно га је растужило. На мјесту пећине и некадашње дивљине, сада се налазе викендице и декоративне капије са отварањм на даљински управљач.

Међутим, није баш све толико разочаравајуће у Маркосовом животу. Еколошка организација “Амиг@с дас Арборес”, које му помаже већ неко вријеме, радовно га позива да држи предавања о својим животним искуствима, као и о важности и великој потреби да људи што више воде бригу о свијету око себе.
“Просто је невероватно колико је тај човек у стању да очара дјецу својм животним искуством”, закључује Хозе Сантос из организације “Амиг@с дас Арборес”.

(Б92)