Штета што није продата "Љубија"

Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић сматра да би Влада Српске требало да у 2018. години настави активности на продаји 64 одсто акција Рудника жељезне руде /РЖР/ "Љубија", те указује да јој је преостао модел берзанске продаје коју спроводи Инвестиционо-развојна банка Српске.  

Република Српска 02.01.2018 | 11:16 Ђокић је оцијенио да је штета што прошле године није искоришћена добра понуда и остварена продаја за 157 милиона КМ, што би по вриједности била трећа приватизациона трансакција, након "Телекома Српске" и нафтне индустрије.

"Треба имати у виду да су и одговорни људи из Приједора иницирали потребу новог приступа или посвећености питању рада `Љубије` у смислу да се пронађу најбоља рјешења за одрживу рударску производњу у наредним годинама, јер је позната чињеница да би на постојећим рудиштима експлоатација могла да траје још пет, шест или седам година и да би производња била завршена ако се не пренесе у `Љубију` и не крене даље и у истраживање и на још нека подручја у том рејону", рекао је Ђокић у интервјуу Срни.

Ресорни министар је најавио и нове инвестиције које би требало да буду реализоване у 2018. години, попут изградње фабрике за производњу пиротехничких средстава, једине такве врсте у овом дијелу Европе.

"Очекујемо да за Ваздухопловни завод `Орао` добијемо лиценцу за ремонт хеликоптерских мотора. То ће бити пројекат који ће коштати најмање око десет милиона КМ, а могуће је да ће његова стварна вриједност бити знатно већа. Када добијемо лиценцу то ће бити ново животно доба у развоју `Орла`, који постоји око 70 година и тиме ће предузеће бити још конкурентније", истакао је Ђокић.

Према његовим ријечима, инвестиције би требало да буду реализоване и у бањалучко предузеће "Космос", једно од значајнијих предузећа у власништву Републике, као и у Фабрику мотора специјалне намјене са Пала.

Ђокић очекује да ускоро буде дефинисан приступ наставку пројекта производње електромобила, за који је интерес показала једна велика европска компанија, а што би омогућило да више домаћих предузећа из сектора индустрије буде укључено.

"Укупна активност коју спроводи Влада јесте да што квалитетније представимо Републику Српску и привучемо инвеститоре, а то можемо ако имају повјерење, због чега се трудимо да имамо стабилне институције. Водимо политику регионалне сарадње која упућује на Српску као на важно привредно подручје", нагласио је Ђокић.

Ресорни министар је најавио и наставак процеса реиндустријализације, односно приватизације предузећа која се налазе у пројекцијама да треба да прођу власничке промјене, а чиме би била обезбијеђена њихова одрживост у оквиру основне дјелатности тих предузећа.

Наводећи да су предузећа "Орао", "Космос", те Фабрика мотора специјалне намјене она која ће највјероватније своје мјесто наћи у сарадњи са предузећима из Србије, Ђокић је истакао да тај процес треба наставити и у предузећима која су изузимана из стечаја.

"Наставићемо да одлучно радимо на реализацији пројекта `Гацко два`. Морамо ићи у изградњу нових објеката у Гацку и Угљевику, јер имамо старе термоелектране које сваке године захтијевају велика средства за инвестиционо одржавање. Ако кажемо да је `Гацко` од 2008. године за то морало да потроши око 310 милиона КМ, онда то довољно говори колико улажемо у старе објекте и колико је неопходно градити нове", рекао је Ђокић.

Он је навео да Термоелектрана "Гацко два", те хидроелектране "Бук Бијела" и "Дабар" представљају три највећа енергетска објекта која ће бити грађена у региону током наредних неколико година, а чија је укупна вриједност више од двије милијарде КМ.

Ђокић је додао да се у сектору енергетике тренутно ради и на изградњи 14 малих хидроелектрана, од којих је "Медна" већ спремна за рад.

Он је поручио да је Министарство индустрије, енергетике и рударства дало велики допринос да буду позитивни кључни индикатори којима се мјери економија једне земље, посебно у сектору енергетике, гдје је евидентиран континуиран раст производње електричне енергије.

"Иако је 2017. година била најтежа када је ријеч о хидрологији, јер у посљедњих 70 година на појединим водотоковима нису били тако ниски водостаји, а имали смо и капитални ремонт Термоелектране `Угљевик`, око 120 дана, завршићемо годину са нешто већом производњом електричне енергије од планиране", рекао је Ђокић.

Према његовим ријечима, добри показатељи су евидентирани и у индустријској производњи, покривености увоза извозом, као и броју запослених који је већи од 260.000.

"Анкетна стопа незапослености у Српској је сада најнижа од када је мјеримо и износи 21,4 одсто. Од када постоји Република постигли смо највећи степен покривености увоза извозом, који је сада 71,4 одсто и има тенденцију раста", навео је министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић.

Он је додао да је у сектору прерађивачке индустрије евидентиран раст од 7,2 одсто за десет мјесеци ове у односу на исти период прошле године, док је индустријска производња у укупном расту бруто домаћег производа остварила учешће веће од 17,5 одсто.

"Свјесни смо да постоје бројни проблеми у сектору привреде, посебно у сектору индустрије и да се још увијек бројна привредна друштва налазе у фази борбе да опстану и сачувају постојећи ниво пословних активности, али су и многи на путу раста и развоја и имају све боље резултате", напоменуо је Ђокић.

Он је најавио и додатне реформе када је ријеч о снабдијевању дрвопрерађивача сировином, имајући у виду да је садашњи обим сировине недовољан за све дрвопрерађиваче, који из године у годину инвестирају у производњу, повећавају њен обим и квалитет, али и вриједност производа.

"У овом индустријском сектору имамо највећу стопу покривености увоза извозом, која се креће више од 470 одсто", нагласио је Ђокић.

(Срна)