Жозе Мурињо - некад и сад: Могу без фудбала, не могу без јаких личности!
„Смирио сам се“, уверава шеф струке Манчестера у интервјуу за Франс футбал.
Фудбал 22.03.2017 | 17:30
Иако игра, а ни поједини резултати, можда, нису у складу са амбицијама и вредностима Манчестер јунајтеда, Жозе Мурињо ради довољно добар посао за клуб који по свему приказаном претходне три године није био спреман да се суочи са истином коју му је донео тек ангажман Португалца.
А подразумева транзицију.
„Морате да се прилагодите стварности клуба у коме радите, његовим потребама и захтевима. То се зове бити интелигентан. Приоритет је успоставити односе мира и љубави у екипи, створити стабилност унутар ње. Манчестер јунајтед више нема супериорне личности какве су биле Рајан Гигс, Пол Сколс или Рој Кин. Кад сам дошао, имао сам само Вејна Рунија и Мајкла Керика, последње представнике своје генерације, а уз њих је била група играча која би тек требало да се прилагоди. Зато ми је било важно да доведем Златана Ибрахимовића. Он више од било кога другог у овој екипи поседује профил фудбалера који зна шта значи Манчестер“, прецизирао је Португалац у интервјуу на 12 страна француског магазину Франс фудбал.
У њему се дотакао разних тема. Једна од њих је такмичење, а ово у Енглеској је оценио као једно од најтежих у Европи, о чему сведочи и табела, али и новац који тамошњи клубови годинама улажу у прављење екипе.
„У Енглеској, економска моћ је доступна свим клубовима и они као такви излазе на тржиште. Потпуно другачије је, на пример, у Немачкој. Погледајте Бајерн. Знате ли кад су Баварци почели да доминирају? Оног лета кад су од Борусије купили Марија Гецеа, па Роберта Левандовског, лане Матса Хумелса. А ја сам дошао у клубу који је велики и има престижну историју, али не може више да се одреди на начин као раније. То важи за било који клуб Премијер лиге, без обзира да ли је реч о Јунајтеду, Ситију или Лверпулу. Нико од њих не може да доминира годинама, јер се моћ расула“.
Један од најпризнатијих тренера данашњице упоредио је себе из времена кад је почињао каријеру са тренутком у коме се сад налази. Види се, а и признаје сам, да је еволуирао.
„Жозе Мурињо као човек покушава да буде другачији од Жозеа Муриња као тренера. Покушава да буде мирнији, повученији. Тражи начине да се „откачи“ од фудбала. Могу да одем кући и да не гледам фудбалску утакмицу, нити да размишљам о игрио. Да, да, могу то да урадим. На почетку каријере - нисам. Тад сам нон-стоп, 24 сата дневно, мислио и живео фудбал. Сад се осећам добро пре свега као личност, као човек. Одрастао сам, старији сам, смирио сам се. Не падам у еуфорију после победа, али не потонем у случају пораза. Верујем и да сам способан да ту смиреност пренесем на моје сараднике и играче. Једино што је исто као пре је - амбиција. И даље сам исти професионалац, само сам више контролишем емоције“.
Кад год се поведе дебата о Жозеу Мурињу једни га опасибају комплиментима показујући личну карту трофеја које је освојио, док му други спочитавају да форсира ружан фудбал. Свету се, свакако, не може угодити, али да је мајстор да своје играче утренира да буду ментално спремни на све то му нико не спори.
„Са становишта психологије, што је већа емпатија у тиму, што су играчи више упућени једни на друге, што су повезанији, то значи да сте спремнији. Психолошке игре пре утакмице, под чиме се подразумевају покушаји да се манипулише нечијим мислима употребом медија, јесте начин да се креирају нечије мисли, али је далеко ефектније уколико у својој екипи имате јаке личности. Оне који су спремни да на својим плећима понесу такву врсту изазова. Зато сам се у Интеру осећао као риба у води, имао сам Матерација, Кордобу, Ибрахимовића, Милита, Тијага Моту... Момке спремне да ме прате где год бих пошао. После таквог сазнања, потпуно је другачије радити у клубу који нема играче таквог профила. Зато, да бисте кренули у неком правцу, морате најпре да разумете играче са којима радите“, додао је Жозе Мурињо, освајач 24 пехара у тренерској каријери.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар