Анализа: Ма, ко је то шокирао Роналда?! Исланд, земља спортских чуда!

Ми толико умемо да доминирамо на спортским теренима да, често, са правом користимо термин "земља спорта". Али, то итекако може да се каже и за највећу сензацију првог дела Европског првенства у фудбалу, малу земљу чија је репрезентација као дебитант на ЕУРО 2016 зауставила Роналда и Португалце.

Фудбал 15.06.2016 | 15:30 Сви су очекивали рапсодију Роналда и саиграча, голеаду против почетника који никада нису били на тако великој сцени. А они, онако мали... Ма, заправо, шта ми уопште знамо о њима?

Исланд. Настањен међу последњима у Европи, крајем деветог века када су викинзи из норвешких крајева решили да ту потраже своју животну срећу, имао је бурну историју. Али, и поучну, када би неко желео да учи како се из рушевина, што због природних катастрофа, што због економског колапса, уздиже. А имају шта да поруче и у спорту грађани ове земље, која са 323.000 становника заузима тек 182. место на листи најмногољуднијих држава планете. Која има 133 пута становника мање него што Кристијано Роналдо има пратилаца на Твитеру. О, имају итекако.

Пре свега, на Исланду се највише цени рад. Затим се цени заједнички рад. А онда на трећем месту иде рад по плану. Можете да обрнете редослед ова три става, да их промешате као карте, но суштина остаје иста. Вредан народ. Такви и спортисти.

Тешко да ћете другачије објаснити све спортске успехе ове државице, која по популацији, чини тек 22.319. део светске. Односно, тек сваки 22.319 човек на овој планети је Исланђанин. Са тако мало нумеричког потенцијала, Исланђани представљају мању силу него када би се удружиле београдске опшрине Врачар, Звездара и Палилула. Али, на светском, или, ево, европском нивоу, у спорту су далеко изнад многих. Уосталом, питајте наше, који првенство гледају на ТВ-у. Или Роналда после оних 1:1.

Исланђани су се прошле јесени први пут у својој историји пласирали на ЕУРО2016. Играју на фудбалском првенству Европе, тако мајушни по бројности, али сасвим заслужено. Такви су, просто. Мали, а успешни.

У рукомету имају олимпијско сребро из 2008, четвртфинала шампионата света и бронзу са првенства Европе 2010.

Та олимпијска медаља је једна од четири које су освојили. Имају и једну златну, у троскоку, те две бронзе, у скоку с мотком и џудоу. Нека вас не чуди ово последње, Исланђани редовно одушевљавају на такмичењима у снази, али и на многим местима и даље негују викиншко рвање, глиму. Но, добри су, све више и све чешће, у колективним спортовима. Заједнички рад, сећате се? А притом плански спроведен у дело.

У кошарци су 2015. први пут стигли на Еуробаскет и, иако најпре само деловали као "симпатични аутсајдери", тесно су изгубили и од Немаца (71:65) и од Италије (71:64), а тек у продужетку од Турака (111:102). А Немци са Новицким, Италијани са три НБА играча и Турци нису баш наивне екипе, сложиће се многи.

Када би вас за милион неког новца, коју год валуту сад да замислите, питали да набројите четири исландска фудбалера, вероватно бисте жалили за пропуштеном шансом. Јер, у тој репрезентацији не играју нека велика имена (осим Ејдура Гудјонсена, бившег члана Челсија и Барсе, који ће ускоро да закорачи у пету деценију). Веровали или не, сваки двехиљадити становник те земље који има од 20 до 40 година - игра у репрезентацији.

Имена у овој, исландској причи, дакле - не играју никакву улогу.

Играју је три фактора.

Мудрост. Жеља. Традиција.

Мудрост, зато што се, од кад је 2013. постављен селекторски тандем Ларс Лагербек - Хеимир Халгримсон, зна "ко коси, а ко воду носи". Били су 110. на ФИФА ранг листи. Водили су их дотад и Немац, и Шкотланђанин, и Данац, и Енглези, и Руси... А откад се шведском стручњаку Лагербеку придружио домаћи, Халгримсон, почео је систематски рад на усавршавању свих старосних категорија по сличном обрасцу: Сви све радосно раде, који год да је резултат. Али, ради се од првог до последњег минута, док се све време игра срцем. Умало су се тако пласирали и на прошли Мундијал. Хрватска их је у томе спречила у оном чувеном баражу у коме је стадион у Загребу елиминацију Исланђана а пласман "ватрених" славио уз повике "За дом спремни".

Жеља, зато што воле да се играју са јачима од себе. А сви су јачи од њих. Па опет, то им није сметало да се пласирају на ЕУРО2016, а без њега оставе моћне Холанђане које су двапут победили у квалификацијама. Та жеља их је и винула на 34. место ФИФА ранг листе. Ми смо 20 позиција испод. Иако имамо не само оне три београдске општине, већ још 120 приде.

Традиција. Чудан одабир речи за дебитанта? Могуће, али овде се ради о традиционалној исландској упорности да се - ради. Да се заједнички ради. Да се планирано ради. Тако су пребродили кланске ратове. Тако су издржали године напада пирата. Тако су Британце удаљили од обала после Другог светског рата, не дајући (на) своје. Тако су економски крах, у виду пада са другог места по БДП-у (2005.) на 110. место (2010.) пребродили јер су решили да узму ствари у своје руке. Рукаве су засукали, саслушали али не и послушали све савете из даљина, па кренули да сопствену мудрост користе да би се извукли.

Извукли су се тако и са фудбалских периферија, дошавши на највећу европску сцену. И, ако неко мисли да ће ту стати, тај није пажљиво прочитао ову исландску причу.

Извор: блиц.рс