Analiza: Ma, ko je to šokirao Ronalda?! Island, zemlja sportskih čuda!

Mi toliko umemo da dominiramo na sportskim terenima da, često, sa pravom koristimo termin "zemlja sporta". Ali, to itekako može da se kaže i za najveću senzaciju prvog dela Evropskog prvenstva u fudbalu, malu zemlju čija je reprezentacija kao debitant na EURO 2016 zaustavila Ronalda i Portugalce.

Fudbal 15.06.2016 | 15:30 Svi su očekivali rapsodiju Ronalda i saigrača, goleadu protiv početnika koji nikada nisu bili na tako velikoj sceni. A oni, onako mali... Ma, zapravo, šta mi uopšte znamo o njima?

Island. Nastanjen među poslednjima u Evropi, krajem devetog veka kada su vikinzi iz norveških krajeva rešili da tu potraže svoju životnu sreću, imao je burnu istoriju. Ali, i poučnu, kada bi neko želeo da uči kako se iz ruševina, što zbog prirodnih katastrofa, što zbog ekonomskog kolapsa, uzdiže. A imaju šta da poruče i u sportu građani ove zemlje, koja sa 323.000 stanovnika zauzima tek 182. mesto na listi najmnogoljudnijih država planete. Koja ima 133 puta stanovnika manje nego što Kristijano Ronaldo ima pratilaca na Tviteru. O, imaju itekako.

Pre svega, na Islandu se najviše ceni rad. Zatim se ceni zajednički rad. A onda na trećem mestu ide rad po planu. Možete da obrnete redosled ova tri stava, da ih promešate kao karte, no suština ostaje ista. Vredan narod. Takvi i sportisti.

Teško da ćete drugačije objasniti sve sportske uspehe ove državice, koja po populaciji, čini tek 22.319. deo svetske. Odnosno, tek svaki 22.319 čovek na ovoj planeti je Islanđanin. Sa tako malo numeričkog potencijala, Islanđani predstavljaju manju silu nego kada bi se udružile beogradske opšrine Vračar, Zvezdara i Palilula. Ali, na svetskom, ili, evo, evropskom nivou, u sportu su daleko iznad mnogih. Uostalom, pitajte naše, koji prvenstvo gledaju na TV-u. Ili Ronalda posle onih 1:1.

Islanđani su se prošle jeseni prvi put u svojoj istoriji plasirali na EURO2016. Igraju na fudbalskom prvenstvu Evrope, tako majušni po brojnosti, ali sasvim zasluženo. Takvi su, prosto. Mali, a uspešni.

U rukometu imaju olimpijsko srebro iz 2008, četvrtfinala šampionata sveta i bronzu sa prvenstva Evrope 2010.

Ta olimpijska medalja je jedna od četiri koje su osvojili. Imaju i jednu zlatnu, u troskoku, te dve bronze, u skoku s motkom i džudou. Neka vas ne čudi ovo poslednje, Islanđani redovno oduševljavaju na takmičenjima u snazi, ali i na mnogim mestima i dalje neguju vikinško rvanje, glimu. No, dobri su, sve više i sve češće, u kolektivnim sportovima. Zajednički rad, sećate se? A pritom planski sproveden u delo.

U košarci su 2015. prvi put stigli na Eurobasket i, iako najpre samo delovali kao "simpatični autsajderi", tesno su izgubili i od Nemaca (71:65) i od Italije (71:64), a tek u produžetku od Turaka (111:102). A Nemci sa Novickim, Italijani sa tri NBA igrača i Turci nisu baš naivne ekipe, složiće se mnogi.

Kada bi vas za milion nekog novca, koju god valutu sad da zamislite, pitali da nabrojite četiri islandska fudbalera, verovatno biste žalili za propuštenom šansom. Jer, u toj reprezentaciji ne igraju neka velika imena (osim Ejdura Gudjonsena, bivšeg člana Čelsija i Barse, koji će uskoro da zakorači u petu deceniju). Verovali ili ne, svaki dvehiljaditi stanovnik te zemlje koji ima od 20 do 40 godina - igra u reprezentaciji.

Imena u ovoj, islandskoj priči, dakle - ne igraju nikakvu ulogu.

Igraju je tri faktora.

Mudrost. Želja. Tradicija.

Mudrost, zato što se, od kad je 2013. postavljen selektorski tandem Lars Lagerbek - Heimir Halgrimson, zna "ko kosi, a ko vodu nosi". Bili su 110. na FIFA rang listi. Vodili su ih dotad i Nemac, i Škotlanđanin, i Danac, i Englezi, i Rusi... A otkad se švedskom stručnjaku Lagerbeku pridružio domaći, Halgrimson, počeo je sistematski rad na usavršavanju svih starosnih kategorija po sličnom obrascu: Svi sve radosno rade, koji god da je rezultat. Ali, radi se od prvog do poslednjeg minuta, dok se sve vreme igra srcem. Umalo su se tako plasirali i na prošli Mundijal. Hrvatska ih je u tome sprečila u onom čuvenom baražu u kome je stadion u Zagrebu eliminaciju Islanđana a plasman "vatrenih" slavio uz povike "Za dom spremni".

Želja, zato što vole da se igraju sa jačima od sebe. A svi su jači od njih. Pa opet, to im nije smetalo da se plasiraju na EURO2016, a bez njega ostave moćne Holanđane koje su dvaput pobedili u kvalifikacijama. Ta želja ih je i vinula na 34. mesto FIFA rang liste. Mi smo 20 pozicija ispod. Iako imamo ne samo one tri beogradske opštine, već još 120 pride.

Tradicija. Čudan odabir reči za debitanta? Moguće, ali ovde se radi o tradicionalnoj islandskoj upornosti da se - radi. Da se zajednički radi. Da se planirano radi. Tako su prebrodili klanske ratove. Tako su izdržali godine napada pirata. Tako su Britance udaljili od obala posle Drugog svetskog rata, ne dajući (na) svoje. Tako su ekonomski krah, u vidu pada sa drugog mesta po BDP-u (2005.) na 110. mesto (2010.) prebrodili jer su rešili da uzmu stvari u svoje ruke. Rukave su zasukali, saslušali ali ne i poslušali sve savete iz daljina, pa krenuli da sopstvenu mudrost koriste da bi se izvukli.

Izvukli su se tako i sa fudbalskih periferija, došavši na najveću evropsku scenu. I, ako neko misli da će tu stati, taj nije pažljivo pročitao ovu islandsku priču.

Izvor: blic.rs