Како је пропао Боинг, овај авион им дошао главе

Деценијама градили репутацију, а онда им је овај авион дошао главе! Ноћна мора траје, губици у милијардама...

Свијет 06.05.2024 | 23:13

Када је 26. септембра 2016. полетео први "737 макс", тада највећи светски произвођач авиона "Боинг", није слутио да је највећа ноћна мора управо почела. Процењује се да је, до данашњег дана, губитак "Боинга" премашио 16 милијарди долара управо због проблема који су довели до смрти стотина људи и огромног пада продаје и неповерења у безбедност чувеног произвођача авиона који је повезао свет у деценијама за нама.

Мање од две године касније после првог лета "737 макс", свет је остао у шоку када се срушио авион овог типа у Индонезији.

Крајем 2018. 189 људи је изгубило живот у паду Лион Аира недалеко од обале Индонезије, а пет месеци касније сви "737 макс" авиони приземљени су у марту, после пада летелице етиопске компаније Етхиопиан Аирлинес, у којој је 157 људи погинуло!

Уследила је истрага, а путнике и компаније је највише погодила вест да су у "Боингу" лагали, обећавајући да је "737 макс" безбедан и да нема проблема с овом летелицом.

Репутација "Боинга" као компаније која је симбол квалитета и безбедности озбиљно је нарушена 2018. године, након пада два авиона "737 макс" у року од неколико месеци. У тим несрец́ама погинуло је скоро 350 људи, а истрага је показала да је узрок грешка у дизајну авиона који је требало да буде нова продајна нада компаније.

Након истраге коју је спровела Федерална управа за авијацију САД (ФАА) и вишегодишњих парница, "Боинг" је пристао да плати 2,5 милијарди долара одштете и казни, а Министарство правде САД оштро је осудило понашање компаније у саопштењу на свом сајту почетком 2021. Међутим смртни ударац пројекту "/#/ макс" догодио се у јануару ове године када је на авиону компаније "Аљаска ерлајнз" отпао део оплате.

„Трагичне несрец́е на лету 610 компаније Лион Аир и лета 302 компаније Етхиопиан Аирлинес разоткриле су лажно и обмањујуц́е понашање запослених у једном од водец́их светских произвођача комерцијалних авиона. Запослени у "Боингу" су изабрали пут профита уместо поштења, затајујуц́и материјалне информације од ФАА у вези са операција њиховог "737 макс" и ангажовање у покушају да прикрије његову превару“, рекао је тада вршилац дужности помоц́ника државног тужиоца Дејвид П. Бернс из Одељења за кривична дела Министарства правде САД.

У међувремену, компанија је радила на санацији штете и покушавала да врати поверење путника и клијената, али је то, чини се, остало само на ПР-у, а суштински проблеми у производњи нису решени.

Рецепт за катастрофу

Рецепт који је довео до катастрофе и погибије стотина путника вец́ је добро познат и виђен више пута. У настојању да се што више попуне џепови менаџмента и акционара, смањени су трошкови производње и радна места, што је резултирало фаталним неуспесима.

Велики део производње авиона "Боинг" обавља се у компанији Спирит АероСистемс Холдингс, која је 2005. године, после 80 година под окриљем "Боинга", издвојена и предата приватним инвеститорима у циљу повец́ања профитабилности. Без заштите матичне компаније, остављени су на цедилу и након затварања током пандемије отпустили су 6.800 радника, а осталим радницима смањили сатнице како би уштедели.

Када је након пандемије поново дошло до бума потражње, рупе у производњи су крпили неискусни и необучени радници. Након тога су почели чести проблеми - од алата који је остао у резервоарима за гориво, до лоше избушених рупа и непрописно фиксираних кормила. Они су кулминирали горепоменутим фаталним несрец́ама, за које је утврђено да су узроковане падом у новом систему за повец́ање маневарских карактеристика (МЦАС).

У првих неколико дана ове године вец́ су забележена два инцидента: отпадање поменутих врата на моделу "737 макс 9" и напрслина стакла кокпита на „обичном“ 737, а епилог приче је принудни слетање великог дела флоте "737 макс", што је изазвало велике проблеме у ваздушном саобрац́ају широм света.

Акција Боеинга неславно је почела 2024. годину, с падом од преко 16 одсто |

Аирбус доминира

Иако приземљење модела "737 макс" никако није добро за биланс "Боеинга", много дуготрајније последице оставиће нарушено поверење клијената. Многи од њих годинама су их преклињали да престану с трком за максимизирањем профита и фокусирају се на квалитет, што би значило да производе мање, али да су им авиони беспрекорно сигурни.

Ипак, тешко је одолети зову новца, нарочито кад је потражња на тржишту толика да се авиони чекају и по десетак година. Тренутно "Боинг" производи око 38 авиона месечно, а циљ им је, како су најавили, да идуће године дођу до 50.

"Ербас", с друге стране, има нешто конзервативнији приступ производњи који им засад иде у прилог јер нису имали већих безбедносних пропуста. Лани су добили рекордан број наруџбина, али производни капацитети и једног и другог великог произвођача су распродати до краја деценије.

То би могло отворити прилику "Боингу" да ипак мало успори и посвети се решавању интерних проблема. Заокрет од трке за све већим профитним маржама, односно повратак пословном моделу у ком инжењери играју важнију улогу, мора бити апсолутни приоритет компаније ако жели дугорочно просперирати.

Притисак Ербаса

Како је писао Неw Yорк Тимес, шефови Боеинга, суочени с могућношћу да Америцан Аирлинес купи стотине авиона од "Ербаса", 2011. године одустају од идеје развоја новог модела летелице, на шта би им отишле деценије, и одлучују осавременити постојећи 737 у року шест година. Међутим, та журба да се направи "737 макс" претила је да угрози репутацију и профит компаније. У почетку у "Боингу" нису били много забринути због најављеног новог "Ербасовог" модела "А320нео".

У седишту "Боинговог" сектора путничких авиона у Рентону, у држави Wасхингтон, проценили су да ће тај авион бити скуп и неконкурентан. Сматрали да не треба одмах реаговати него да треба сачекати крај деценије и на тржиште избацити потпуно нови модел авиона.

Али од краја 1990-их све више нискобуџетних компанија куповало је "А320" да би "Ербас" од 2005. преузео примат у продаји. У дотад арогантном "Боингу" аларм се укључио тек кад се појавила могућност да један велики амерички авиопревозник своју флоту попуни искључиво "Ербасовим" авионима.

Тада је кренула жестока трка да се заостатак надокнади. Инжењери су притискани да у кратким роковима ураде техничка решења и нови дизајн, радници су премештани из других сектора, а притом је и буџет био ограничен.

Мењање аеродинамике

Садашњи и бивши запослени у "Боингу" кажу да, упркос тој ужурбаности, нису имали никакве сумње у квалитет пројекта кад је посао био завршен. Да би сустигао "Ербас", "Боинг" је морао на "737 макс" да постави нови јачи и већи мотор, што је за собом повукло низ измена. Већи мотор мења аеродинамику авиона и чини да у неким околностима он лакше губи узгон на крилима.

Како би се то спречило, "Боинг" је додао и нови софтвер, под називом МЦАС, који би аутоматски спустио нос авиона ако би се он нагнуо под опасним углом. Међутим, то је испоставило као фатално. Падови два авиона 737 макс су управо узроковани појавом да МЦАС буквално преузме контролу над авионом, а да је пилот готово немоћан. Проблем је још гори, јер пилоти носу знали да је инсталиран систем аутоматског управљања "у сенци", који буквално преузима авион у своје руке.

Будући да је нови систем радио из другог плана, у "Боингу" нису сматрали да је за то потребна обука пилота, а регулаторне власти су се сагласиле. То је чак значило одличну понуду јер би се штедело на пилотима који већ управљају клласичним 737 летелицама.

МЦАС систем је био узрок пада две летелице, у Индонезији и Етиопији, у којима је погинуло 346 људи. МЦАС систем је настао јер су инжењери "Боинга", када су тестирали "737 макс", открили да има тенденцију подизања носа авиона приликом неких маневара јер је имао јаче моторе него претходник на чијој основи је развијен. Како би компензовали подизање носа, уградили су електронски систем МЦАС који га обара, како би избегли да изведу структурне промене на авиону, што би било знатно скупље.

Пилоти два авиона која су се срушила нису знали за то, па је дошло до несрећа због изненадног обарања носа авиона и стрмоглавог понирања услед погрешног очитавања једног од два сензора. "737 макс" због тога је био приземљен дуже од годину и по дана.

Испоставило се, међутим, да се управо тај нови систем нашао у фокусу истраге авионских несрећа. Компанија је била под све већим притиском јер авиопревозници размишљају да одустану од наруџба или да траже одштету.

Авион "Етиопијан ерлајнса" Боинг 737 МАX 8 срушио се 10. марта 2019. године.

Авион на лету ЕТ302 срушио се шест минута након што је полетео ка свом одредишту у Најробију (Кенија) из престонице Етиопије, Адис Абебе. На лету је било 149 путника и 8 чланова посаде, који су сви погинули. У летелици је било путника из 30 земаља, међу њима је био и држављанин Србије, хуманитарац Ђорђе Вдовић.

Исти тип авиона срушио се 29. октобра 2018. у Индонезији, четири месеца пре пада летелице у Етиопији, и у смрт тада одвео 189 људи. Летелице авиокомпаније "Лајон ер" из Индонезије полетела је из престонице Џакарте ка граду Пангкал Пинанг. Дванаест минута након полетања, авион Боинг 737 МАX 8, стар тек три месеца, пао је у Јаванско море, при чему су погинули свих људи у њему. Пилоти су одмах након полетања видели да нешто није у реду, свих 12 минута су покушали да га "обуздају". Питали су контролу ваздушног саобраћаја да ли могу да се врате на аеродром, али нису успели да поврате контролу над авионом да би се вратили на писту.

Узбуњивач у против "Боинга" пронађен мртав

Бивши запослени америчког поизвођача авиона "Боинг", Џон Барнет, познат по узбуњивању јавности у вези са стандардима производње у компанији, пронађен је мртав у САД. Мртвозорник округа Чарлстон у Јужној Каролини саопштио је да је Барнет (62) преминуо од рана које је нанео сам себи 9. марта, а полиција истражује случај. Барнет је за "Боинг" радио 32 године, од којих последњих седам као менаџер квалитета на "787 Дреамлинер-у", а пензионисао се 2017. године из здравствених разлога. Пре смрти је сведочио у судском процесу против "Боинга", наводи ББЦ. Независни кандидат за председника САД Роберт Кенеди Млађи затражио је да се спроведе истрага о смрти Џона Барнета, познатог по узбуњивању јавности у вези са стандардима производње авиона у "Боингу" који је пронађен мртав.

"Џон Барнет је радио за 'Боинг' 32 године. Компанија је радила на уништавању његовог живота, након што је указао на безбедносне пропусте. Поносан сам на то што је моја сестра Рори испричала његову причу у свом награђиваном документарцу 'Пропаст: Случај против Боинга'. Боинг је убио 346 људи из похлепе. Надајмо се да ће постојати истинска истрага о 'самоубиству' Џона Барнета", написао је Кенеди на друштвеној мрежи X.

(Курир.рс) Фото: ЕПА