У вријеме кад се за паре купује све, ми смо ти који другима дајемо наду!

„Моји играчи не тренирају пуно јер је у Енглеској темпо изузетан, и то их исцрпљује. Потребан им је опоравак, зато имају по два слободна дана недељно“, открива Ранијери у сјајном интервјуу за Коријере дела Сера све тајне успеха Лестера!

Фудбал 11.02.2016 | 08:40

Када се вратио у енглески фудбал прошлог лета Клаудио Ранијери био је познат под надимком Тинкерман. То је према дефиницији тренер или менаџер који пречесто мења играче и формацију од утакмице до утакмице. Али, ове сезоне Лестер од свих тимова у Премијер лиги ротира најмање фудбалера!

У ово време прошле сезоне Лестер је био на дну енглеске елите, а у суботњи окршај са Арсеналом улази као лидер са пет бодова више, са још 13 утакмица до краја, што их према мишљењу многих кладионица широм света, сврстава међу главне фаворите за титулу.

Ранијеријев долазак био је изненађујући потез Лисица посебно након отказа Најџелу Пирсону, а имајући у виду како је очајан Италијан био као селектор Грчке на претходном послу. Али, оно што је Римљанин урадио за кратко време граничи се са немогућим. Нема шта, Лестерова овогодишња прича је највећа у историји модерне Премијер лиге и може се упоредити само још са уздизањем Нотингем Фореста под вођством Брајана Клафа.

Звезда Премијер лиге Ранијери открио је у занимљивом интервјуу за италијански Коријере дела Сера, како се Лестер нашао у овој позицији.
„Стигао сам у августу и прво што сам почео да радим било је да погледам снимке утакмица овог тима из претходне сезоне. Видео сам да тим има сјајну завршницу, да много трче, да имају самопоуздање. Када сам причао са играчима схватио сам да се плаше италијанске тактике… Рекао сам им да им верујем, и да ћу што мање причати о тактици. За мене је најважније да наставимо ово што радимо (да добро трчимо) посебно у преломном делу сезоне“, објаснио је Ранијери.

Италијан је причао и о физичким тренинзима…
„По мом мишљењу у Енглеској снага није толико битна. Али, овде сви тренирају с јаким темпом, такмичарски дух је огроман чак и када играчи раде спринтеве на тренинзима. Утакмице је тешко добити, жестока се борба води на сваком мечу или трнингу. Моја прва идеја била је да најпре опоравим играче, па тек онда да их тренирам.“

Италијански новинари су ово окарактерисали као јерес, али се кормилар Лисица брани:
„Можда и јесте, немам појма. Верујем у тренинг, али и да је све друго релативно. Моји момци доста тренирају, али не превише јер је у Енглеској темпо изузетан, и то их исцрпљује. Потребан им је опоравак. Када играмо суботом, недјеља је увек слободан дан. У понедељак је лаган тренинг, као у Италији. Тежак тренинг следи у уторак, у среду се опет одмара. У четвртак још један јак тренинг, као и у петак, а у суботу нас опет чека утакмица.“

Потом је у даху наставио…
„Сваке недеље имамо барем по два дана одмора, а рекао сам момцима да им верујем и да знам да то неће злоупотребити. Не мислим да је ово врхунска формула за успех, фудбал није хемија, не постоје универзална правила. Морате да извучете најбоље што можете из групе играча коју имате. Овде у Лестеру сви сеосећају као учесници у нечем великом, и знају да лоша игра на терену значи издају према остатку тима. Слободни су људи, свесни да имају посао и обавезе, али се на терену види да уживају у тој слободи“, открио је италијански стручњак.

Сјајни Ранијери објаснио је и како функционишу фудбалери Лестера.
„Имам једног играча који сваког јутра путује из Манчестера, други долази из Лондона. У Италији је то незамисливо, па и у Енглеској је такође неочекивано. У Лестеру то може јер клуб то дозвољава и то је оно што ме чини најпоноснијим. Понекад када сам за столом са играчима током вечере уплаши ме колико много могу да поједу. Никада нисам видео толико гладне фудбалере у животу, а онда сам научио да им се смешкам. Кад већ момци толико трче, могу да једу шта хоће.“

Разлика између италијанског и енглеског фудбала? За тренера Лестера је јасна:
„Само у забави. Италијани се муче како би се забавили, а верујем да тренирају са мањим интензитетом и са мањом жељом. Више им је то обавеза, него забава. У Енглеској је пак уверење да је глупо да протраћиш талент, ако си млад, здрав и знаш да радиш добар посао. Зато тренирају, и труде се на утакмицама, а никада не морате никоме да кажете како је лењ на тренингу. Релакисрани су, нису под стресом, потребан им је мир и поштовање у свлачионици. Ако хоћете да будете Прима Дона у тиму, нико вам то неће то опростити у Енглеској“, тврди италијански стручњак.

Оно што многе занима је може ли Лестер до титуле?
„Не знам, али је фантастично што се то питање врти око нас. Када сам долазио председник ме је молио да освојим 24 бода до Божића, а ми смо имали 37 или 39 у том тренутку, не сећам се већ. А сада смо још увек горе високо на табели, и то ме чини поносним. У ери када се за паре купује апсолутно све, ми смо ти који другима дајемо наду“, закључио је Клаудио Ранијери.