Земље региона данас "срећније" него прије 10-ак година

Истраживање о благостању односно срећи које се ради на свјетском нивоу показало је да су земље Западног Балкана “срећније” данас него што су биле прије 10-ак година. Истраживали смо да ли је то заиста тако, те шта је, може ли се и чиме мјерити срећа.

Регион 05.05.2024 | 19:38

Истраживање показује да су, између осталих, грађани Србије и БиХ 2023. срећнији него што су били 2010. године и да су изнад свјетског просјека. Познавајући ситуацију у којој живимо 30 година, тај податак нам дјелује невјероватно.

Зато смо питали грађане Бијељине и Београда да ли вјерују том истраживању и јесу ли они сами срећнији данас него што су били прије једне деценије.

“Ја јесам срећна али нисам примијетила да су сви срећнији, вјероватно због економске ситуације, политичких дешавања, отуђености”, каже једна Бијељинка.

“Ја заиста срећем само срећне људе, добре људе”, додаје друга.

Грађани Београда углавном не вјерују у то да смо срећнији.

“Мораш се привићи на мало туге у животу. Нећеш знати шта је права срећа, ако је не будеш имао са чиме упоредити”, рекао је Пауло Коељо.

Народи са ових простора који су прошли кроз страхоте рата, осјетили су на својој кожи колико је то тачно. Шта је данас, у миру, оно мало што им треба или фали за срећу?

“Једноставност,јер мислим да све компликујемо и да нам је новац постао пресудан, а није.”

“Неко може да има све у животу, пуно тога, а да није срећан, а други можда много, много мање, па да ипак буду срећни.”

“Учинило би ме срећним да се још мало повећа стандард у цијелој бившој Југославији. Требало би да се не оптужујемо за прошлост, прошлост је била и остаје иза леђа. Морамо да живимо, омладина мора да живи.”

“Срећа је здрава породица здрава, срећа је имати посао, радити нормално.”

“Треба нам само много толеранције, много жеље за дружењем, за опраштањем. Треба нам љубави, лијепе емоције.”

То су неки од одговора које су нам дали Бијељинци и Београђани.

Социолог Владимир Васић каже да је одбрамбени механизам људи са ових простора да окреће несрећу на срећу.

“Наш народ каже “удри бригу на весеље”. Чини ми се да ми то и радимо и да нас је то и одржало. Јер, ниједан европски народ не би могао да преживи и опстане, у социјалном, демографском и менталном смислу, као што су наши народи у БиХ”, сматра Васић.

Да ли постоји рецепт за срећу и који су то састојци потребни да бисмо направили нешто најважније у свом животу?

“Човјек прије свега треба да научи да влада собом, да буде срећан сам са собом, да научи да срећа не долази споља него изнутра и да ствара срећу онако како ју је замислио. Свако треба да се потруди да нађе разлога за срећу”, истиче већина.

А гдје га треба тражити?

“Срећа се мора црпити од другог човјека јер ако сам ја срећан, ви морате да црпите срећу и енергију од мене. Ако ја ширим негативну енергију, то ће се преточити на друге. То је систем спојених посуда”, наглашава Васић и додаје:

“Имамо доста разлога овдје у БиХ да будемо несрећни, али са друге стране има доста, доста дивних ствари и доста разлога да будемо срећни”, закључује он.

“И скромна срећа такодје је срећа. Боље је и колиба од сламе у којој се од срца смијеју, него палата од мермера у којој сви плачу”, каже стара кинеска пословица.

Александар Дима је сматрао да је срећа попут палате из бајке коју чувају змајеви и да се морамо борити да бисмо је освојили.

Да ли се слажете?

(БН)