U vrijeme kad se za pare kupuje sve, mi smo ti koji drugima dajemo nadu!

„Moji igrači ne treniraju puno jer je u Engleskoj tempo izuzetan, i to ih iscrpljuje. Potreban im je oporavak, zato imaju po dva slobodna dana nedeljno“, otkriva Ranijeri u sjajnom intervjuu za Korijere dela Sera sve tajne uspeha Lestera!

Fudbal 11.02.2016 | 08:40

Kada se vratio u engleski fudbal prošlog leta Klaudio Ranijeri bio je poznat pod nadimkom Tinkerman. To je prema definiciji trener ili menadžer koji prečesto menja igrače i formaciju od utakmice do utakmice. Ali, ove sezone Lester od svih timova u Premijer ligi rotira najmanje fudbalera!

U ovo vreme prošle sezone Lester je bio na dnu engleske elite, a u subotnji okršaj sa Arsenalom ulazi kao lider sa pet bodova više, sa još 13 utakmica do kraja, što ih prema mišljenju mnogih kladionica širom sveta, svrstava među glavne favorite za titulu.

Ranijerijev dolazak bio je iznenađujući potez Lisica posebno nakon otkaza Najdželu Pirsonu, a imajući u vidu kako je očajan Italijan bio kao selektor Grčke na prethodnom poslu. Ali, ono što je Rimljanin uradio za kratko vreme graniči se sa nemogućim. Nema šta, Lesterova ovogodišnja priča je najveća u istoriji moderne Premijer lige i može se uporediti samo još sa uzdizanjem Notingem Foresta pod vođstvom Brajana Klafa.

Zvezda Premijer lige Ranijeri otkrio je u zanimljivom intervjuu za italijanski Korijere dela Sera, kako se Lester našao u ovoj poziciji.
„Stigao sam u avgustu i prvo što sam počeo da radim bilo je da pogledam snimke utakmica ovog tima iz prethodne sezone. Video sam da tim ima sjajnu završnicu, da mnogo trče, da imaju samopouzdanje. Kada sam pričao sa igračima shvatio sam da se plaše italijanske taktike… Rekao sam im da im verujem, i da ću što manje pričati o taktici. Za mene je najvažnije da nastavimo ovo što radimo (da dobro trčimo) posebno u prelomnom delu sezone“, objasnio je Ranijeri.

Italijan je pričao i o fizičkim treninzima…
„Po mom mišljenju u Engleskoj snaga nije toliko bitna. Ali, ovde svi treniraju s jakim tempom, takmičarski duh je ogroman čak i kada igrači rade sprinteve na treninzima. Utakmice je teško dobiti, žestoka se borba vodi na svakom meču ili trningu. Moja prva ideja bila je da najpre oporavim igrače, pa tek onda da ih treniram.“

Italijanski novinari su ovo okarakterisali kao jeres, ali se kormilar Lisica brani:
„Možda i jeste, nemam pojma. Verujem u trening, ali i da je sve drugo relativno. Moji momci dosta treniraju, ali ne previše jer je u Engleskoj tempo izuzetan, i to ih iscrpljuje. Potreban im je oporavak. Kada igramo subotom, nedjelja je uvek slobodan dan. U ponedeljak je lagan trening, kao u Italiji. Težak trening sledi u utorak, u sredu se opet odmara. U četvrtak još jedan jak trening, kao i u petak, a u subotu nas opet čeka utakmica.“

Potom je u dahu nastavio…
„Svake nedelje imamo barem po dva dana odmora, a rekao sam momcima da im verujem i da znam da to neće zloupotrebiti. Ne mislim da je ovo vrhunska formula za uspeh, fudbal nije hemija, ne postoje univerzalna pravila. Morate da izvučete najbolje što možete iz grupe igrača koju imate. Ovde u Lesteru svi seosećaju kao učesnici u nečem velikom, i znaju da loša igra na terenu znači izdaju prema ostatku tima. Slobodni su ljudi, svesni da imaju posao i obaveze, ali se na terenu vidi da uživaju u toj slobodi“, otkrio je italijanski stručnjak.

Sjajni Ranijeri objasnio je i kako funkcionišu fudbaleri Lestera.
„Imam jednog igrača koji svakog jutra putuje iz Mančestera, drugi dolazi iz Londona. U Italiji je to nezamislivo, pa i u Engleskoj je takođe neočekivano. U Lesteru to može jer klub to dozvoljava i to je ono što me čini najponosnijim. Ponekad kada sam za stolom sa igračima tokom večere uplaši me koliko mnogo mogu da pojedu. Nikada nisam video toliko gladne fudbalere u životu, a onda sam naučio da im se smeškam. Kad već momci toliko trče, mogu da jedu šta hoće.“

Razlika između italijanskog i engleskog fudbala? Za trenera Lestera je jasna:
„Samo u zabavi. Italijani se muče kako bi se zabavili, a verujem da treniraju sa manjim intenzitetom i sa manjom željom. Više im je to obaveza, nego zabava. U Engleskoj je pak uverenje da je glupo da protraćiš talent, ako si mlad, zdrav i znaš da radiš dobar posao. Zato treniraju, i trude se na utakmicama, a nikada ne morate nikome da kažete kako je lenj na treningu. Relakisrani su, nisu pod stresom, potreban im je mir i poštovanje u svlačionici. Ako hoćete da budete Prima Dona u timu, niko vam to neće to oprostiti u Engleskoj“, tvrdi italijanski stručnjak.

Ono što mnoge zanima je može li Lester do titule?
„Ne znam, ali je fantastično što se to pitanje vrti oko nas. Kada sam dolazio predsednik me je molio da osvojim 24 boda do Božića, a mi smo imali 37 ili 39 u tom trenutku, ne sećam se već. A sada smo još uvek gore visoko na tabeli, i to me čini ponosnim. U eri kada se za pare kupuje apsolutno sve, mi smo ti koji drugima dajemo nadu“, zaključio je Klaudio Ranijeri.