Анализа: ТРИ за и ТРИ против Уга Вијеире!

Постоје различита мишљења о учинку некадашњег члана Бенфике. О томе како не може да игра усамљен у нападу, да нема црту шпица убице и да Црвена звезда за наредне европске квалификације мора да пронађе бољу робу, до оних који тврде да таквог тимског играча увек треба истрпети.

Фудбал 16.11.2015 | 09:20

О феномену Звездине публике, њеној варљивости недавно је говорио и тренер првог тима Миодраг Божовић, не могавши да се начуди како сјајне партије црвено-белих не могу на трибине Маракане да довуку већи број људи. Можда фанови црвено-белих осцилирају када је у питању посета, знају да буду уз клуб када је врашки тешко, али једна навика је дубоко укорењена у ДНК присталица црвено-белих – посебно оних са западне трибине. Познати по кратком фитиљу коме они покажу беле марамице тај је завршио мисију у Црвеној звезди.

Кроз тог „топлог зеца“ западне трибине недавно је прошао репрезентативац Антигве и Барбуде Џошуа Паркер, па је морао „мир“ да пронађе у редовима шкотског Абердина. Међутим, на последњем мечу против Металца из Горњег Милановца имали смо другачји пример. Тренер Миодраг Божовић је апострофирао да то није била најбоља утакмица Уга Вијеире, Португалац је поштено пропатио док није погодио мрежу гостију. Пре тога је бројао силне промашаје и лоше реакције, али је с трибина испраћен громогласним повицима:
„Уго, Уго...“

Постоје различита мишљења о учинку некадашњег члана Бенфике. О томе како не може да игра усамљен у нападу, да нема црту шпица убице и да Црвена звезда за наредне европске квалификације мора да пронађе бољу робу. Чак се незванично може чути да је несуђени спортски директор Влада Стошић добио задатак да у зимском прелазном року доведе зверку од центарофа.

Има и оних који тврде да је Уго Вијеира прави тимски нападач, играч спреман да обавља и „прљаве“ послове попут најбољег задњег везног, односно да његов учинак не треба оцењивати само кроз број постигнутих голова. У досадашњем делу сезоне Вијеира је постигао шест погодака, навијачима је ушао под кожу остварењем против Партизана, али имао је и црне тренутке.

Није постигао гол од 19. септембра (Јагодина) до 30. октобра (ОФК Београд), али уживао је поверење Миодрага Божовића колико Мичел Доналд или Марко Грујић. Доносимо вам анализу учинка првог нападача Звезде, уз набрајање шта је добро, а шта урадио лоше у црвено-белом дресу.

ЗА УГА ВИЈЕРУ

НЕПРЕДВИДИВОСТ

Током стажа у Црвеној звезди Уго Вијеира је постизао голове десном, левом и главом. Сасвим довољан податак да опише његову разноврсност. Они који га дуже посматрају спознали су да је Уго Вијеира врло непредвидив шпиц, никада се не зна шта ће да уради у пријему. Тактички је готово савршен, лопта му се лепи за ногу и на тај начин је способан да направи вишак. Има референце мајстора малог фудбала, види се да је прве лекције учио на прашњавим улицама португалског Баркелоса где је рођен.

НАВИКА ДА „ДАВИ“ ПРОТИВНИЧКЕ ШТОПЕРЕ

Постоји та фотографија са меча против ОФК Београда на којој петорица Романтичара јуре за Угом Вијером. То је тај учинак који се не види лаичким оком. Одличним кретањем и навиком да преузима одговорност, Вијера ослобађа простор саиграчима, пре свих Срнићу и Катаију. Такође, о различитостима Звездиних шпицева може да послужи анегдота са једног од првих тренинга Ненада Лалатовића у Љутице Богдана. Желевши да испита карактер суперталентованог Луке Јовића млади стручњак се послужио трик питањем:
„Лука, да ли си ти шпиц који ради или шпиц који ради и даје голове“, обратио се Лалатовић Луки.
„Шефе, ја сам онај који даје голове“, кроз осмех је одговорио млади нападач.

Јасно је да тренери воле нападаче који не стају, а Уго Вијеира је баш такав. Константно дави супарничке штопере што је резултирало голом у Суботици.

ПСИХОЛОШКА СТАБИЛНОСТ

Безгранично поверење које му указује Миодраг Гроф Божовић проузроковало је велику стабилност у игри агресивног нападача. Уме Вијеира да за полувреме да промаши два или три зицера, али – не стаје. Тако је дочекао свој моменат против Металаца, а још једна важна ствар када говоримо о учинку Уга Вијеире је то што није класичан странац. Тачно је да је дошао у Београд да реахабилитује каријеру, али у већини случајева понаша се као тимски играч.

ПРОТИВ УГА ВИЈЕИРЕ

ПОЛОВИЧНА РЕАЛИЗАЦИЈА

Тренери воле да кажу да нападачи и голмани имају много тога заједничког. Као што чувари мреже треба да одбране све што је до њих, тако и шпицеви морају да реализују стопостотне шансе. Португалац је у дербију постигао гол који личи на остварење Дарка Панчева против Панатинаикоса, али имао је „камару” промашених стопостотних шанси. Они који немају оптимистичку црту у себи већ су почели да пројектују кошмарне летње сцене. Звезди је потребан гол за пролаз у Лигу шампиона, Уго Вијера има честу ситуацију, али шаље лопту поред гола...

ПРЕВИШЕ ГЛАДАН ГОЛА

Апострофирали смо већ да је Уго Вијеира прави пример тимског играча, али као и сваки нападач понекад покушава да на силу прекине пост. Можда је то и врлина, пошто шутира из сваке позиције, међутим због те пренаглашене глади у неколико наврата је улазио у клинч са саиграчима. Постигао је два гола у претходна два меча што би могло у наставку сезоне да га ослободи стега. А такав је Вијеира најопаснији, пошто има истанчан осећај за асистенције. Свима у сећању је остала асистенција Срнићу против Војводине.

ЦЕНА НА ТРЖИШТУ

Чак и да постигне 20 голова у овој сезони Уго Вијеира није играч на коме ће Црвена звезда зарадити велику своту новца. У августу је потписао трогодишњи уговор, али поједини клубови су почели да стежу обруч око њега. Сада је на одговорнима из Љутице Богдана да процене хоће ли учинак Уга Вијеире имати тенденцију раста и може ли он да подигне ниво игре.