Анализа: Куп афричких нација - Титула Обали Слоноваче

Француз покорио Африку, Грант проклет као Бенфика: Нико пре Ренара није освојио Куп нација са две различите репрезентације. Узео титулу 2012. са Замбијом и сада са Обалом Слоноваче.

Фудбал 10.02.2015 | 18:00

Французи су већ вековима афрички колонизатори, а такав тренд очито се наставља и у модерно доба. Додуше, сада је посреди много хуманија, фудбалска колонизација, за разлику од оне агресивне. Куп нација нам увек донесе невероватне фудбалске приче, па је једна таква написана и овог пута.

Да је тренутном селектору Обале Слоноваче Ервеу Ренару неко 2004. године, док је био тренер Кембриџа са којим се борио за опстанак у Лиги 2 (четврти ранг енглеског фудбала), рекао да ће постати континентална фудбалска легенда, вероватно му не би веровао.

Само осам година касније, он је преузео Замбију и довео је до невероватне титуле освајача Купа афричких нација, у финалу победивши његову садашњу репрезентацију Обалу Слоноваче. То је било једно од најзанимљивијих финала у историји турнира, а његова екипа је славила после извођења пенала са 8:7. Тада је у полуфиналу савладао Гану са 1:0.

У јулу 2014, после неуспешне епизоде у Сошоу, са којим је испао из француске Лиге 1, најављен је као евентуални нови селектор афричких Слонова. Такве најаве су се и обистиниле, па је после Мундијала у Бразилу тај посао и добио.

Историја за њега као да се поновила, пошто је са Обалом дошао до финала у коме се састао са Црним звездама. Занимљиво је да је са Замбијом на том Купу 2012. победио управо Гану са 1:0 у истом граду у ком је одиграно и овогодишње финале, у Бати у Екваторијалној Гвинеји. Да подсетимо, ова тропска држава је опет преузела домаћинство, јер је после одустајања Марока, била једна од ретких која и даље има инфраструктуру за одржавање тако захтевног турнира. И овога пута пропуста у организацији јесте било, али то није сметало сада већ легендарном Ренару.
„Гледао сам мечеве на телевизији и свиђа ми се атмосфера. Ми смо у прелепом хотелу, једном од најлепших у Малабоу. Стадиони су прелепи, на првом мечу са Гвинејом је атмосфера била сјајна, било је навијача из многих земаља. То је оно што Куп нација чини оним што јесте“, истакао је тренер новог шампиона Африке на самом почетку турнира.

На клупи Гане је селектор Аврам Грант, један од најпознатијих фудбалских „губитника“ у 21. веку. Са Челсијем је био други у Лиги шампиона, Лига купу, Премијер лиги, ФА купу – никада први. Дошао је ред и на финале афричког Купа, дошао је ред на најважнији меч за њега још од оног са Манчестером у финалу Лиге шампиона. Тада је изгубио на пенале. И сада је изгубио на пенале. Тада је његов тим испустио капиталну предност (Тери је имао шут за победу). Сада је његова екипа водила са 2:0 после прве две серије, али је предност опет испуштена, и тако је Грант као тренер постао нешто слично ономе што Бенфика представља у клупским оквирима – фудбалске малере. Надамо се да са њим није посреди нека враџбина, какав је наводно случај са лисабонским клубом.

Неко победи, неко изгуби. Ерве Ренар је тим преокретом у пенал лутрији коју је Обала решила у своју корист са 9:8 постао први тренер који је са две репрезентације освојио Куп афричких нација. Легендарну победу му је донео голман Бубакар Бари, популарни Копа, који је прво одбранио пенал, да би после неколико минута одлагања и можда чак и фолирања постигао и гол поставши један од ретких голмана у историји фудбала који су дали тако важан погодак.