Analiza: Kup afričkih nacija - Titula Obali Slonovače

Francuz pokorio Afriku, Grant proklet kao Benfika: Niko pre Renara nije osvojio Kup nacija sa dve različite reprezentacije. Uzeo titulu 2012. sa Zambijom i sada sa Obalom Slonovače.

Fudbal 10.02.2015 | 18:00

Francuzi su već vekovima afrički kolonizatori, a takav trend očito se nastavlja i u moderno doba. Doduše, sada je posredi mnogo humanija, fudbalska kolonizacija, za razliku od one agresivne. Kup nacija nam uvek donese neverovatne fudbalske priče, pa je jedna takva napisana i ovog puta.

Da je trenutnom selektoru Obale Slonovače Erveu Renaru neko 2004. godine, dok je bio trener Kembridža sa kojim se borio za opstanak u Ligi 2 (četvrti rang engleskog fudbala), rekao da će postati kontinentalna fudbalska legenda, verovatno mu ne bi verovao.

Samo osam godina kasnije, on je preuzeo Zambiju i doveo je do neverovatne titule osvajača Kupa afričkih nacija, u finalu pobedivši njegovu sadašnju reprezentaciju Obalu Slonovače. To je bilo jedno od najzanimljivijih finala u istoriji turnira, a njegova ekipa je slavila posle izvođenja penala sa 8:7. Tada je u polufinalu savladao Ganu sa 1:0.

U julu 2014, posle neuspešne epizode u Sošou, sa kojim je ispao iz francuske Lige 1, najavljen je kao eventualni novi selektor afričkih Slonova. Takve najave su se i obistinile, pa je posle Mundijala u Brazilu taj posao i dobio.

Istorija za njega kao da se ponovila, pošto je sa Obalom došao do finala u kome se sastao sa Crnim zvezdama. Zanimljivo je da je sa Zambijom na tom Kupu 2012. pobedio upravo Ganu sa 1:0 u istom gradu u kom je odigrano i ovogodišnje finale, u Bati u Ekvatorijalnoj Gvineji. Da podsetimo, ova tropska država je opet preuzela domaćinstvo, jer je posle odustajanja Maroka, bila jedna od retkih koja i dalje ima infrastrukturu za održavanje tako zahtevnog turnira. I ovoga puta propusta u organizaciji jeste bilo, ali to nije smetalo sada već legendarnom Renaru.
„Gledao sam mečeve na televiziji i sviđa mi se atmosfera. Mi smo u prelepom hotelu, jednom od najlepših u Malabou. Stadioni su prelepi, na prvom meču sa Gvinejom je atmosfera bila sjajna, bilo je navijača iz mnogih zemalja. To je ono što Kup nacija čini onim što jeste“, istakao je trener novog šampiona Afrike na samom početku turnira.

Na klupi Gane je selektor Avram Grant, jedan od najpoznatijih fudbalskih „gubitnika“ u 21. veku. Sa Čelsijem je bio drugi u Ligi šampiona, Liga kupu, Premijer ligi, FA kupu – nikada prvi. Došao je red i na finale afričkog Kupa, došao je red na najvažniji meč za njega još od onog sa Mančesterom u finalu Lige šampiona. Tada je izgubio na penale. I sada je izgubio na penale. Tada je njegov tim ispustio kapitalnu prednost (Teri je imao šut za pobedu). Sada je njegova ekipa vodila sa 2:0 posle prve dve serije, ali je prednost opet ispuštena, i tako je Grant kao trener postao nešto slično onome što Benfika predstavlja u klupskim okvirima – fudbalske malere. Nadamo se da sa njim nije posredi neka vradžbina, kakav je navodno slučaj sa lisabonskim klubom.

Neko pobedi, neko izgubi. Erve Renar je tim preokretom u penal lutriji koju je Obala rešila u svoju korist sa 9:8 postao prvi trener koji je sa dve reprezentacije osvojio Kup afričkih nacija. Legendarnu pobedu mu je doneo golman Bubakar Bari, popularni Kopa, koji je prvo odbranio penal, da bi posle nekoliko minuta odlaganja i možda čak i foliranja postigao i gol postavši jedan od retkih golmana u istoriji fudbala koji su dali tako važan pogodak.