Прича о Серхију Ромеру - јунаку Аргентине

Било који Аргентинац би вам уочи Мундијала рекао да се највише плаши свог голмана који је резерва у Монаку. А, не тако давно је са Гаучосима освојио светску титулу на Мундијалиту, а са Ван Галом титулу у Холандији после серије од 950 минута без примљеног гола

Фудбал 10.07.2014 | 11:17

Када би било којег Аргентинца током Мундијала питали шта је слаба тачка њихове репрезентације, углавном је одговор био исти: Серхио Ромеро. Голман Гаучоса је репрезентативац који је после Месија трпео највећи притисак у Аргентини. Нико није веровао у њега, само су тужно констатовали да немају бољег од њега. Цео Мундијал је прошао у знаку Латиноамеричких голмана попут Очое, Наваса, Брава, Цезара, Оспине... На Ромера нико није обраћао пажњу. Резервиста у Монаку, који је у прошлој сезони бранио у само три првенствена меча.

Све наде су полагане у Месија, Агуера, Игуаина, Ди Марију, Маскерана... Нико није хето да замишља ситуацију у којој ће све зависити од Серхија Ромера. Поготово пенал серију, с обзиром да су Гаучоси на претходној (против Немачке 2006.) елиминисани.

И тако је судбина хтела да Ромеро вечерас буде последња нада сваког Аргентинца који је задржавајући дах размишљао да ли коначно после Марадоне неко може да поведе њихову репрезентацију ка светском трону.

На другој страни, стајао је Луј Ван Гал. Вероватно проклињући лето 2007. године када је Серхија Ромера довео у свој АЗ Алкмар и отворио му врата Холандије и Европе. Његов њух за таленте му се вечерас обио о главу. Тог лета је Аргентина постала првак света на Мундијалиту за играче до 20 година, а док су се остали скаути отимали за Агуера, Ди Марију, Банегу, Заратеа, Инсуу и остале аргентинске звездице, Ван Галова једина жеља је био голман који је у седам мечева примио само два гола. Момак којег је Чоло Симеоне у Расингу већ лансирао у првог голмана.

„Када сам коначно стигао на аеродром у Холандији, био сам у мртав уморан, утегнут у одело и само сам чекао да се докопам хотела и кревета. Планирао сам да се сутра прикључим екипи на припремама у Немачкој. Али, Ван Гал је послао возача и аутомобил по мене и после три сата вожње сам се обрео код њих у Немачкој. Чекао ме је и када смо се поздравили, само ми је рекао да скинем одело, задужим рукавице и прикључим се поподневном тренингу“, препричавао је Ромеро долазак у АЗ Алкмар уочи дуела са Холандијом.

На почетку је био трећи голман, али је временом уверио Ван Гала да је најбољи избор и убедио га да се реши Ватермана и Дидулице који су се до тада борили за "јединицу". У историјској сезони када је АЗ Алкмар у последњем колу на невероватан начин освојио титулу, Ромеро је био Ван Галов момак од злата. Направио је серију од 950 минута у којој није примио гол што је био рекорд холандског фудбала и четврти најдужи низ на светској ранг листи.

„Ван Гал и тадашњи цимер Џермејн Ленс су људи који су ми највише помогли по доласку у Европу. Правило је било да се у свлачионици прича холандски, али је Ван Гал са мном причао на шпанском да ми олакша. Много му дугујем и много сам му захвалан“, није пропуштао прилику Ромеро да се захвали некадашњем учитељу.

Синоћ смо видели и како му се захвалио. Са две сјајне одбране у пенал серији је потврдио репутацију мајстора за пенале. Током професионалне каријере, Ромеро је дошао до биланса од 22 одсто одбрањених пенала. Ван Гал је знао шта га чека. Поготово што је због раније потрошене три измене остао без шансе да уведе Крула и имао на голу Силесена који није одбранио ниједан од 16 пенала колико су му противнички играчи шутирали током каријере.

„Ја сам га научио да брани пенале“, тужно је вечерас констатовао Луј ван Гал.

Аргентина је добила свог новог хероја. Пре 24 године су на пенал рулету у Фиренци славили Гоикоечеу који је одбранио пенале Хаџибегићу и Брновћу, вечерас дугују колективно извињење момку чија се грешка само чекала да га етикетирају као новог аргентинског проклетника међу стативама с обзиром на мучну историју коју имају са чуварима мреже. Вечерас је момак са надимком Чикито показао да Аргентина нису само Меси, Ди Марија и Игуаин. Поклонио је својој земљи и народу ноћ за незаборав, а Месију шансу да коначно стане уз раме Марадони.

Чикито је у шест утакмица на Мундијалу примио само три гола, фантастично командовао одбраном коју су многи исмевали уочи првенства и сада му „само“ остаје да заустави немачку артиљерију и стане у ред бесмртних где су до сада своје место имале само голманске легенде Фиљол и Пумпидо.

А, ваљда се и они у Монаку сете каквог голмана имају и схвате да су имали среће када је Виктор Валдес повредио колено и није потписао уговор вредан 12 милиона евра по сезони.