Vlast utihnula, rokovi skoro istekli. Nema formiranja Vojske Republike Srpske, carina ...

12. maja obilježeno je 30 godina od formiranja Vojske Republike Srpske. Ova vojska danas zvanično ne postoji, ali je pitanje njenog ponovnog uspostavljanja pomenuto više puta u prethodnom periodu. Vraćanje vojnih nadležnosti sa nivoa BiH na nivo Republike Srpske usvojila je i Narodna skupština Republike Srpske zaključkom iz decembra prošle godine, ali to nikada nije zvanično pokrenuto. Šta se čeka?

Republika Srpska 15.05.2022 | 19:59

12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike Bosne i Hercegovine formirana je Vojska Republike Srpske. Ona će postojati sve do 1. januara 2006. godine, kada je odlukom nadležnih u Srpskoj rasformirana i integrisana u zajedničke Oružane snage Bosne i Hercegovine.

Ali, kada je 23. jula 2021. godine bivši visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo izmjene Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, vlast u Srpskoj je pokrenula pitanje ponovnog formiranja Vojske Republike Srpske i povlačenja srpskih vojnika iz Oružanih snaga BiH.

U prilog nadležnima, na čelu sa Miloradom Dodikom, na ruku su išle i odluke Ustavnog suda BiH, prije svih pitanje raspodjele imovine entiteta, a za koje je srpska strana naglašavala da su neustavne. Milorad Dodik tada je bio nedvosmislen.

"Mi ćemo povući našu saglasnost iz sporazuma o vojsci, kao i o VSTS. Predložićemo i o tome ćemo odlučivati narednih dana da se kroz rušenje Zakona o vojsci u roku od nekoliko meseci formira Vojska Republike Srpske. To sve imamo u skladu sa Ustavom", rekao je član Predsjedništva BiH 27. septembra prošle godine.

Vlast, na čelu sa Dodikom uskoro je pokrenula pitanje vraćanja vojske u nadležnost Republike Srpske. Narodna skupština na posebnoj sjednici održanoj 10. decembra usvaja zaključak kojim nalaže Vladi da u roku od šest mjeseci donese zakon kojim će biti omogućeno vraćanje vojske. Taj rok ističe 10. juna, a od priče o vojsci, kako stvari stoje nema ništa.

Utihnula je i Dodikova retorika.

"Ono što je u ovom trenutku definitivno jasno jeste da od toga neće biti ništa. I tačku na „i“ u kontekstu tog pitanja stavio je Aleksandar Vučić koji je kasnije objelodanio da je na sastanku sa Miloradom Dodikom izričito zahtjevao, odnosno tražio da se to pitanje stavi van dnevnog reda", kaže politički analitičar Tanja Topić.

Priča o vraćanju Vojske Republike Srpske nije ništa drugo nego pokušaj Milorada Dodika da dobije još jednu političku borbu na nacionalizmu i patriotizmu, smatra novinar Goran Dakić.

"S obzirom na to da je Dodik potrošio jednu od najvećih nacionalnih tema a to je referendum o samostalnoj i nezavisnoj Republici Srpskoj bilo je potrebno pronaći novu veliku nacionalnu temu. To je u ovom slučaju VRS", ističe Dakić.

Vojna tematika se godinama unazad provlači kroz politiku u Republici Srpskoj, podsjeća politički analitičar Tanja Topić.

"Najprije smo imali jedan vrlo jasan stav koji je podržao i politički vrh Republike Srpske, a to je pristupanje BiH NATO-u. Nešto kasnije se taj stav mijenja, pa smo dobili rezoluciju Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti. Pa smo onda dobili jedno pokretanje teme koja je bila sadržana u političkim aktima određenih političkih partija, prije svega vlasti – o demilitarizaciji ovog prostora, da bismo na kraju došli u svim tim zahjtevima oko povrata nadležnosti do osnivanja ponovno entitetske vojske. Tako da se zapravo između redova mogla iščitati jedna određena konfuzija", navodi Topićeva.

"Vojska će naprosto biti novi referendum Dodikov, i ja mislim da on to ne može da provede do kraja, jer ipak vojska previše košta da bi to moglo da se napravi. Ta priča će trajati do oktobra, odnosno do izbora, a od rezultata izbora zavisi i sudbina te priče", dodaje novinar Goran Dakić.

Pored vraćanja vojnih nadležnosti sa nivoa BiH na nivo Republike Srpske 10. decembra 2021. godine na 24. posebnoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske usvojeni su zaključci kojima se sa nivoa BiH na nivo Republike Srpske prenose nadležnosti i iz oblasti indirektnog oporezivanja, bezbjednosti i pravosuđa. I zakoni, kako stoji u tada usvojenim skupštinskim zaključcima, po ovom osnovu trebali su biti definisani i usvojeni u roku od šest mjeseci. 

(BN)