Власт утихнула, рокови скоро истекли. Нема формирања Војске Републике Српске, царина ...

12. маја обиљежено је 30 година од формирања Војске Републике Српске. Ова војска данас званично не постоји, али је питање њеног поновног успостављања поменуто више пута у претходном периоду. Враћање војних надлежности са нивоа БиХ на ниво Републике Српске усвојила је и Народна скупштина Републике Српске закључком из децембра прошле године, али то никада није званично покренуто. Шта се чека?

Република Српска 15.05.2022 | 19:59

12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине формирана је Војска Републике Српске. Она ће постојати све до 1. јануара 2006. године, када је одлуком надлежних у Српској расформирана и интегрисана у заједничке Оружане снаге Босне и Херцеговине.

Али, када је 23. јула 2021. године бивши високи представник Валентин Инцко наметнуо измјене Кривичног закона БиХ којима се забрањује и кажњава негирање геноцида, власт у Српској је покренула питање поновног формирања Војске Републике Српске и повлачења српских војника из Оружаних снага БиХ.

У прилог надлежнима, на челу са Милорадом Додиком, на руку су ишле и одлуке Уставног суда БиХ, прије свих питање расподјеле имовине ентитета, а за које је српска страна наглашавала да су неуставне. Милорад Додик тада је био недвосмислен.

"Ми ћемо повући нашу сагласност из споразума о војсци, као и о ВСТС. Предложићемо и о томе ћемо одлучивати наредних дана да се кроз рушење Закона о војсци у року од неколико месеци формира Војска Републике Српске. То све имамо у складу са Уставом", рекао је члан Предсједништва БиХ 27. септембра прошле године.

Власт, на челу са Додиком ускоро је покренула питање враћања војске у надлежност Републике Српске. Народна скупштина на посебној сједници одржаној 10. децембра усваја закључак којим налаже Влади да у року од шест мјесеци донесе закон којим ће бити омогућено враћање војске. Тај рок истиче 10. јуна, а од приче о војсци, како ствари стоје нема ништа.

Утихнула је и Додикова реторика.

"Оно што је у овом тренутку дефинитивно јасно јесте да од тога неће бити ништа. И тачку на „и“ у контексту тог питања ставио је Александар Вучић који је касније објелоданио да је на састанку са Милорадом Додиком изричито захтјевао, односно тражио да се то питање стави ван дневног реда", каже политички аналитичар Тања Топић.

Прича о враћању Војске Републике Српске није ништа друго него покушај Милорада Додика да добије још једну политичку борбу на национализму и патриотизму, сматра новинар Горан Дакић.

"С обзиром на то да је Додик потрошио једну од највећих националних тема а то је референдум о самосталној и независној Републици Српској било је потребно пронаћи нову велику националну тему. То је у овом случају ВРС", истиче Дакић.

Војна тематика се годинама уназад провлачи кроз политику у Републици Српској, подсјећа политички аналитичар Тања Топић.

"Најприје смо имали један врло јасан став који је подржао и политички врх Републике Српске, а то је приступање БиХ НАТО-у. Нешто касније се тај став мијења, па смо добили резолуцију Народне скупштине о војној неутралности. Па смо онда добили једно покретање теме која је била садржана у политичким актима одређених политичких партија, прије свега власти – о демилитаризацији овог простора, да бисмо на крају дошли у свим тим захјтевима око поврата надлежности до оснивања поновно ентитетске војске. Тако да се заправо између редова могла ишчитати једна одређена конфузија", наводи Топићева.

"Војска ће напросто бити нови референдум Додиков, и ја мислим да он то не може да проведе до краја, јер ипак војска превише кошта да би то могло да се направи. Та прича ће трајати до октобра, односно до избора, а од резултата избора зависи и судбина те приче", додаје новинар Горан Дакић.

Поред враћања војних надлежности са нивоа БиХ на ниво Републике Српске 10. децембра 2021. године на 24. посебној сједници Народне скупштине Републике Српске усвојени су закључци којима се са нивоа БиХ на ниво Републике Српске преносе надлежности и из области индиректног опорезивања, безбједности и правосуђа. И закони, како стоји у тада усвојеним скупштинским закључцима, по овом основу требали су бити дефинисани и усвојени у року од шест мјесеци. 

(БН)