За кога је Сердаров концесијама извлачио новац из Српске?!

Када је 2011. године дошао у Републику Српску, Рашид Сердаров је представљен јавности као богати Рус који ће уложити милијарду марака у енергетику.

Од Владе РС је добио концесије да истражује и користи природне ресурсе за изградњу енергетских објеката и производњу струје у периоду до 30 година, након чега би објекте предао у власништво Републике Српске.

За уступљена концесиона права је платио око 8,5 милиона КМ накнада. Добио је и обавезу да плаћа до 3,6% годишњег прихода кад посао крене, али то се није десило јер објекте није направио. Десетак година касније Сардаров се из посла повлачи и концесије враћа.

Влада Републике Српске, коју чине представници Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик и њихови коалициони партнери, спремна му је дати за концесиона права 309,2 милиона КМ.

Документи у посједу Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) показују да је то више од стварне вриједности за најмање 32,5 милиона КМ.

Јавно предузеће „Електропривреда РС“ упозорило је Владу Републике Српске да нема новаца и да не може преузети све Сардарове пројекте без угрожавања властитих па је због тога за Сардарова пронађено рјешење.

Концесије за изградњу хидроелектране и експлоатацију грађевинског камена у Рудом преузело је јавно предузеће „Обновљиви извори енергије“ д.о.о. Љубиње за 68,6 милиона.

За концесије за изградњу термоелектране и експлоатацију угља и камена у Угљевику очекује 240,5 милиона КМ од јавног предузећа за гасне пројекте ГАС-РЕС које до сада није ни пословало са електричном енергијом.

Представници Владе Републике Српске шаљу грађанима поруку да концесиона права купују од Сардарова како би омогућили да његов угаљ преузму Рудник и Термоелектрана „Угљевик“ којем пријети гашење без овог ресурса. Међутим, управо су чланови владајуће структуре дали Сардарову угаљ са рудника са којег се раније снабдијевало јавно предузеће.

Осим тога, у Сардарову корист мијењали су концесионе уговоре. Иако су их првобитно могли раскинути због кашњења у раду, анексима су продужавали рокове изградње и кориштења ресурса те мијењали услове под којима би се кашњење могло сматрати оправданим. То је Сардарову дало комотну ситуацију да задржава концесиона права без конкретних активности.

Камен темељац без градње

Фирме у већинском власништву Рашида Сардарова „Цомсар Енергy Хидро“ и „Цомсар Енергy Република Српска“ са сједиштем у Бањалуцису од 2011. до 2016. године добиле право да у Републици Српској истражују и експлоатишу угаљ, кречњак и грађевински камен те граде хидроелектрану и термоелектрану и производе електричну енергију. Уговори су додијељени на период од једне до 30 година.

Фирмама су формално руководили појединци, међу којима је и Душко Перовић, правник који је данас шеф представништва Републике Српске у Москви.

Он је новинарима ЦИН-а раније рекао да је Сардаров богат човјек којег занима енергетика: „Он је тражио концесију, не да тргује јер њега то не интересује, већ да производи електричну енергију“.

Испричао је да су прије одобрених концесија обављени разговори са Милорадом Додиком, тадашњим предсједником Републике Српске, с којим су хеликоптером обишли потенцијалне локације. Перовић је рекао да је Додик питао Сардарова кад су били изнад кањона ријеке Лим у Рудом: „Хоћеш ли да ти овдје дамо да инвестираш?“

Међутим, Додик за ЦИН не жели потврдити такав договор па је новинарки кратко одговорио: „Шпекулишете“.

Концесиони уговор за изградњу хидроелектране на ријеци Лим, вриједан 188,5 милиона КМ, потписали су у новембру 2012. године Перовић и Жељко Ковачевић, тадашњи републички министар енергетике и рударства из СНСД-а. За реализацију је била задужена фирма „Цомсар Енергy Хидро“.

Двије године послије Сардаров је са Додиком у Рудом симболично положио камен темељац, најављујући градњу хидроелектране.

Тадашњи начелник Рудог Рато Рајак каже за ЦИН да представници Општине нису били укључени у ове договоре, али да их је обрадовала вијест јер су видјели шансу за економски развој.

„Цијела источна Босна и Херцеговина се налази у јако тешкој ситуацији. Рудо као изразито неразвијена општина сигурно предњачи у томе, тако да смо ми то видјели као поклон Божић Бате. Нисмо се ништа, буквално, питали.“

Уговорено је да се хидроелектрана направи до новембра 2017, а да се користи за производњу електричне енергије до 2042. године. У случају кашњења или неизвршавања обавеза Влада Републике Српске може раскинути уговор, а евентуалну штету наплатити преко банкарских гаранција које концесионар треба предати у износу 3% вриједности поједине фазе радова, односно до 1,9 милиона КМ.

Према извјештајима Комисије за концесије Републике Српске у 2014. години концесионар је радио на изради докумената и потребних дозвола, рјешавао имовинскоправне послове и правио приступне путеве, али већ идуће године долази до проблема.

Комисија у извјештају наводи да концесионар није добио све потребне упуте од надлежних институција, експропријација земљишта је каснила и недостајало је камена за градњу.

„Ма, то је смијешно, мислим. Од Општине апсолутно сваки документ је достављен експресно на вријеме, од Републичке геодетске управе такође. Ја вам кажем, Правобранилаштво је радило за њих као да је приватна фирма“, рекао је Рајак.

У 2015. години Влада Републике Српске је Сардаровој фирми одобрила и другу концесију у Рудом за експлоатацију камена кречњака на локалитету Варде − 90.000 тона годишње на 15 година. Април 2016. је уговорен за почетак рада.

Међутим, то се није десило. У уговореном року није почео с радом ни рудник, а ни градња хидроелектране. Умјесто да преиспита могућност раскида уговора, Влада Републике Српске на челу са Жељком Цвијановић, а потом Радованом Вишковићем из СНСД-а, промијенила је уговорене обавезе за изградњу хидроелектране у корист Сардарова.

Анексима се продужавају рокови изградње хидроелектране за више од седам година, са новембра 2017. на фебруар 2025, а кориштења хидроелектране за додатних 20 година, односно до новембра 2062. године. Уз продужене рокове изградње продужава се и рок за достављање банкарске гаранције која се и смањује са три на један посто.

„Ми смо то потписивали зато што је Влада тако одлучила у намјери да овом концесионару омогући, помогнемо да дође у фазу да може да изгради тај објекат“, каже Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске из Социјалистичке партије.

Он је по овлаштењу Владе потписао један анекс у фебруару 2016, а други у јулу 2020. године.

Рајак, бивши начелник Рудог, каже да су се измјене десиле без знања Општине, о чему их је обавијестило Ђокићево министарство:

„Општину Рудо нити је ко питао, нити је спроведена нека стручна анализа како је то могуће. Ви сте дали концесију некоме на 30 година и одједанпут сада без ичијег знања, без консултација икаквих неко је одобрио да то буде на 50 година“.

Анексима су се измијениле и одредбе које су дефинисале да концесионар може оправдано каснити у случају “више силе”.

Умјесто тога, уведен је појам “случај ван контроле” којим је омогућено да концесионар може оправдано каснити ако му, примјерице: зафали ресурса за градњу, нестане струје, избије штрајк.

Довољно је да концесионар обавијести Владу Републике Српске да се десио “случај ван контроле” због којег касни и да образложи да је подузео све што је у његовој моћи да проблем ријеши.

Славен Диздар, адвокат из Сарајева који је погледао уговоре и анексе, објаснио је да је појам „више силе“, као што су на примјер елементарне непогоде, дефинисан Законом о облигационим односима, док се појмом „случај ван контроле“ проширују околности кашњења без посљедица по концесионара.

„Уводи се низ субјективних елемената гдје се користе појмови попут најбољих напора уложених од стране концесионара и слично, што је само по себи проблематично јер појам уложени напор је релативан, зависи од онога ко га тумачи, зависи од онога ко га доказује и, дефинитивно, се одваја од онога што би била некаква објективна истина“, каже Диздар.

Осим тога, анексима се промијенила и надлежност за рјешавање евентуалних спорова. Умјесто бањалучког суда гдје би Владу Републике Српске могло заступати Правобранилаштво и гдје трошкове поступка плаћа страна која изгуби, уговорена је арбитража у Лондону.

Само покретање таквог поступка изложило би Владу Републике Српске вишемилионским трошковима, будући да их подједнако плаћају стране у поступку, а утврђују се процентуалним износом од уговорене инвестиције.

Миле Ласић, предсједник Арбитражног суда при Сполнотрговинској комори БиХ и професор са Правног факултета Свеучилишта у Мостару, објаснио је да је то класичан начин рјешавања трговачких спорова, а једна од главних карактеристика је тајност података.

„Странке, ако се договоре, могу дати нешто у јавности. Ако се не договоре, нема ништа у јавности јер је једно од темељног начела тајност, односно начело нејавности“, каже Ласић.

Он каже да је циљ задржавање пријатељских односа због чега се арбитража може организовати и у угоститељском објекту ради креирања пријатељске атмосфере.

„У ресторану гдје је јело, гдје чујемо кашике, посуђе, тако не, али у ресторану који има сепаре, неку конференцијску дворану, да.“

Ласић каже да у арбитражама странке могу утицати на избор арбитара, а поступак се може и прекинути ако се странке договоре. Арбитражни поступци су краћи од судских, а одлуке су коначне иако постоји могућност преиспитивања тужбом за поништавање одлуке.

„Ја нисам у пракси се срео са таквим случајима, али то странке могу уговорити“, каже Ласић.

Међутим, ни након потписаних анекса хидроелектрана није изграђена нити је каменолом отворен. Из Комисије за концесије Републике Српске не одговарају на захтјеве за интервју о овој теми, а у годишњим извјештајима су наставили наводити да се ради на изради пројектне документације, рјешавању имовинскоправних односа и приступним путевима.

С обзиром да рад никад није почео, концесионар не плаћа накнаду од оствареног прихода. Према подацима из Министарства енергетике и рударства Републике Српске, по основу ова два концесиона уговора уплатио је 224.755 КМ једнократне накнаде, што је нешто више од пола износа који је требао уплатити.

Влада Републике Српске направила проблем РиТЕ „Угљевик“

Слично се дешавало и у Угљевику гдје је Сардаров добио концесије за изградњу и кориштење термоелектране те за истраживање и експлоатацију угља и кречњака.

Влада Републике Српске је одобрила Сардарову да термоелектрану гради на имовини јавног предузећа РиТЕ „Угљевик“ и да из њиховог експлоатационог поља Угљевик Исток копа угаљ. Поље је подијељено, а Сардаров је добио већу количину руде него што је остало јавном предузећу.

Милутин Тасовац, члан Управе РиТЕ „Угљевик“ и СНСД-ов посланик у Народној скупштини Републике Српске, рекао је новинарима ЦИН-а да је то “сто посто била добра намјера“.

Он је објаснио да је план био да РиТЕ „Угљевик“ ради до 2025, до када би имао угља, а потом би наставила Сардарова термоелектрана.

Сардаров у Угљевику нити је саградио термоелектрану нити је копао руду, а РиТЕ „Угљевик“ је у међувремену исцрпио руду која му је остала на располагању.

„Ми производимо једну трећину електричне енергије у електроенергетском систему Републике Српске. Највећи смо произвођачи и самим тим дошли смо у проблем“, рекао је Бобан Беновић, предсједник синдиката радника овог предузећа.

Он каже да би са угљем и ремонтом термоелектране могли радити до 2050. године те да је у овом предузећу око 2.000 запослених који желе рудник натраг. „То је неопходно. Уколико се не врати та концесија, термоелектрана ће стати.”

Концесионе уговоре за изградњу термоелектране „Угљевик 3“ и експлоатацију угља са рудника „Угљевик Исток 2“ добила је фирма „Цомсар Енергy Република Српска“ у 2013. години у мандату Жељке Цвијановић из СНСД-а.

Концесије су уговорене на период од 30 година, односно до 2043. године. Вриједност инвестиције је процијењена на 1,5 милијарди КМ.

Према првобитним уговорима, рудник је требао кренути са радом у јануару 2015, а термоелектрана у децембру 2017. У случају кашњења Влада РС је могла раскинути уговоре, али није иако је кашњења у раду било.

Влада је овластила ресорног министра Ђокића да кроз пет анекса који су услиједили у периоду од 2014. до 2021. направи промјене основних уговора. Рокови изградње рудника и термоелектране помјерени су до средине 2026, а концесиони период до 2058. године.

Министар Ђокић каже да је анексе потписивао према одлукама Владе РС и не осјећа се због тога одговорним „ни најмање“.

Осим тога, анексом на уговор за експлоатацију угља потпуно је избрисана могућност једностраног раскида уговора у случају да се концесионар не придржава обавеза, а потенцијални спор рјешавао би се арбитражом у Лондону.

„Нема никаквог баланса јер је он (концесионар, оп.а.) у исто вријеме задржао своје право да раскине уговор у свим оним раније предвиђеним случајевима, а Влада Републике Српске је овдје одустала. Овако гледано, ако ништа, визуално дјелује као поприлично једнострано“, каже адвокат Диздар.

Додаје да се уговорима и накнадно потписаним анексима чувају интереси концесионара. “Сво вријеме се иде на то да се концесија одржи на снази, без обзира што концесионар очигледно није урадио ништа на њеној реализацији. То је оно што упада у око са правне стране.“

Према подацима Министарства енергетике и рударства Републике Српске, за ова два концесиона уговора Сардаров је уплатио око 7,1 милион марака једнократне концесионе накнаде, што је за око три милиона мање од уговорене вриједности.

Накнаду од оствареног прихода није плаћао јер с радом није почео. Све је још у припремној фази у којој се радило на изради документације и припреми терена међу којима је израда приступних путева, плато за депонију угља и сл.

У међувремену, у управи РиТЕ-а су ове године одлучили копати угаљ над којим Сардаров има концесионо право.

„Ми смо били у ситуацији да морамо доћи до неког угља, да направимо континуитет рада термоелектране“, рекао је Тасовац.

Увјерен је да то неће направити проблем јер Влада Републике Српске преговара о откупу концесија од Сардарова.

Што не може ЕРС може ГАС-РЕС

Према документима који су у посједу ЦИН-а, преговори са Сардаровом су формално почели 2022. када је писмом намјере понудио партнерство „Електропривреди Републике Српске“, што је схваћено као понуда за продају пројеката те су у том циљу организовани састанци у институцијама.

Кључну улогу је имала Влада Републике Српске као оснивач овог јавног предузећа на челу са Радованом Вишковићем из СНСД-а.

На једном од тих састанака из „Електропривреде Републике Српске“ су упозорили Владу да немају новца за преузимање свих његових пројеката. Осим тога, тако би нарушили конкурентност на тржишту и довели у питање реализацију својих постојећих пројеката.

Директор „Електропривреде Републике Српске“ Лука Петровић није појаснио ову ситуацију новинарима ЦИН-а и кратко је одговорио: „Ма, то је давно било“.

Донесена је одлука да „Обновљиви изворе енергије“ из Љубиња које је основала „Електропривреда“ купи предузеће „Цомсар Енергy Хидро“ које има концесије за пројекте у Рудом.

Фирму „Цомсар Енергy Република Српска“ која има концесије за пројекте у Угљевику купит ће ГАС-РЕС, јавно предузеће које до сада и није пословало са електричном енергијом.

Сардаров је за „Цомсар Енергy Хидро“ затражио 68,6 милиона КМ, колико је и добио, а за „Цомсар Енергy Република Српска“ очекује исплату од 240,5 милиона КМ.

У тренутку откупа 2022. године фирма „Цомсар Енергy Хидро“ имала је основни капитал од 1,9 милиона КМ и пословала је са губитком већим од 600.000 КМ.

Ипак, у анализи која је наручена за ово трговање наведено је да се ради о финансијски оправданом потезу. Укалкулисани су будући приходи и профит и направљена процјена да фирма вриједи између 42 и 56 милиона марака ако ће нови власник преузети све обавезе и потраживања, а између 61 и 75 милиона марака ако неће.

Уговор је закључен крајем 2022. на 68,6 милиона марака, колико је Сардаров и тражио, а „Обновљиви извори енергије“ преузели су све обавезе, дугове и потраживања.

Након што је фирма преузета, урађено је још једно вјештачење у којем је наведено да фирма заправо вриједи 36 милиона марака, скоро дупло мање него је плаћена.

„Мени то вриједи преко сто милиона (…) зато што је вриједност инвестиције, зато што је највећа притока ријеке Дрине, зато што може највише да да − 36,5 МW је снага“, рекао је Петровић.

Синиша Шишић, директор „Обновљивих извора енергије“ из Љубиња и општински одборник из СНСД-а, одбија разговарати са новинарима ЦИН-а, уз правдање да га је тако савјетовао адвокат.

У августу 2023. концесије за енергетске објекте у Рудом пренесене су на новог власника, а пар мјесеци послије угашено је Сардарово предузеће.

Након преузимања концесије за хидроелектрану у Рудом у јулу 2023. представници Власти Републике Српске на челу са тадашњим предсједником Милорадом Додиком поново су најавили изградњу хидроелектране, али до тога није дошло.

На питање је ли оптимистичан да ће се хидроелектрана икада урадити, бивши начелник Рајак каже: „Вјероватно некад хоће када се подмире све ове особе које су укључене у ту причу па ако нешто преостане да се то заврши, можда ће се започети“.

Паралелно с тим, још траје процедура за откуп фирме „Цомсар Енергy РС“ за коју Сардаров тражи 240,5 милиона марака. У јануару 2025. Влада Републике Српске је одобрила ГАС-РЕСУ исплату од 58,6 милиона марака, а у октобру још 123,3 милиона за куповину удјела у предузећу.

Документи у посједу ЦИН-а показују да фирма има оснивачки капитал од 72,5 милиона марака у новцу и некретнинама за изградњу термоелектране. Фирма има губитак у пословању од 2,1 милион марака.

РиТЕ „Угљевик“ радо би откупио концесије за угаљ, али за то нема пара. Члан управе Милутин Тасовац оптимистичан је да ће се ствари ријешити накнадним уговором са ГАС-РЕСОМ, будући да им је исти власник − Влада Републике Српске.

Тасовац се ограђује да не учествује у преговорима, али напомиње да ће без угља термоелектрана стати што ће угрозити радна мјеста и енергетски сектор у Републици Српској:

„Овако то изгледа стварно много пара, међутим они су у власништву концесије“. Напоменуо је и да је „Цомсар“ у Угљевику обавио одређене радове који много вриједе, као што су депонија за угаљ, приступни путеви и радничко насеље.

Из Министарства енергетике и рударства Републике Српске нису ЦИН-у доставили уговоре и анексе за све Сардарове концесије, као ни податке о предатим банкарским гаранцијама.

Све детаље о овом послу немају ни посланици у НСРС који би требали контролисати рад Владе Републике Српске.

О томе свједочи Небојша Вукановић из опозиционе странке Правда и ред који је због овог посла предао и кривичну пријаву за утврђивање одговорности.

„Једноставно, ми постављамо питања и министри ћуте и они кажу: па шта, боли ме брига, ми имамо 42 посланика, можемо рећи да је сада ноћ иако је дан.“

(ЦИН) Фото: Един Тузлак / ЦИН