Лажно представљање и кршење судске одлуке о забрани вршења дужности

Правосуђе не само на нивоу Босне и Херцеговине него и у Републици Српској одавно прихвата и у својим пресудама примјењује све што ОХР нареди као закон или неки други правни пропис, иако члан 3.3б) Устава БиХ забрањује да ико други у БиХ доноси законе осим надлежних државних и ентитетских институција БиХ.

Пише: ДР Милан Благојевић

Тако је и са правоснажном осуђујућом кривичном пресудом Суда БиХ у предмету против Милорада Додика. И не само са њом, већ и са бројним другим пресудама овдашњих судова.

Тако постављен наопаки систем сада значи да Милорад Додик, представљајући се као предсједник Републике Српске иако му је 12.6.2025. престала та функција по наведеној пресуди Суда БиХ, чини кривично дјело лажног представљања, прописано чланом 313. Кривичног законика Републике Српске.

Наиме, то кривично дјело чини свако лице које се у намјери да себи прибави корист (рецимо плату предсједника Републике Српске) лажно представља као службено лице, или ако изврши радњу (рецимо радњу предлагања новог премијера Републике Српске) коју је овлаштено да изврши само одређено службено лице, што у случају предлагања новог премијера може да учини само лице које је предсједник Републике Српске.

Дакле, пошто је Милорад Додик 12.6.2025. престао бити предсједник Републике Српске, јер је тог дана постала правоснажна осуђујућа кривична пресуда Суда БиХ којом му је са тим датумом забрањено да у наредних шест година обавља функцију предсједника Републике, то значи да све ово што сада чини Додик, представљајући се као предсједник Републике Српске, представља извршење кривичног дјела лажног представљања.

За то дјело кривично гоњење се предузима по службеној дужности од стране надлежног тужилаштва у Републици Српској.

Исто тако се по службеној дужности предузима кривично гоњење и за кривично дјело кршење судске одлуке о забрани вршења дужности, прописано чланом 342. Кривичног законика Републике Српске, према којем то дјело чини свако лице које другоме (у овом случају Додику) омогући (нпр. давањем службених просторија у Палати Републике и др.) да обавља дужност (у овом случају дужност предсједника Републике) иако зна да му је правоснажном судском одлуком изречена мјера безбједности забране вршења дужности.

И за ово дјело кривично гоњење надлежни јавни тужилац у Републици Српској мора предузети по службеној дужности, тако да је у у сваком од наведених случајева овдашњи јавни тужилац на потезу.

Пише: Др Милан Благојевић