Лавров тврди да Доналд Трамп све више личи на Хитлера

 - Министар спољних послова Русије, Сергеј Лавров, је рекао да доласком Доналда Трампа на власт САД су прешле на концепт "Америка на првом мјесту" са собом носи узнемиравајућу сличност са Хитлеровом паролом "Њемачка изнад свега".

"Прелазак на концепт 'Америка на првом мјесту' има алармантну сличност са паролом из Хитлеровог времена 'Њемачка изнад свега', а играње на карту 'успостављање мира силом' могло би дефинитивно да сахрани дипломатију. Да не говоримо да се у таквим изјавама и идеолошким конструкцијама не види ни сјенка поштовања према међународно-правним обавезама Вашингтона према Повељи УН", истиче Лавров у чланку за часопис "Русија у глобалној политици".

Како је додао, повратком републиканске администрације на челу са Трампом на власт у САД, америчко тумачење међународних процеса након Другог свјетског рата добило је нову димензију.

"У том смислу, веома значајну изјаву је дао нови државни секретар Марко Рубио у Сенату 15. јануара, а смисао је да послијератни свјетски поредак није само застарио, него је претворен у оружје које се користи против интереса САД. Дакле, сада не само да је непожељан јалтинско-потсдамски систем са централном улогом УН, него и 'поредак заснован на правилима' који као да је оличење егоизма и ароганције Запада на челу са Вашингтоном у епохи након Хладног рата", закључио је Лавров.

Додао је да Запад никада није волио поредак заснован на централној улози УН-а и поштовању међународног права, јер је, како каже, навикао да живи у неоколонијалној парадигми.

"Поредак који је заснован на принципима УН-а је поредак заснован на међународном, истински универзалном праву, и подразумијева се да ће свака држава поштовати тај закон. Русија, као и већина чланица свјетске заједнице, никада није имала проблема са тим, али Запад, који се није излијечио од синдрома изузетности и који је навикао да дјелује у неоколонијалној парадигми, односно да живи на рачун других, формат међудржавне сарадње заснован на поштовању међународног права од самог почетка није био по вољи", истакао је Лавров.

Он је подсјетио на ријечи бивше замјенице државног секретара САД за политичка питања Викторије Нуланд о томе да "Јалта није била добро рјешење за САД, на њега није требало пристати".

"Ово признање објашњава много о понашању Америке на међународној сцени. Јер, према Нуландовој, Вашингтон је готово био приморан, против своје воље, да пристане на послијератни свјетски поредак из 1945. године, а америчке елите су га већ тада доживљавале као терет", рекао је Лавров.

"Управо је тај осјећај довео до касније тежње Запада да се одради ревизија Јалтинско-Потсдамског поретка. Тај процес је започео злогласним флутонским говором Винстона Черчила 1946. године, у којем је он фактички објавио 'хладни рат' Совјетском Савезу. Доживљавајући Јалтинско-Потсдамске споразуме као тактички уступак, САД и њихови савезници никада нису досљедно слиједили основни принцип Повеље УН-а о сувјереној једнакости држава", примјетио је он.

Подсјећамо, савезничка конференција три лидера Черчила, Рузвелта и Стаљина, започела је у Јалти на Криму 4. фебруара 1945, прије 80 година. Совјетски лидер Стаљин, предсједник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил отпочели су 4. фебруара 1945. у дворцу Ливадија, у Јалти на Криму, осмодневне разговоре о уређењу свијета послије Другог свјетског рата.

Постигнута је сагласност о формирању Уједињених нација, разоружању Њемачке и њеној подјели на окупационе зоне, искорењивању нацизма и извођењу ратних злочинаца пред суд.

Тројица лидера споразумјела су се тада и да нова југословенска влада буде састављена на основу споразума Јосипа Броза Тита, лидера Партизанског покрета отпора, и предсједника избјегличке краљевске владе у Лондону Ивана Шубашића.

(б92) Фото: Тањуг/АП