Власт Српске неопажено мијења правила референдума

Седам година након што је Република Српска провела референдум о обиљежавању 9. јануара као Дана Републике Српске, који је на крају претворен у анкету, а који је Уствани суд БиХ поништио, у Парламент Српске, готово неопажено стижу прве референдумске измјене.

Нацрт Закона о референдуму и грађанској иницијативи, који су предложиле владајуће странке предвођене СНСД-ом, нашле су се пред народним посланицима.

Скандалозна измјена односи се на члан 55., у коме је наведено да ће за успјешност референдума бити потребна већина изашлих гласача, а не већина уписаних гласача у бирачки списак.

У преводу - мањина ће одлучивати без обзира на мишљење већине. Циљ је јасан, с обзиром на веома низак проценат излазности грађана на изборе и референдуме, поручују из опозиције.

„Режим је свјесан да не може извести 50 одсто грађана и они имају, уз све притиске, подршку само од 20 – 25 одсто грађана. Све остало је плод политичке коруцпије. Знају да не могу одржати референдум без подршке опозиције, коју неће имати, па сад мијењалу правила како би имали бољу проходност и прилагођавају се својим интересима“, поручује Небојша Вукановић, шеф Клуба посланика Листе за правду и ред у НСРС. 

„Ја ћу предложити да Закон иде у редовну процедуру, управо како би и струка дала своје мишљење. Могу одмах сада рећи да ми ово нећемои подржати, јер се не може смањивати праг за изјашњавање грађана на референдуму“, каже Миланко Михајилица, посланик ПДП-а у НСРС.

"Према садашњем Закону о референдуму, рефрендумско питање је добијало подршку само када за њега гласа већина уписаних гласача. Сада, када се поједноставе предложене новине, ако изађе 10 људи, референдум је успио ако своју подршку да њих шесторо", објашњава политичка аналитичарка Тања Топић.

„И да се заправо сужава тај демократски потенцијал који би требало да носи таква врста одлуке. Ако већ дајете грађанима да одлучују о нечему, не можете редуковати тај простор, да бисте спровели одређену одлуку. Наравно да се ту крије одређени простор за манипулацију, јер је вама сада довољно да изађе малтене 10 одсто од оних који имају могућност да се изјашњавају на референдуму“, каже Топић.

Случајно или не, предсједник Републике Српске је у јулу ове године изјавио да би до нове године Република Српска могла организовати "референдум о свом статусу и како даље".

Милорад Додик је, поред осталог, тада рекао да "не жели сукоб", али да ће Република Српска размислити о јачању ентитетске линије.

Ипак, историја је показала да Додикове најаве о одржавању референдума о независности Српске никада нису угледале свјетлост дана, те да су углавном биле инструмент за политичку трговину.

(БН)