Жељезнице Српске тону све дубље, одговорних нема

Жељезнице Републике Српске први овогодишњи квартал завршиле су са губитком од 5.5 милиона, чиме је акумулирани губитак предузећа достигао 134.7 милиона марака. Процес реструктуриања, по којем је предвиђено да се до краја 2024. године Жељезнице подијеле у три одвојена предузећа, неће донијети жељени опоравак, већ ће бити увод у приватизацију, упозоравају радници. 

Жељезнице Републике Српске се од 2017. године налазе у процесу реструктуирања које се финансира кредитом Свјетске банке у износу од 100 милиона марака. Неисплативе путничке линије су укинуте, а број радника је смањен за више од 1000. 

„У чему је сада проблем? Ако нас је било превише, смањио се број радника, многи су добили отпремнине, многи су пензионисани. Данас Жељезнице на овај број километара пруге имају само 1900 радника, што мислим да је оптималан број. Акумулирани губитак је 135 милиона марака. На који они начин мисле да Жељезнице подигну?

Уосталом, сви који су тада Жељезнице довели у дубиозу и дан данас су на руководећим мјестима у Жељезницама. Ту нико никакву одговорност не преузима, а Жељезнице тону све дубље. Тонуће док не буду холдинг, када буду холдинг, онда су сахрањене. Тада иде распарчавање имовине, тада је Влада власник, тада иде продаја радионица“, каже бивши синдикалац у Жељезницама Борис Шукало. 

Након завршетка пројекта реструктуирања, Жељезнице ће функционисати као сложено Холдинг предузеће сачињено од три зависна предузећа са самосталним управама и независним финансијским пословањем. Влада Републике Српске ће након докапитализације имати потпуну контролу над сва три предузећа. 

„Постоји велика бојазан да ће то бити увод у ликвидацију и приватизацију појединих дијелова предузећа, зато што ти дијелови предузећа када дође до расподјеле неће моћи да смостално егзистирају. У прилог тој аргументацији иде то да се не улаже довољно у Жељезнице, поготово у радионичке капацитете, тако да они већ сада тешко одговарају радним задацима, а поготово ће то бити изражено када постану самостална радна јединица“, сматра  Горан Чамџић, радник у одржавању шинских возила.

Власт која нас је довела на ивицу пропасти, нема храбрости да призна да је урушавањем привреде оставила Жељезнице без њене основне намјене, а то је транспорт великих кабастих терета чији превоз је неисплатив друмским саобраћајем, каже економиста Алекса Милојевић.

„Жељезница нема економских услова да опстане, с обзиром на то да ми немамо роба за дуге превозе и немамо претоварних лука. Ми смо прије рата имали велику претоварну луку у Брчком, која је довозила робу са велике удаљености. Ми тих услова сада немамо. Због општег пропадања привреде, недостатка физичког обима производње масивних роба, жељезница може веома тешко да опстане“, објашњава Милојевић.

Милојевић додаје да у друштвима без развијене привреде и са бројем становника који је у опадању, по правилу увијек страдају велики инфраструктурни системи и да приватизација Жељезница неће донијети њихов опоравак, већ може бити пут ка распродаји земљишта и објеката у вриједности више стотина милиона марака.

(БН) Фото: БН