- Сликао сам се само кад сам морао, јер је то обавеза професије којом се бавим. Избегавам скандале, никад ми то није било потребно за каријеру. На концертима сам свој на своме - каже нам Чола
Забава 28.12.2019 | 13:26
Када су пуштене у продају карте за први концерт у београдској Арени, сви су знали да се то неће завршити на томе. Карте су плануле и било је сасвим извесно да ће Здравко Чолић оборити рекорд по броју концерата, јер већи од њега не постоји.
Шест распродатих Арена заиста све говори.
Чола је непоновљив уметник и таленат на овим просторима, а колико се публика ужелела њега, толико се и он ужелео њих. То искрено и каже у ексклузивном интервјуу за Телеграф, уочи вечерашњег, 6. концерта у Београду.
- Ваши концерти су распродати. Публика Вас се ужелела. Да ли сте се и Ви ужелели публике и шта бисте јој пожелели у Новој години?
- Наравно да смо се ужелели једни других. Прошло је пет година од претходне Арене и време је било да се сретнемо. Сјајно је било свих пет вечери, очекујем да ћемо заједно певати и дружити се и на наредном, последњем концерту у низу. Обрадовао сам се београдској публици, увек је лепо певати овде, али срећан сам што је дошла и публика из региона и других градова Србије. А свима желим мир и позитивну енергију и најважније од свега да нас служи здравље.
- Велике звезде пред велике концерте обично имају одређене ритуале. Који су Ваши? Чије речи су вам, на почетку каријере, највише значиле пред излазак на сцену?
- Нема ту неких посебних ритуала. Обично се мало осамим, распевавам пред наступ и попијем калцијум пред излазак. После све иде својим током. Понесе те атмосфера и позитивна енергија која увек влада на мојим концертима.
- Због чега сте се одлучили за Арену, а не за Ушће или, можда, Хиподром?
- Стицај околности. Турнеја "Оно мало среће" је одавно почела, унапред су договорени били термини и деловало је као лепа завршница да пред празнике одржимо концерте у Арени. Поред свега, пет година је прошло од последњег наступа у овој лепој дворани. Певао сам на Маракани, на Ушћу и у готово свим дворана, тако да нема неког посебног разлога. Волео бих да остварим жељу да радим мање концерте, интимније.
Због чега сте се потпуно повукли из медија? Комуникацију са публиком остварујете једино на концертима. Шта је утицало на то да вас апсолутно нигде другде не можемо чути и видети?
- Тако живим цео свој живот. Сликао сам се само кад сам морао, јер је то обавеза професије којом се бавим. Избегавам скандале, никад ми то није било потребно за каријеру. На концертима сам свој на своме, уживам у размени енергије са публиком. Сваком концерту се радујем, то је најлепши део овог посла, они су за мене круна свега. Прелепа емоција и енергија коју добијам од људи који ме слушају је нешто најлепше.
- Држите концерте, снимате песме, али све осим тога чувате искључиво за себе. Можете ли потпуно искрено да кажете како Вам, гледано из те перспективе, када се не појављујете у медијима, делује данашња музичка сцена и све што се догађа на њој?
- Свако време носи неки стил, моду, технологију…Продукција је данас другачија, моћнија, много више могућности, све је везано за компјутере. А уз све то појављују се и нове младе звезде које пријају данашњим генерацијама.
- Које су вам песме посебне и зашто?
- Могу да набројим песме које су биле веома значајне у мојој каријери. Ту је свакако песма мог великог пријатеља Кемала Монтена "Синоћ ниси била ту", коју сам отпевао давне 1972. године. Сада сам на концертима после много времена певао "Април у Београду", то је једна од најлепших песама Корнелија Ковача. Ту су и "Ти си ми у крви", "Пјевам дању, пјевам ноћу", прелепи стихови Бранка Радичевића… Видим да је ушла у срца публике и балада "Кућа пуна народа", са последњег албума, по тексту сјајног Џибонија.
- Пријатељи смо из Сарајева. Још као младићи имали смо свако свој бенд, крајем шездесетих, почетком седамдесетих. И, пошто смо живели у истом граду, тако смо почели да се дружимо. Он је одличан музичар, свира по свету, веома је успешан. Лепо смо сарађивали много година уназад и опет бих волео да се деси нека сарадња. Али, све то зависи од обавеза, и његових и мојих.
- Са киме се од музичара приватно виђате и о чему највише волите да причате?
- Виђам се са многим колегама када се нађе времена и укаже прилика. Пријатеље имам свуда по свету и увек се пронађемо. Кроз живот тражиш и упознајеш нове пријатеље и сваки пут када се сретнемо лепо се дружимо, евоцирамо успомене.
(Телеграф.рс)
Преузмите нашу
Андроид апликацију.
Кликните на
иконицу испод.
Преузмите нашу
иОС апликацију.
Кликните на
иконицу испод.
Коментари / 1
Оставите коментар...
28.12.2019 13:29Поздрав за Чолу, Габаса и цијелу Сарајевску рају расуту по свијету. Цола цовјек са распјеваном дусом и срцем које помазе хуманиста какав се не радја висе. Показао је доста тога и имамо од кога да науцимо.
ОДГОВОРИТЕ