Зорица отворила душу: Живели смо у беди са једном платом!

Зорица Брунцлик из тешких животних ситуација успела је да изађе са осмехом на лицу само захваљујући снази и храбрости, које су, како се наводи, биле њене главне карактеристике још од времена тешког детињства. То што је рођена Београђанка, како каже, није јој много значило, јер је њен отац напустио породицу и пре него што је имала времена да упозна бољи живот.

Забава 03.12.2019 | 15:00 "Мама Златија је сама бринула о мени и тројици браће. Живели смо у највећој беди јер је мајка имала јадну плату. Не постоји ништа чега бих волела да се сетим из тог периода, што не значи да га се стидим. Била сам најстарија и једино женско у породици. Пошто су се моји родитељи веома рано растали, мама је живела у Смедереву, отац у Београду, а ја сам расла окружена сиромаштвом али и богатством. Отац ме је одводио и остављао по неколико месеци код своје пребогате фамилије, само да би мами напакостио. Код његових сам живела као бубрег у лоју, носила најбољу одећу, јела најфинију храну... После одређеног времена мама би долазила по мене да ме врати кући, а ја сам је тада највише мрзела, јер ме враћала у сиромаштво", признала је једном приликом Зорица, која је у тим тренуцима за мајку имала само једно питање - шта ћу ти ја?

Она се са сузама у очима и данас сећа како је мама једном приликом дошла по њу са најјефтинијим грожђем, а Зорица, која је код оца јела крупне гроздове, бацила је понуђено воће. Фолк дива каже да тај поступак себи није опростила ни дан данас.



"Није ми било јасно зашто сам јој баш ја била потребна, када је имала још деце. Тек касније сам схватила да је мој отац, тако што ме је доводио код себе, желео само мами да напакости. Својим очима сам могла да се уверим колико је тежак посао радила у циглани, јер сам јој носила доручак који се састојао само од хлеба и флаше воде. Пошто у очевој фамилији дуго није било деце, његови родитељи, који су били веома млади и инсистирали на томе да их не зовем баба и деда, желели су да ме усвоје, али ме мама није дала. Касније се мајка удала по други пут, како ми се чини, само да би мом оцу ставила до знања да не може да долази кад год пожели", рекла је певачица.

Када је Зорица кренула у основну школу, мајка Златија јој је због ђачких обавеза укинула одласке у раскошну очеву кућу, а родбина плаве крви остала јој је само у сећању. Годинама након што је њена мајка у педесет и првој години умрла, Зорица је случајно сазнала да би, када би јој процесом денационализације вратили сву имовину очеве фамилије, била међу најбогатијим Београђанкама.

"Срећна околност била је што се моја бака дружила са мајком певача Боре Спужића Кваке, чијој ћерки је била потребна помоћ око школских задатака. С обзиром на то да сам била одличан ђак, радо сам јој излазила у сусрет. Увек сам се најаваљивала у време ручка, знајући да ће ме позвати да са њима једем, што никада нисам одбијала. Мајка је била строга и поносна, није нам дозвољавала да тражимо. Ако смо били гладни, морали смо да се довијамо на разне начине не би ли се најели када бисмо некуда ишли. Сећам се среће када је Бора једном приликом своју ћерку и мене одвео у Београд, где нам је обема купио исту одећу и обућу. Доживотно ћу памтити речи којима ми се обратио као петнаестогодишњој девојчици: Зашто се мучиш, боље ти је да идеш да певаш и помогнеш ту своју сиротињу! Завршила си осми разред, а ако будеш желела да се школујеш, учини то када будеш имала новца!"



Потом ју је одвео у Београдску естраду, где је одмах добила шансу. Браћа Карић, који су у то време имали бенд Плава звезда, тражили су певачицу, па је Зорица убрзо са њима почела да наступа. Неколико месеци касније зарадила је три пута више од месечних прилива своје породице. Међутим, када је видела огромну суму новца на рачуну своје ћерке, опрезна мајка одвела ју је право у полицију, да се утврди на који начин их је зарадила. Након што су јој објаснили да је све стечено поштено, кренуле су у куповину снова.

"Отишле смо у најновију робну кућу и за сав новац купиле храну, па смо кући дошле са два препуна таксија. Наместили смо славски сто, на који смо ставиле све што смо донеле и толико смо се прејели да смо три дана касније сви имали дијареју. Када сам дошла до већих пара, направила сам мајци и свом рођеном брату Љубивоју куће. Пре неколико година причао је у медијима да му никада нисам помагала, али ја му за то не замерам. Он воли да попије, а кућа у којој су га новинари затекли била је друга по реду коју сам му платила, јер се претходно развео и оставио деци кров над главом. Не чујемо се и не виђамо, али он је мој брат и ја му све опраштам", закључила је Зорица.



Извор:Курир.рс Фото: Драгана Удовичић /Принтсцреен