Ливерпул шести пут првак Европе!
Ливерпул бољи од Тотенхема за шесту титулу шампиона Европе! Фудбалери Ливерпула победили су Тотенхем са 2:0, у финалу Лиге шампиона одиграном на стадиону Ванда Метрополитано у Мадриду. Клопов тим је прича године - Ливерпул на крову Европе! Кијев није био тај, Мадрид јесте. Разлика су голман, срећа и потпуно поверење у сваког играча у тиму које је имао Јирген Клоп. Ливерпул је освојио најважнији пехар у фудбалу! Хеви-метал бенд свирао успаванку: Ливерпул шампион Европе! У Мадриду 2:0 и разочавајући фудбал на Ванда Метрополитано стадиону.
Фудбал 01.06.2019 | 23:20
Хероји екипе Јиргена Клопа били су Египћанин Мохамед Салах, голман Алисон Бекер и резервиста Дивок Ориги који је у 87. минуту ставио тачну на утакмицу.
Салах је из досуђеног пенала у другом минуту постигао погодак за 1:0 и чинило се да ће се "певци" отворити и напасти гол Бразилца.
Међутим, Спурси готово ништа нису показали у првих 45 минута. Стварали су све полу-прилике, али ниједном нису конкретно запретили Алисону.
На другој страни ни Ливерпул није био бољи, али, по многима, контроверзан пенал им је донео преко потребну предност.
Дуго се причало о Харију Кејну и томе да ли ће бити спреман. Био је и играо од старта, али то није помогло Тотенхему, штавише Кејн је био неприметан и неупотребљив.
На петнаестоминутну паузу отишло се са резултатом 1:0 за Ливерпул. Између осталог, први период игре био је на кратко прекинут, пошто је у 18. минуту анонимна девојка, оскудно одевена, улетела на терен.
Почетак другог полувремена није нам донео ништа ново. Играо се прилично лош фудбал, нису се стварале шансе и за многе је меч био "успаванка". Међутим, како се ближио крај утакмице, тако је и тензија расла.
Тотенхем је заиграо много боље и почели су да стварају шансе. Претилио су Моура, Сон и Ериксон, међутим Алисон Бекер је увек био на месту.
Сјајни Бразилац са неколико одбрана спасао је гол и израстао је у хероја.
Победу "редса" потврдио је Дивок Ориги у 87. минуту. Матип је додао лопту до нападача Ливерпула, који је снажним ударцем савладао Лориса. Ту је био крај утакмица, пошто Тотенхем није успео да се опорави.
Шести пут у историји Ливерпул је освојио трофеј Лиге шампиона!
Могао је тај пехар и претходне године да дође на "Енфилд", али највећа разлика између финала одиграних у Кијеву и Мадриду био је голман на црти, доза среће и потпуно поверење тренера у сваког играча ког је имао у саставу када је био суочен с повредама.
Тако је Алисон Бекер "извукао" три-четири невероватне одбране када је Тотенхем кренуо по гол у финишу утакмице, тако је судија Дамир Скомина показао на једанаестерац за Ливерпул већ у 23. секунди када је лопта у руку погодила Мусу Сисока, а судбина је хтела да пад Денија Роуза буде за пола метра ван казненог простора за пенал, док је оно последње потврђено у 88. минуту када је најмање очекивани херој Ливерпула (опет) постао Дивок Ориги.
Белгијанац је постигао два гол за пролазак против Барселоне у полуфиналу Лиге шампиона, а онда је као најбољи шпиц света дијагонално тукао у мрежу Уга Лориса.
Исте секунде је у заборав пало то што су у Премијер лиги остали без титуле, на коју чекају 29 година, због само бода мање, негде је "морало да им се врати", а јесте у такмичењу у ком нико од енглеских клубова није успешнији од њих.
Попадали су сви на земљу и то је значило да ће се на заставе навијача Ливерпула поред Лондона, Париза, Истанбула и Рима, два пута, дописује и Мадрид.
А да се Јиргену Клопу коначно заборавља изгубљених шест узастопних финала. Почела је нова серија пред 70.000 навијача на "Ванда Метрополитану" овог 1. јуна 2019. године:
ТОТЕНХЕМ - ЛИВЕРПУЛ 0:2 (0:1)
/Салах 2п, Ориги 88/
Хеви-метал бенд је свирао баладу успаванку и борбу за титулу првака Европе 2019. претворио у једно од досаднијих финала Лиге шампиона. Памтиће се по најезди Енглеза на Мадрид, самоубиству Мусе Сисока већ после 23 секунде игре и утиску да ће се меч на Ванда Метрополитано стадиону препричавати још сутра ујутру, а да ће га већ поподне сви преселити у архиву. Остаће само сув податак да је Ливерпул савладао Тотенхем са 2:0 и пригрлио шесту титулу шампиона Европе.
Емотивних успомена биће само за оне срећнике који су се докопали скупоцених карата, била је ово утакмица која је само нагласила колику смо привилегију имали уживајући у невероватним преокретима у нокаут фази сезоне. После Кристијана Роналда против Атлетика, Солскјеровог “оле“ у Паризу, Тадића усред Мадрида, Месијевог пута од сјаја до очаја и Моуриног гола за инфаркт у 96. минуту можда смо и очекивали превише. Можда је толико узбуђења и било превише за једну сезону.
Уместо екстазе разочарање. Чак и тај начин на који је пао гол који је несумњиво дефинисао даљи ток меча. Фудбалски харакири вечерас је извршио Муса Сисоко. И мада ће понеко приметити да је лопта можда прво закачила Француза у труп, па тек онда у руку, чињеница је да је Сисоко био неопрезан и да она није имала шта да ландара тако високо. Најбитније: Дамир Скомина је мислио тако и без превише размишљања свирао једанаестерац који је Мохамед Салах, мада то није био најбоље изведен пенал, претворио у вођство од 1:0. Ишла је лопта близу руке Уга Лориса, али превише је то био снажан ударац да би Тотенхемов голман стигао да реагује.
Није ово Певцима било први пут да су се нашли у таквој ситуацији. Уосталом, у реваншу полуфинала против Ајакса вратили су се после 0:2. Али за разлику од амстердамске луде деце Ливерпул је знао шта му је чинити. Онај чувени геген-пресинг Јиргена Клопа из дортмундских дана није више тако шизофрен, тако брз, тако ризичан.
Клопов хеви-метал бенд све је свирао по нотама. Јесте притискао последњу линију противника, али му је дао лопту у ноге, само што му је одузео простор да са њом уради била шта конкретно. Везни ред је маестрално исекао доток лопте до Сисока и Харија Винкса, а самим тим је онда теже долазила и до офанзивног дела тима, па је Хари Кејн – заиграо ровит први пут после скоро два месеца – био без утицаја на игру. Кристијан Ериксен и Хјонг-мин Сон су нешто и покушавали, али није ово било њихово најбоље издање, мада је и таква игра била премија у односу на оно што је приказивао потпуно индиспонирани Деле Али. Било је ту периода од по четири или пет минута да је лопта у ногама номиналног домаћина, али све време на његовој половини терена.
Руку на срце, није бриљирао ни Ливерпул, али није улетео у клопку која је избацила Ајакса и залетао се по сваку цену напред и само напред. Фабињо је обавио лавовски део посла на средини, одиграо перфектну утакмицу, Садио Мане је намучио Кијерана Трипијеа, али је пре свега био тачан и прецизан у дефанзивним задацима, као што су били и Салах и Роберто Фирмино. Позади, Ђоел Матип је био миран, Вирџил Ван Дајк је појео Кејна и Тотенхем је за првих 45 минута упркос већем поседу само два пута шутно ка Алисоновомголу, оба пута толико далеко да није било ни уздаха на трибинама.
Са друге стране, два опасна ударца бекова Трента Александер Арнолда и пре свега Ендрјуа Робертсона – његов ударац је Лорис врховима прстију избацио у корнер. Вероватно и због тога што је Премијер лига окончана још пре три недеље Ливерпул је лакше него што се очекивало умртвио ритам меча. Тотенхему је недостајало хитрине, а време је неумитно пролазило.
Почетком другог полувремена морао је тим из Лондона да одлучније крене напред, али већ је самопоуздање Редса нарасло толико да су као Спартанци из култног филма 300 као један држали блок пред казненим ударцем. Винкс је смелије вукао лопту напред, али је све то опет било јалово у завршници, па је он у 66. минуту уступио место Лукасу Моури, јунаку епског преокрета у полуфиналу.
У финалу, у најважнијој утакмици сезоне у европском фудбалу, нисмо ипак гледали спекакуларан фудбал. А и та констатација је политички коректна. Неутрални фудбалски фанатици широм планете смислиће сигурно и много погрдније епитете за фудбал који су нам подарили Ливерпул и Тотенхем. Мада је боље рећи да су нам остали дужни за фудбал достојан финала Лиге шампиона.
Јесте велики улог, јесте меч на 90 минута, али нешто више жара видели смо тек у последњих 20 и кусур минута. Ударац Џејмса Милнера тик поред стативе, па Али са добром идејом, али и ужасном реализацијом приликом покушаја да у 73. минуту лобује Алисона. Био је то први Тотенхемов ударац у оквир гола. У 73. минуту. У 79. је главом пробао и Али, тај је покушај био и опаснији, у 80. су у истој акцији пробали и Сон и Моура, два пута је хватао Алисон, и у тих неколико секунди смо од Тотенхема видели више него за све време раније. У 84. минуту Алисон скида и феноменалан шут Ериксена, али превише су Певци протраћили времена у тактичким калкулацијама.
И онда сурова казна. Дивок Ориги у 87. Клопов бинго са клупе, тек да убије и те последње тренутке меча и онај занимљиви период меча лимитира на не више од десетак минута.
Фудбалски сладокусци имаће свашта да приговоре, али онај погрдни надимак "лузерпул" мораће на неко време да забораве. Мораће да пруже руку и Јиргену Клопу, јер више није само детињасти рокер који ужива у лепом фудбалу. Сад је власник најважнијег клупског пехара у свету фудбала. Имали су и Клоп и Ливерпул сасвим довољно времена да науче да има дана за умирање у лепоти. А има и дана кад се освајају титуле. Такав је био овај данашњи. Сурови професионализам.
ТОТЕНХЕМ – ЛИВЕРПУЛ 0:2 (0:1)
/Салах 2пен, Ориги 87/
Стадион: Ванда Метрополитано у Мадриду.
Гледалаца: 67.829 седишта.
Судија: Дамир Скомина (Словенија).
ТОТЕНХЕМ (4-2-3-1): Љорис – Трипијер, Алдервејрелд, Фертонген, Роуз – Сисоко (од 74. Дајер), Винкс (од 66. Моура) - Сон, Ериксен, Али (од од 82. Љоренте) - Кејн.
Тренер: Маурисио Покетино
ЛИВЕРПУЛ (4-3-3): Алисон – Александер Арнолд, Ван Дајк, Матип, Робертсон – Фабињо, Хендерсон, Вајналдум (од 62. Вајналдум) – Салах, Мане, Фирмино (од 58. Ориги).
Тренер: Јирген Клоп.
Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар