Liverpul šesti put prvak Evrope!
Liverpul bolji od Totenhema za šestu titulu šampiona Evrope! Fudbaleri Liverpula pobedili su Totenhem sa 2:0, u finalu Lige šampiona odigranom na stadionu Vanda Metropolitano u Madridu. Klopov tim je priča godine - Liverpul na krovu Evrope! Kijev nije bio taj, Madrid jeste. Razlika su golman, sreća i potpuno poverenje u svakog igrača u timu koje je imao Jirgen Klop. Liverpul je osvojio najvažniji pehar u fudbalu! Hevi-metal bend svirao uspavanku: Liverpul šampion Evrope! U Madridu 2:0 i razočavajući fudbal na Vanda Metropolitano stadionu.
Fudbal 01.06.2019 | 23:20
Heroji ekipe Jirgena Klopa bili su Egipćanin Mohamed Salah, golman Alison Beker i rezervista Divok Origi koji je u 87. minutu stavio tačnu na utakmicu.
Salah je iz dosuđenog penala u drugom minutu postigao pogodak za 1:0 i činilo se da će se "pevci" otvoriti i napasti gol Brazilca.
Međutim, Spursi gotovo ništa nisu pokazali u prvih 45 minuta. Stvarali su sve polu-prilike, ali nijednom nisu konkretno zapretili Alisonu.
Na drugoj strani ni Liverpul nije bio bolji, ali, po mnogima, kontroverzan penal im je doneo preko potrebnu prednost.
Dugo se pričalo o Hariju Kejnu i tome da li će biti spreman. Bio je i igrao od starta, ali to nije pomoglo Totenhemu, štaviše Kejn je bio neprimetan i neupotrebljiv.
Na petnaestominutnu pauzu otišlo se sa rezultatom 1:0 za Liverpul. Između ostalog, prvi period igre bio je na kratko prekinut, pošto je u 18. minutu anonimna devojka, oskudno odevena, uletela na teren.
Početak drugog poluvremena nije nam doneo ništa novo. Igrao se prilično loš fudbal, nisu se stvarale šanse i za mnoge je meč bio "uspavanka". Međutim, kako se bližio kraj utakmice, tako je i tenzija rasla.
Totenhem je zaigrao mnogo bolje i počeli su da stvaraju šanse. Pretilio su Moura, Son i Erikson, međutim Alison Beker je uvek bio na mestu.
Sjajni Brazilac sa nekoliko odbrana spasao je gol i izrastao je u heroja.
Pobedu "redsa" potvrdio je Divok Origi u 87. minutu. Matip je dodao loptu do napadača Liverpula, koji je snažnim udarcem savladao Lorisa. Tu je bio kraj utakmica, pošto Totenhem nije uspeo da se oporavi.
Šesti put u istoriji Liverpul je osvojio trofej Lige šampiona!
Mogao je taj pehar i prethodne godine da dođe na "Enfild", ali najveća razlika između finala odigranih u Kijevu i Madridu bio je golman na crti, doza sreće i potpuno poverenje trenera u svakog igrača kog je imao u sastavu kada je bio suočen s povredama.
Tako je Alison Beker "izvukao" tri-četiri neverovatne odbrane kada je Totenhem krenuo po gol u finišu utakmice, tako je sudija Damir Skomina pokazao na jedanaesterac za Liverpul već u 23. sekundi kada je lopta u ruku pogodila Musu Sisoka, a sudbina je htela da pad Denija Rouza bude za pola metra van kaznenog prostora za penal, dok je ono poslednje potvrđeno u 88. minutu kada je najmanje očekivani heroj Liverpula (opet) postao Divok Origi.
Belgijanac je postigao dva gol za prolazak protiv Barselone u polufinalu Lige šampiona, a onda je kao najbolji špic sveta dijagonalno tukao u mrežu Uga Lorisa.
Iste sekunde je u zaborav palo to što su u Premijer ligi ostali bez titule, na koju čekaju 29 godina, zbog samo boda manje, negde je "moralo da im se vrati", a jeste u takmičenju u kom niko od engleskih klubova nije uspešniji od njih.
Popadali su svi na zemlju i to je značilo da će se na zastave navijača Liverpula pored Londona, Pariza, Istanbula i Rima, dva puta, dopisuje i Madrid.
A da se Jirgenu Klopu konačno zaboravlja izgubljenih šest uzastopnih finala. Počela je nova serija pred 70.000 navijača na "Vanda Metropolitanu" ovog 1. juna 2019. godine:
TOTENHEM - LIVERPUL 0:2 (0:1)
/Salah 2p, Origi 88/
Hevi-metal bend je svirao baladu uspavanku i borbu za titulu prvaka Evrope 2019. pretvorio u jedno od dosadnijih finala Lige šampiona. Pamtiće se po najezdi Engleza na Madrid, samoubistvu Muse Sisoka već posle 23 sekunde igre i utisku da će se meč na Vanda Metropolitano stadionu prepričavati još sutra ujutru, a da će ga već popodne svi preseliti u arhivu. Ostaće samo suv podatak da je Liverpul savladao Totenhem sa 2:0 i prigrlio šestu titulu šampiona Evrope.
Emotivnih uspomena biće samo za one srećnike koji su se dokopali skupocenih karata, bila je ovo utakmica koja je samo naglasila koliku smo privilegiju imali uživajući u neverovatnim preokretima u nokaut fazi sezone. Posle Kristijana Ronalda protiv Atletika, Solskjerovog “ole“ u Parizu, Tadića usred Madrida, Mesijevog puta od sjaja do očaja i Mourinog gola za infarkt u 96. minutu možda smo i očekivali previše. Možda je toliko uzbuđenja i bilo previše za jednu sezonu.
Umesto ekstaze razočaranje. Čak i taj način na koji je pao gol koji je nesumnjivo definisao dalji tok meča. Fudbalski harakiri večeras je izvršio Musa Sisoko. I mada će poneko primetiti da je lopta možda prvo zakačila Francuza u trup, pa tek onda u ruku, činjenica je da je Sisoko bio neoprezan i da ona nije imala šta da landara tako visoko. Najbitnije: Damir Skomina je mislio tako i bez previše razmišljanja svirao jedanaesterac koji je Mohamed Salah, mada to nije bio najbolje izveden penal, pretvorio u vođstvo od 1:0. Išla je lopta blizu ruke Uga Lorisa, ali previše je to bio snažan udarac da bi Totenhemov golman stigao da reaguje.
Nije ovo Pevcima bilo prvi put da su se našli u takvoj situaciji. Uostalom, u revanšu polufinala protiv Ajaksa vratili su se posle 0:2. Ali za razliku od amsterdamske lude dece Liverpul je znao šta mu je činiti. Onaj čuveni gegen-presing Jirgena Klopa iz dortmundskih dana nije više tako šizofren, tako brz, tako rizičan.
Klopov hevi-metal bend sve je svirao po notama. Jeste pritiskao poslednju liniju protivnika, ali mu je dao loptu u noge, samo što mu je oduzeo prostor da sa njom uradi bila šta konkretno. Vezni red je maestralno isekao dotok lopte do Sisoka i Harija Vinksa, a samim tim je onda teže dolazila i do ofanzivnog dela tima, pa je Hari Kejn – zaigrao rovit prvi put posle skoro dva meseca – bio bez uticaja na igru. Kristijan Eriksen i Hjong-min Son su nešto i pokušavali, ali nije ovo bilo njihovo najbolje izdanje, mada je i takva igra bila premija u odnosu na ono što je prikazivao potpuno indisponirani Dele Ali. Bilo je tu perioda od po četiri ili pet minuta da je lopta u nogama nominalnog domaćina, ali sve vreme na njegovoj polovini terena.
Ruku na srce, nije briljirao ni Liverpul, ali nije uleteo u klopku koja je izbacila Ajaksa i zaletao se po svaku cenu napred i samo napred. Fabinjo je obavio lavovski deo posla na sredini, odigrao perfektnu utakmicu, Sadio Mane je namučio Kijerana Tripijea, ali je pre svega bio tačan i precizan u defanzivnim zadacima, kao što su bili i Salah i Roberto Firmino. Pozadi, Đoel Matip je bio miran, Virdžil Van Dajk je pojeo Kejna i Totenhem je za prvih 45 minuta uprkos većem posedu samo dva puta šutno ka Alisonovomgolu, oba puta toliko daleko da nije bilo ni uzdaha na tribinama.
Sa druge strane, dva opasna udarca bekova Trenta Aleksander Arnolda i pre svega Endrjua Robertsona – njegov udarac je Loris vrhovima prstiju izbacio u korner. Verovatno i zbog toga što je Premijer liga okončana još pre tri nedelje Liverpul je lakše nego što se očekivalo umrtvio ritam meča. Totenhemu je nedostajalo hitrine, a vreme je neumitno prolazilo.
Početkom drugog poluvremena morao je tim iz Londona da odlučnije krene napred, ali već je samopouzdanje Redsa naraslo toliko da su kao Spartanci iz kultnog filma 300 kao jedan držali blok pred kaznenim udarcem. Vinks je smelije vukao loptu napred, ali je sve to opet bilo jalovo u završnici, pa je on u 66. minutu ustupio mesto Lukasu Mouri, junaku epskog preokreta u polufinalu.
U finalu, u najvažnijoj utakmici sezone u evropskom fudbalu, nismo ipak gledali spekakularan fudbal. A i ta konstatacija je politički korektna. Neutralni fudbalski fanatici širom planete smisliće sigurno i mnogo pogrdnije epitete za fudbal koji su nam podarili Liverpul i Totenhem. Mada je bolje reći da su nam ostali dužni za fudbal dostojan finala Lige šampiona.
Jeste veliki ulog, jeste meč na 90 minuta, ali nešto više žara videli smo tek u poslednjih 20 i kusur minuta. Udarac Džejmsa Milnera tik pored stative, pa Ali sa dobrom idejom, ali i užasnom realizacijom prilikom pokušaja da u 73. minutu lobuje Alisona. Bio je to prvi Totenhemov udarac u okvir gola. U 73. minutu. U 79. je glavom probao i Ali, taj je pokušaj bio i opasniji, u 80. su u istoj akciji probali i Son i Moura, dva puta je hvatao Alison, i u tih nekoliko sekundi smo od Totenhema videli više nego za sve vreme ranije. U 84. minutu Alison skida i fenomenalan šut Eriksena, ali previše su Pevci protraćili vremena u taktičkim kalkulacijama.
I onda surova kazna. Divok Origi u 87. Klopov bingo sa klupe, tek da ubije i te poslednje trenutke meča i onaj zanimljivi period meča limitira na ne više od desetak minuta.
Fudbalski sladokusci imaće svašta da prigovore, ali onaj pogrdni nadimak "luzerpul" moraće na neko vreme da zaborave. Moraće da pruže ruku i Jirgenu Klopu, jer više nije samo detinjasti roker koji uživa u lepom fudbalu. Sad je vlasnik najvažnijeg klupskog pehara u svetu fudbala. Imali su i Klop i Liverpul sasvim dovoljno vremena da nauče da ima dana za umiranje u lepoti. A ima i dana kad se osvajaju titule. Takav je bio ovaj današnji. Surovi profesionalizam.
TOTENHEM – LIVERPUL 0:2 (0:1)
/Salah 2pen, Origi 87/
Stadion: Vanda Metropolitano u Madridu.
Gledalaca: 67.829 sedišta.
Sudija: Damir Skomina (Slovenija).
TOTENHEM (4-2-3-1): Ljoris – Tripijer, Aldervejreld, Fertongen, Rouz – Sisoko (od 74. Dajer), Vinks (od 66. Moura) - Son, Eriksen, Ali (od od 82. Ljorente) - Kejn.
Trener: Maurisio Poketino
LIVERPUL (4-3-3): Alison – Aleksander Arnold, Van Dajk, Matip, Robertson – Fabinjo, Henderson, Vajnaldum (od 62. Vajnaldum) – Salah, Mane, Firmino (od 58. Origi).
Trener: Jirgen Klop.
Izvor: B92/mondo.rs/mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar