Друловић: Морао сам да одбијем Звезду!
Бивши репрезентативац Југославије, легенда Порта и тренер Партизана, у опширном интервјуу за Португалце говорио о мање познатим детаљима из своје богате каријере. . .
Фудбал 20.04.2019 | 23:50
Уз констатацију да се ради о правом фудбалском господину, великом асу и једном од два странца који су успели да са Портом освоје чак пет титула шампиона, португалски колега покушао је да млађим нараштајима у својој домовини приближи лик и дело Љубинка Друловића.
За почетак, Португалце је занимало откуд Друло у Ташкенту?
"Више од годину дана ја сам селектор У23 селекције Узбекистана. Борим се за један од највећих циљева у каријери. Желим медаљу са овим тимом на Олимпијским играма у Токију. Али прво морамо да се квалификујемо за Азијске игре 2020".
Какав је Узбекистан, лепши од Португала?
"Ха, ха, ха... Португал је најбоља земља на свету за живот. Мислим да ћу поново тамо да радим. Сада као тренер. Волим ту земљу, људе, лепо време"...
Дошли сте у Португал када сте имали 24 године...
"Тако је. Рођен сам и одрастао малом српском граду, Новој Вароши. Почео сам да тренирам са седам година, са 15 сам већ играо за сениоре Златара у мом родном месту. Касније, био сам један од ретких репрезентативаца који није прошао школу Звезде или Партизана. Играо сам у Раду. Имао сам после позив Црвене звезде... Људи се можда не сећају, тада су црвено-бели били прваци Европе. Али био сам принуђен да одбијем понуду. Због чега? Због рата, наравно. Политички проблеми су већ били превелики, неподношљиви. Схватио сам да морам да одем са Балкана и кренем испочетка. Од нуле".
Та нула био је Жил Висенте?
"Жил је био и нула и један и два. Одиграо сам за тај тим годину и по дана и прешао у Порто".
Откуд баш Жил Висенте, знали сте некога у клубу?
"Не, нисам, мој пријатељ бизнисмен одводио је тих година играче из Југославије у Португал. Он ме је препоручио".
Били сте на проби?
"Да, ја и моја два сународника. Кратко је трајало. После 15 минута тренинга Витор Оливерира ме је одвео да потпишем уговор. Све остало је добро познато"...
Последњу утакмицу за Жил Висенте одиграли сте против Порта?
"Већ сам имао све договорено са Портом, пре утакмице. Одиграли смо 1:1. И био сам најбољи на терену. У таквим стварима увек сам био коректан. Одмах сам рекао Пину да Кости (председник Порта): Господине, потписујем за Порто, али данас ћу све дати за Жил Висенте". Међу нама, мислим да му се тај мој став допао".
У Порту сте сарађивали са Бобијем Робсоном?
"Да, али прво је био Томислав Ивић. Неких месец дана... Он је био Хрват, ја Србин. Компликован однос у оно време. Ивић је дао интервју за један хрватски часопис где је говорио и о мени као непријатељу. Тада је нарушена атмосфера међу нама. Да ли ми је његов одлазак олакшао нешто? Мислим да је то био добар корак и за мене и за Порто из простог разлога што је после њега дошао спектакуларан човек и тренер као што је Боби Робсон".
Шта је било тако посебно код Робсона?
"Он је био латино тип у енглеским ципелама. Разигран, комуникативан... Сећам се, у Леирији одиграм 90 минута, дам гол. После тога идемо у Ђенову, Куп победника купова против Сампдорије. Важна утакмица, четвртфинале, сви хоће да играју. На дан пута сазнам да нисам на списку. Долази Робсон и каже ми: Друло, лоша срећа, нема места за тебе у авиону. И ја се насмејем... Променио је све за ту утакмицу, ставио 11 дефанзивица. Разумео сам шта жели. Али то његово - нема места авиону... Нисам могао да се љутим. На другог тренера можда, на њега не Никада се нисам љутио кад би ме оставио на клупи".
У тим годинама упознали сте и Жозеа Муриња...
"Паметан тип, веома паметан... Неколико година касније играо сам против Порта, у дресу Партизана. На паузи ме вређају људи из Порта, масери, економи, читаво особље. Сећам се како прилази Мурињо, грли ме и каже: Јесте ли луди, људи?! То је наш Друло".
Одлазак из Порта?
"Прешао сам пут од кључног играча до непотребног. Било је разговора око продужетка уговора, тражио сам повишицу. Мислио сам да је то поштено. Рекли су да јесте, али до договора никада није дошло".
Онда се појавила Бенфика...
"Бенфика и Атлетико Мадрид. Пауло Футре је хтео да ме води у Мадрид. Али породица је била за то да останемо у Португалији. Узгред, платили су ми онолико колико сам тражио Порту. И прихватио сам. Учинили су ме једним од капитена тима. Та Бенфика и ова данас немају везе. Неки нови људи су бии дошли у клуб, нису схватали његову величину. У Порту је био притисак, свака утакмица мора да се победи. На Лужу тада није било тако. Велике су се промене догађале".
Како је било играти против тима за који сте забележили преко 300 утакмица?
"Чудно. Не знам како да опишем... Али увек сам био велики професионалац. Памтим да кад год бих устао да се загрејем, аплаудирао ми је цео Даш Анташ. Имао сам много среће што сам играо за таква два гиганта".
Људи ће вас памити по специфичном центаршуту, по тривели...
"То није била егзибиција, него морање, јер десну ногу као да нисам имао. Балаков је то јако добро радио у моје време. Сада, наравно, Кварежма"...
А ко је најбоље користио ваше продоре и те центаршутеве?
"Жардел! Костадинов и Домингош Пасијенсија такође су били сјајни, али Жардел... Када смо га први пут видели на тренингу нисмо могли да верујемо да с таквом констутуцијом може да игра фудбал. Фернандо Мендеш, мој цимер, вриштао је од смеха: Порто је за овог типа дао милионе?! Фернандо је био луд. Неки Жарделови голови - тако нешто никадса ни пре ни после нисам видео. Надам се да је Марио добро", закључио је Друловић овај занимљив интервју.
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар