Партизан послије Ивице бомбаша - гори него 2015. године!

Ефекти мандата доскорашњег спортског директора. . .

Фудбал 14.03.2019 | 00:00 Три и по године је Ивица Илиев био спортски директор Партизана и за то време је обрнуо цео круг. Буквално. Сада када одлази из Хумске, после освојене титуле и пролећа у Европи, оставља црно-беле у горем стању него што их је затекао!

Ивица Илиев је за спортског директора изабран 27. октобра 2015. године. Било је то три дана после ремија црно-белих са екипом Младости у Лучанима. На тај дан, Партизан је имао 15 бодова заостатка за Црвеном звездом и био је трећи на табели, испред њега је био Борац.

На данашњи дан, Партизан има 21 бод мање од вечитог ривала, трећи је на табели, само што тимове са две стране Топчидерског брда сада раздваја Раднички.

Пре три и по године Парни ваљак је био у игри за Куп Србије, у игри је и сада да одбрани пехар.

Оно што прави велику разлику: оне јесени 2015. Партизан је био пред пласманом у пролећну фазу Лиге Европе. Истина, ту није било никакве заслуге Ивице Илиева, дошао је када је такмичење одмакло. Данас пак клуб из Хумске није у Европи, ове сезоне је играо само до августа и то у великој мери "заслугом" одлазећег спортског директора.

Направио је, дакле, Илиев салто од 360 степени у Хумској. Вратио је Партизан на ниво на којем га је затекао. Па и горе од тога...

Трагедија црно-белих је што је у једном моменту деловало да се иде напред, да се клуб подиже. Освојена је титула, дупла круна, обезбеђено пролеће у Европи. И ту је, свакако, било великих заслуга Ивице Илиева.

Али то презимљавање после 14 година је, изгледа, било врх са којег се није имало где осим - низбрдо. Ниједан играч није продат за озбиљнији новац у том прелазном року, а очекивало се да ће бити јагма за момцима који су ставили Партизан великим словима на европску мапу. Понуда није било. Није, самим тим, било ни појачања. Био је то први зид на који је налетео талас успеха црно-белих.

И онда се таква пословна политика наставила и у наредним прелазним роковима. Тим који је презимио у Европи уместо да буде помало појачаван, као што то раде сви озбиљни клубови у свету, почео је да пуца, да се распада...

Довођени су играчи који објективно нису појачања, који немају места у неком "правом" Партизану. Колико год се сакривао иза неких куртоазних изјава иностраних играча, Ивица Илиев је на крају и сам признао оно што сви виде и гласно говоре, како изгледа данашњи тим црно-белих:

"Стидим се онога што видим на терену, не могу са тим никако да се помирим. Неке од тих играча сам лично довео, неке нисам довео, али сам дозволио да дођу, а некима смо продужили уговоре, и то сам такође дозволио, а очито то ничим нису заслужили", рекао је Илиев.

Отвара та изјава доста питања. Пре свих, ко је, онда, доводио играче у Партизан, ако није спортски директор? Ко је продужавао уговоре, ако се томе противио Илиев? Како је могао Зоран Мирковић да прави тим, ако је имао фудбалере које није желео у екипи ни он, а ни спортски директор? Зашто раније није Ивица дигао сидро, када није потпуно контролисао дизгине у Хумској?

Било би непоштено рећи да је све у мандату Ивице Илиева било црно. Било је и белог.

Леонардо, Тавамба, Ђурђевић дошли су у клуб као слободни играчи, а донели су трофеје, Европу и скоро 10.000.000 евра у клуб. Евертон је био љубимац навијача, Стојковић се вратио у Партизан, Немања Р.Милетић се показао као погодак, Рикардо је други стрелац лиге...

Али, листа оних који ни сами не знају како су дошли у Партизан, чиме су то заслужили, поприлично је дужа. Онај кључни тас на ваги, који је Илиеву остао као камен око врата и који га је вукао на дно био је – Сејдуба Сума. Најскупље појачање у историји клуба, које је на терену изгледало као залутали, незаинтересовани полуаматер.

Пукла је после Суме и управа Партизана, било је све више оних који су у пола гласа, па и јавно, упирали прст кривице у спортског директора. А, њему је било најважније да уђе у окршај са новинарима, као онда када се извикао на колегу из Спортског журнала само зато што је питао за прошлост Огњена Ожеговића у Црвеној звезди...

Чак и да се не враћамо уназад и набрајамо све оне који су протутњали кроз Партизан без икаквог трага, довољан показатељ тотално непостојеће концепције је последњи прелазни рок, у којем су доведена тројица играча, који – не играју.

Далеко од тога да је Ивица Илиев једини кривац за лоше стање у Партизану, иако је на растанку џентлменски терет неуспеха преузео на своја леђа, али спортски директор сноси највећу кривицу што црно-бели данас изгледају као клуб који нема никакву идеју за будућност, за који и следећа сезона делује већ данас изгубљена, јер је костур актуелног састава – преслаб. Чак ни за европски излог нема играча који би могао да донесе опипљивији новац.

Међутим, намеће се и још једном веома битно питање у Хумској: ако функционисање целог клуба зависи искључиво и једино од тога да ли ће спортски директор створити тим за резултате на терену и играче за продају, чему, онда, уопште служи остатак управе клуба?

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт