Манчестер јунајтед 2009. године, СПАЛ 2019...!

Или, како Партизан да направи новог Бамбија Тошића. . . ?!

Фудбал 05.02.2019 | 23:00 Спортски сектор као генератор успеха једног клуба. Бар у региону. Пример загребачког Динама вероватно најилустративнији, јер су правили Хрвати вишемилионске трансфере само на основу репутације и сталног учешћа у УЕФА такмичењима, а лепу шансу да му се придружи, претекне га и позиционира као лидер на Балкану пропустио је београдски Партизан.

Имао ју је. Као на тацни. Пре тачно десет година црно-бели су продали Зорана Тошића Манчестер јунајтеду, у том тренутку шампиону Европе и тај посао - из којег је, иако је потписао уговор шест месеци касније искључен Адем Љајић - представљао је можда последњу прилику да клуб из Хумске потуче конкуренцију у окружењу и постане еталон играчке и пословне вредности у овом делу света. Бамбијев трансфер у јануару 2009. донео је Парном ваљку огромна финансијска средства (око 7.000.000 евра) и нешто што се новцем не може купити. Маркетинг. Цео свет је те зиме брујао како су два талентована дечака, Тошић и Љајић, завршила на Олд Трафорду, утицајни медији потенцирали "Земунело" као место стварања талената, али у клубу као да није било довољно визије, слуха и осећаја да се реализација тих послова искористи за ослобађање од стега српског и хватање модерних европских трендова. У сваком смислу.

Руку на срце, успевао је - можда баш због Тошића - Партизан под председничком палицом Драгана Ђурића да прода Стефана Савића у Манчестер Сити, Лазара Марковића у Бенфику или Александра Митровића у Андерлехт, међутим, не и да подигне клуб на такав организациони и финансијски ниво да буде постојан и да не зависи само од трансфера. Пропустио је гол-шансу, да учврсти темеље. Штавише, Ђурићева влада оставила је око 15.000.000 евра дуга што није баш похвално имајући у виду све послове.

А како је данас?

Ако је Бамби Тошић пре десет година као најбољи фудбалер генерације под вођством Славише Јокановића прешао у европског првака, делује помало забрињавајуће за српски фудбал у целини да је један од најквалитетнијих из садашњег састава, Марко Јанковић, потписао за СПАЛ. Није овде реч о играчким квалитетима, више пута показало какав утицај има црногорски репрезентативац на издања екипе Зорана Мирковића, али Црвени ђаволи и тим из Фераре не могу да се мере. Штавише, Јанковић је показао величину опростивши Партизану око 180.000 евра на име плата и премија, испраћен је из клуба на велика врата, чак му убацио у празну касу 900.000 евра...

Тема у Партизану не би требало да буде Јанковић, нити је проналазак његове замене питање свих питања, више то делује као краткорочни задатак за спортски сектор. Онај стратешки подразумева да се опет доведе или направи играч за ког ће звати такав великан као што је Манчестер јунајтед.  У међувремену је Партизан изнедрио Николу Миленковића и продао га Фјорентини за 5.100.000 евра, међутим, да би поново заличио на озбиљан клуб потребно је да, као Динамо, такве таленте "штанцује" сваке године, да му донесу најпре резултатски бенефит, у виду трофеја и европских пробоја, као што су Манџукић, Модрић, Ћорлука или Брозовићчинили Модрима, а затим и огроман новац на име обештећења приликом одлазака у иностранство. Од таквог начина пословања вишеструку корист имала је и репрезентација Хрватске.

Да би такав модел успео потребно је да цео клуб - од скаутомг службе, преко омладинске школе, првог тима - ради на проналаску, стварању и обради талентованих фудбалера. Макар они стигли из Баната или БСК Борче, као у случајевима Тошића и Савића. Разгранати систем лова на таленте по Србији или окружењу показао се исправиним и зашто не покушати опет нешто слично. Тако се стичу предуслови да се позиција на табели и стање у каси поправе, јер тренутно ни једно, ни друго не иде у корист Партизана.

А тако је мало потребно. Добра селекција играча, на пример. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт, Реутерс