Шта је са Челсијем и што сваки пут драма у прелазном року?

Ко ће носити офанзиву, зашто је пуштен Фабрегас без праве замене, да ли се може сачувати Хадсон Одои, колико је реално да остане Азар и ко повлачи конце у овом тиму?

Фудбал 18.01.2019 | 23:02 Челсијев значај у европском фудбалу почео је да опада од растурања генерација које су освојиле Лигу шампиона 2012. и Лиге Европе годину дана касније. Оно по чему је тим из Западног Лондона последњих сезона углавном препознатљив јесу хаотично функционисање у прелазном року, занемаривање мишљења шефа струке и на крају готово хистеричне куповине које остављају горак укус у устима водећих људи на Стамфорд бриџу.

Ту, наравно, не мислимо на куповине Нгола Кантеа или Маркоса Алонса, Педра или Сеска Фабрегаса, јер су се те операције показале као успешне, али далеко од тога да је Челсијева трансфер политика у многим случајевима имала смисла. Такав случај могао би да се понови и ове зиме. 

Дошли смо на пола пута актуелне трансфер пијаце, Челси је поново један од „најактивнијих“ на тржишту, а поново ништа нису урадили. А време лагано откуцава... Куповина Кристијана Пулишића из Дортмунда 2. јануара за баснословних 64.000.000 евра поларизовала је фудбалску јавност у Европи. Амерички репрезентативац имао је уговор са Дортмундом до јуна 2020. године, а после свега што (ни)је показао под командом Лусијена Фавра, поготово у досадашњем делу сезоне, тешко да може да убеди неког да заиста вреди тај новац. Друга страна медаље је Пулишићева младост, односно то што ће Челси овом куповином отворити огромно тржиште Сједињених Америчких Држава. Свакако, Маурицио Сари на полетног Америкаца хрватских корена неће моћи ни да рачуна до лета, што даје на посебној тежини када некога доводите за огромну суму новца. 

На Стамфорд Бриџу тренутно су, као и летос, отворене многе трансфер полемике и сви се надају да исход неће бити као пре шест месеци, када је за два појачања утрошено чак 137.000.000 евра. Кепа Аризабалага се показује као добар голман, пун перспективе и талента, док се Жоржињо још навикава на прилике острвског фудбала, мада представља есенцију фудбалске идеје Мауриција Сарија. Матео Ковачић је ту, његова улога је дискутабилна, а и није дуготрајно решење јер ће на Бриџу остати само до лета (нема откупне клаузуле у договору о позајмици).

Челси сада јури центарфора и креативног, централног везисту. Паралелно с тим екипа која мирно седи на четвртој позицији на табели Премијер лиге води велике битке на још неколико фронтова. Од тога да приволиКалума Хадсон Одојија, иначе највећег талента Челсијеве академије последњих година, да прекине тихи штрајк и продужи уговор, преко отвореног питања о будућности Едена Азара, до тога ко заправо повлачи конце у редовима некадашњег првака Европе?

Шта ће Челси урадити са нападачима? Као дан је јасно да са Алваром Моратом и Оливијеом Жируом – не иде. Шпанац је прокоцкао све кредите претходног (Антонија Контеа) и садашњег тренера (Мауриција Сарија). Инвестиција од преко 65.000.000 евра (са бонусима) није се исплатила и вечити #2 није успео да се избори за статус главног стрелца у великом тиму. Мората је вероватно и најтраженија роба тренутно на тржишту, желе га Милан, Севиља, Атлетико, Барселона, наводно и Реал, а он изгледа хоће само у Атлетико. Жиру је ушао у завршних пет месеци уговора, али се није прославио по голгетерском учинку ове сезоне. Свега четрнаест голова постигли су Мората и Жиру (9+5), што је недовољно за тим који гађа највише циљеве. Тим не може да живи само од његовог мотора Едена Азара, иако се Белгијанац одлично пронашао у Саријевом систему, због чега су промене у срцу напада пожељне.

Ту се копља ломе између Гонзала Игуаина и Калума Вилсона. Аргентинца жели Сари, док за нападача Борнмута глас даје Челсијева директорка Марина Грановскаја, најближа сарадница руског милијардераРомана Абрамовича и госпођа позната као Ирон Ладy клуба из Западног Лондона.

Јуче јесте стигла вест да је договор склопљен и да ће Игуаин доћи у Челси, али то још увек није 100% сигурно, док га не видимо у плавом дресу и представљеног као играча лондонских ''плаваца''.

Оба случаја су доста компликована, с тим да је Игуаинов много замршенији. 

Овај трансфер већ у старту делује нелогично јер Игуаин има 31. годину, а Челси годинама вуче добро познато правило да играчима у четвртој деценији живота не дају уговоре дуже од једне сезоне. Игуаин на то не би пристао сигурно. Притом, Јувентус жели између 40.000.000 и 50.000.000 евра за трансфер.

Да ли Игуаин, који дуже време има проблема и са вишком килограма, вреди тај новац? Сачувао је препознатљиви голгетерски инстикт, али Премијер лига захтева много више...

Саријев човек од поверења и клупска легенда Ђанфранко Зола признао је да је на радару и Калум Вилсон, али се ништа конкретно не дешава. Уместо тога готово свакодневно добијамо опречне информације по питању онога што је Челси спреман да плати. Од реалнијих 30.000.000 евра до, реално, превисоких 55.000.000 евра. Поготово јер се ради о играчу склоном озбиљним, најтежим повредама. Од лома стопала, до пуцања предњих укрштених лигамената оба колена. Али, острвски клубови познати су по томе да за домаће играче траже нереалне суме новаца и да им се обично жеље испуне.

Борнмутов тренер Еди Хаув недавно је изјавио да је Вилсон недодирљив у клубу и да ће евентуално пристати ако неко понуди 84.000.000 евра. Истина је, ипак, да ће Борнмут тешко одолети и мањим сумама новца, поготово у оквиру од 50.000.000 евра. Вилсон јесте добар премијерлигашки нападач и има подједнако изражене голгетерске и квалитете асистента. Али, са 26 година још није осетио акцију на највишем, европском нивоу, па се тако овај посао чини врло ризичним. Других опција у овом тренутку - нема! А, Челси мора да нађе некога, под хитно...

После одласка Сеска Фабрегаса у Монако у Челсијевом везном реду остала је велика рупа. Не само што је дискутабилна одлука клупског врха да се олако одрекне играча за кога је гарантовао Сари и којег је желео у својим редовима и после лета, већ се још већа полемика води око тога – зашто је Челси дозволио даСеск оде, када адекватне замене нема нигде?

Да, Леандро Паредес из Зенита је прва жеља, али финиш преговора је и даље километрима далеко. На Стамфорд Бриџу се уздају у пријатељске односе два клуба, али ни то није гарант да ће се преговори убрзати и да ће се трансфер завршити пре последња два-три дана. За овај посао Челси је спремио преко 33.000.000 евра, пошто је прва понуда од 29.000.000 евра глатко одбијена.

Резервна варијанта је још скупљи Николо Барела, кога Сари хоће, али у клубу га не виде као добро решење зато што је млад, игра за Каљари и није се доказао у најјачој конкуренцији. А и требало би да се плати близу 50.000.000 евра. И ту се, опет, води борба умова између шефа струке и директора.

Док се ради на јачању тима из иностранства, Челсију прети да остане без свог најблиставијег примерка –Калума Хадсон Одојија. Јучерашња вест да је вихорни крилни офанзивац спреман да преседи наредних годину и по дана како би као слободан играч отишао у Бајерн шокирала је све у и око клуба, а Хадсон Одоииз утакмице у утакмицу показује да има квалитет, можда чак и за стартну поставу. Челси је досад успео да избегава Бајернове налете пошто тражи 40.000.000 евра, а баварски гигант то не жели да плати. Хадсон Одои је љут и видећемо колико истине има у томе да ће намерно прескочити све званичне акције у наредних 18 месеци (?!) како би се изборио за оно што жели. То свакако није добро за његову каријеру, а ни Челси и Бајерн.

Шта ће бити са Еденом Азаром? То је вероватно и најважније питање у овом тренутку. Ако Белгијанац буде отишао, Челси ће и дефинитивно постати тек један од многобројних клубова са много добрих, али без иједног фудбалера светске класе. А то Азар заиста јесте.

Преговори око новог уговора су се озбиљно отегли, Роман Абрамович је свестан шта може да изгуби и нуди му засад највећи уговор у историји клуба и плату од преко 350.000 евра. Сари обожава Азара и не жели да га изгуби, а ако се Реал Мадрид заиста буде окуражио да крене у офанзиву, питање је да ли Челси може да издржи. Његов уговор истиче 2020. године, а Челси сада тражи око 112.000.000 евра за њега. С обзиром на актуелне фудбалске прилике можда и премало, али како му се ближи крај уговора, то је доста новца. Али, тешко да и та, деветоцифрена понуда може да надокнади све оно што би Челси изгубио одласком иконе постшампионске ере.

Није тајна да Азар обожава Реал и да воли Челси, али њему је потребан клуб који ће му обезбедити битке на најјачим фронтовима. А, Плаваца у Лиги шампиона нема већ две сезоне од последње три. Нити сада, реално, може да буде конкурент Ситију и Ливерпулу.

На крају се поставља питање – ко заправо вуче конце у Челсију када је у питању рад на тржишту? Сетиће се многи какве је проблеме Антонио Конте имао са бившим директором Мајклом Еменалом, кога је на крају успео да отера из клуба. Али, после Еменала остала је само Марина Грановскаја, која је узела све у своје руке. Занемаривала је Контеа, сада то ради и са Саријем, мада је некадашњи тренер Наполија и сам признао да није баш много заинтересован за те послове преговарања и довођења играча, већ да он воли више да предложи свог кандидата и да онда стрпљиво чека. Чини се да га, опет, директори, односно директорка, заобилази. Тако изгледа у случајевима Игуаин / Вилсон, Сеск, па чак и Барела / Паредес.

Додуше, ово је модел који преферира и сам власник Роман Абрамович. Годинама уназад прича се и пише како воли да диктира своје услове, да воли да забада нос у туђе послове и прати где му новац одлази и на кога. Тако је, између осталог, на Стамфорд Бриџ довео два највећа промашаја у клупској историји –Андреја Шевченка и Фернанда Тореса. Иако му је, реално, овај други донео Лигу шампион и Лигу Европе. Али, Рус је често својим поступцима директно угрожавао рад тима.

Доста се у последње време прича и о томе да би Роман могао да оде из Челсија, а да ће на његово место доћи други руски олигарх, Дмитри Риболовљев, право из Монака. Засад нема назнака да ће се то и десити, али ништа није искључено.

Челсију су појачања под хитно потребна. Али, не играчи попут Тјемуеа Бакајока, Данија Дринквотера, Давида Запакосте, Мишија Батшуајија, Рахмана Бабе, Радамела Фалкаоа, Алешандреа Пата, Хуана Квадрада, Лоика Ремија и осталих који су обележили Челсијев хијерархијски суноврат у последњих пет година.

Челсију је потребно да се промени много тога у сопственој, владајућој пирамиди и политици пословања. А на све то треба пронаћи и играче који ће променити струју у Челсију и оставити клуб при врху Премијер лиге. У супротном, наредни месеци могли би да буду јако трусни...

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс, Схуттерстоцк