Сјећања: Илићева сјећања на дуеле са Кроацијом...

Људи моји, промашили су у Хумској више зицера него што су дали голова на Максимиру! Капитен Партизана честитао Хрватима друго место на Мундијалу, говорио о посебности Луке Модрића и пожелео Динаму успех против Плзења.

Фудбал 25.12.2018 | 23:30 Поглед у ретровизор. Кад се човек одмакне и са пристојне временске дистанце посматра догађаје из прошлости, онда му слика постаје бистрија, оштрија, лишена примера субјективног осећаја. Остају само чињенице и(ли) у случају Партизанове елиминације од Кроације (заправо, Динама) утисак да је испао од далеко квалитетнијег тима.

На тај детаљ 21 годину после резултатске катастрофе на Максимиру (0:5), која је означила крај квалификација за Лигу шампиона кад су црно-бели у питању, указује Саша Илић, једини и даље активни фудбалер из легендарног двомеча Срба и Хрвата, првог после грађанског рата.

„Сад, двадесетак година касније, можемо све реално да сагледамо. Па Динамо је, људи моји, у Београду промашио више зицера него што је дао голова у Загребу. У Максимиру је свака лопта која је ишла ка голу завршила у мрежи. А већ су у Београду показали да су бољи од нас, а та је наша победа, заправо, била сензационална“, подсећа чувени креатор игре Парног ваљка у интервјуу загребачким Спортскимновостима.

Хрвати су га контактирали да би из прве руке добили информацију о наредног ривалу Динама у Лиги Европе, чешкој Викторији из Плзења, али је осврт на дуеле из лета 1997. био неизбежан. Подсетимо, у Хумској је састав Љубише Тумбаковића славио са 1:0 (Илић асистирао Драгану Исаиловићу), али је у реваншу првак Хрватске био убедљив (5:0).

„Ех... Тад сам био један од најмлађих играча, на обе утакмице сам у игру ушао с клупе. Нисмо тад имали среће у жребу, јер је то била једна од најозбиљнијих екипа Динама у историји: Просинечки, Ладић, Марић, Шимић, Мујчин, Видука, Цвитановић, Крзнар, ух... Све вансеријски фудбалери, имали су кудикамо бољи тим од нас... Нисам знао да је Мујчин играо до 43. године, поздравите га. А ја, ето, помажем овим млађима колико могу, најчешће улазим с клупе кад им не иде, ха-ха“.

Међу темама које су обрадили у разговору са 40-годишњим Илићем, новинари Спортских новости су поцебан акценат ставили и на успех репрезентације Хрватске на последњем Мундијалу. Освајање сребрне медаље пратило се с пажњом и у региону.

„Хрватска је у Русији одиграла турнир из снова. Селектор Златко Далић добро је посложио врхунске играче, фино их укомпоновао и направио прави тим. Вероватно ни у Хрватској није нико очекивао да ће репрезентација отићи до краја, али кад се погледа какви су то фудбалери, у којим су клубовима носиоци игре, онда се може закључити да су имали потенцијал за највеће домете. То је велики, велики, успех. Хрватска је заслужено дошла до финала и искрено честитам на том сјајном резултату“.

Ватрени су познати по јаком националном набоју. Оном заносу и фанатизму за који је део публике у Србији уверен да недостаје нашим момцима кад играју за репрезентацију.

„Да, та прича се често провлачи по нашим медијима, али се уопште не слажем са њом. Био сам репрезентативац и знам с колико страсти и љубави сам играо за државни тим. Знам и да су се моји саиграчи једнако осећали у дресу са нашим грбом. Е, сад, зашто немамо резултате као Хрватска, на то питање нека одговоре други људи. Нисам ни стручан, ни компетентан да бих говорио о томе“.

На Мундијалу је заблистао Лука Модрић и наговестио да ће ово бити његова година. Проглашен је за најбољег играча турнира, касније изабран за најбољег на територији Европе, па света (Тхе Бест), да би 2018. комплетирао Златном лоптом Франс фудбала.

„Лука је ванземаљац. Вансеријски играч. Уживање је гледати га, као да је рођен с лоптом. Заслужено је добио све награде, била је ово истински његова година и нека ужива у овоме што сад проживљава. Кад неко освоји толико појединачних трофеја у конкуренцији Месија и Роналда, који нас 'малтретирају' целу деценију, онда мора да је посебан. А Лука је свакако посебан, можда и најпосебнији играч данашњице. Свака му част“.

Централни део разговора са Илићем посвећен је двомечу Динама и Плзења у шеснаестини финала Лиге Европе. Истој оној станици на којој су се у фебруару ове године срели црно-бели у Викторија, па је Саша позван да прича о снази наредног ривала хрватског представника.

„Плзењ је искусна, уиграна и тактички дисциплинована екипа, дуго је на окупу и занима је само резултат. У својим редовима нема ниједног играча за којег бисмо могли рећи да је класа, да доноси превагу, али сви много трче, чврсти су у дуелима и одлично организовани. Ту екипу је створио тренер Павел Врба, баш је добро познаје, верује јој и тачно зна шта од момака може да добије. Њихова предност је искуство и уиграност, али у неким другим појединостима Динамо је испред“.

Конкретно?

„Динамо је, на основу онога што сам могао да видим ове јесени, технички знатно бољи, квалитетнији и има боље појединце. Гледао сам неке утакмице, хрватски првак је доста добро изгледао, посебно у двобојима Лиге Европе. Тренер Ненад Бјелица је створио тим за поштовање. Видео сам и две првенствене утакмице против, објективно, слабијих ривала, видело се да су Плави одрађивали посао, али су уредно уписали бодове и без неколико најбољих играча. А у Лиги Европе Динамо је деловао озбиљно и опасно, није случајно пројурио групом у конкуренцији Фенербахчеа, Андерлехта и Спартака из Трнаве“.

Као главне појединце Плзења Саша Илић је означио капитена Хубника за кога каже да је „шеф одбране“, Хорава „држи средину терена“ а у напад у је „незграпни Крменчик (повређен), па ће играти његова копија Роберт Чори, висок 199 центиметара.

„Није то случајно, очигледно да због начина игре форсирају снажне и високе нападаче, добро примају лопту и одлично се сналазе у шеснаеастерцу. Не играју брзо, онда могу да имају 'тешког' центарфора. Опасни су у прекидима. Најтеже је играти против таквих супарника. Кад их добијете на жребу, помислите 'добро је, пролазимо'. Викторија није велико европско име, кад гледате њихове утакмице не могу вас ничим импресионирати, не памтите ниједан потез њиховог играча и чини вам се да вам баш никако не могу наудити. Кад изађете на терен и супротставите им се, све се мења и тек онда видите колико су незгодни“.

Лане је било 1:1 на Топчидерском брду и 0:2 у Плзењу. Можда би Хрвати могли да науче нешто на Партизановом примеру.

„У првом мечу смо до вођства били бољи тим, мали две-три шансе, а они нас нијсу баш ниједном угрозили. Пошто смо повели, Чеси су убацили у брзину више, стиснули нас и у 81. минуту изједначили, добили су оно што су желели. После те утакмице сам стекао утисак да је Викторија планирала у Београду да одигра мирну утакмицу, најважније јој је било да не прими гол. А кад га је примила, тргла се и направила нам доста проблема у завршних 20 минута кад је кренула по изједначење. И успела је. У Плзењу је играла мало офанзивније. Није то некаква силна офанзива, опрез је темељ њене игре. На малом стадиону има добру подршку са трибина, иако се навијачи не могу упоредити ни са Партизановим, ни са Динамовим, кад је реч о буци коју праве. Сећам се да је прошле године у Плзењу било хладно, тако ће вероватно бити и сад, јер Динамо игра практично у истом термину као и ми. Углавном, желим Динаму сву срећу“, закључио је Саша Илићразговор за Спортске новости.

Извор: моззартспорт