Митар отворено - од дјетињства и татиних батина...

. . . до Рафе, Ширера и премијерлигашког сна! И шта је био проблем у Њукаслу. . . ?

Фудбал 02.09.2018 | 00:00 Александар Митровић и Премијер лига... Да ли је он тај калибар? Хоће ли моћи? Није то исто што и Чемпионшип... Бројна питања, силна наклапања и анализе да ли ће Фулам са шпцем као што је Митровић моћи да опстане у елити. Одговор је стигао прошле недеље - два комада у мрежи Барнлија, плус једна асистенција. Довољно да подигне Енглеску на ноге. 

Говорећи за тамошње медије српски репрезентативац објашњава да му рад у теретани много помаже и да много, баш много времена проводи радећи на снази...

"Моје тело је моје највеће оружје. Морам да будем снажан, да се осећам моћно", почео је Митровић. "А и свиђа ми се да радим у теретани, потребна ми је. Чак и на слободан дан. Устанем рано, одем да вежбам, тамо доручкујем и тек онда се вратим породици. Схватају ме код куће, то је мој посао. Јер ја нисам брз. Нисам ни спретан. Нисам Рахим Стерлинг, зар не? Зато морам да косристим снагу у игри, у шеснаестерцу морам да будем најјачи".  

Митровић се надавао голова у Чемпионшипу прошле сезоне, али сви јако добро знају да Чемпионшип и Премијер нису исто. Уосталом, у Њукалсу му баш и није ишло. Отуда и бојазан како ће Фулам ове сезоне проћи са њим, а платио га је папрено. Енглези кажу овако: није нарочито висок, није ни најјачи човек у лиги, али та његова широка рамена... У мору лажни деветки издваја се појавом.   

"Одрастао сам на Алену Ширеру и Дидијеу Дрогби. Сада се, међутим, игра другачије, Тренери траже брже играче, фудбал се мења. А ја нисам такав играч. Имам, ипак, своје квалитете. Дефанзивци у Премијер лиги стварно су много јаки. Понекад ми се чини да се више бавим рвањем него фудбалом. Рецимо, после утакмице са Барнлијем био сам баш уморан. Али више од борбе него од трчања. Морате да им покажете да се не плашите. Ако вам задају ударац, ви морате да њих ударите јаче. Покушавам да играм своју игру и то је као рат за мене. Урадићу све да добијем дуел, али после после утакмице ту је руковање. Пожелим ривалу све најбоље. То је спорт, поштовање".  

Митровић слави голове с пуно емоција. Ове сезоне руку ставља на уво кад затресе мрежу. Нема неко посебно објашњење због чега...

"Кад дођем кући мој двогодишњи син Лука ради то исто и смеје се. Морам да наставим, зар не? Фудбал је игра страсти и када дате гол емоција негде мора да изађе". 

Од малог Смедерева, преко Партизана и Андерлехта, до Премијер лиге. Митровић је у отвореном разговору Енглезима признао једну ствар.

"Као дете никада нисам био у првом тиму". 

У најкраћем, никако није могао да се фокусира. Пробао је и карате, па кикбокс. А његов отац Ивица једном је у шали рекао да је врло лако могао да постане и криминалац. Тај изјава повезана је са једним инцидентом и каменовањем воза...

"Не знам шта се догодило, али знам да нисам био сам. Било је око сотину деце и сви су гађали. Мој камен је разбио стакло и погодио машиновођу. Био сам неваљао као клинац. Отац је углавном био благ према мени, али умео је неколико пута и да ме изудара по дупету. Добро се тога сећам. Ипак, био сам срећно дете. Родитељи су увек били уз мене и урадили су све да ме склоне са улице".  

Митровић је стасао у Партизану. Али није све почело како је прижељкивао...

"Готово да уопште нисам играо у млађим катгеоријама. Прошао сам целу академију Партитана а нисам играо. Био сам некако увек сићушан за своје године. Тада ми је отац рекао да морам да радим много више од осталих како бих успео. Изненада сам израстао. Тако сам око шест месеци играо за омладинце и одмах прешао у први тим. Навикао сам на напоран рад. Желим да радим. И морам, не желим да лажем себе. Ово није сан. Реалност је". 

Митровић је био близу Мидлзброа када му је зазвонио телефон. "Како си", са друге стране жице био је Славиша Јокановић...

"Мало је рећи да сам био срећан. Сада покушавам да вратим Јокану јер је све учинио да ме доведе. Понекад ћу дати гол, понекд не, али увек дајем 100 одсто". 

На путу до Премијер лиге Митар је постигао 12 голова за Фулам и кључно допринео великом успеху. Добро је кренуо и у елити. Шта каже Јокан?

"Ништа, још је хладан као лед", кроз осмех ће српски голгетер. "Он не показује осећања, али знам да је задовољан са мном. Покушава да остане хладан. Ми ипак знамо да је срећан и када је љут. Док сам скупљао лопте око терена никада нисам мислио да ћу сарађивати са њим. Ето, то је фудбал". 

Док је одрастао Митар је сањао о броју девет. И дочекао је број девет у Њукаслу. Баш ту деветку коју је носио његов идол Ширер. А дочекао је да га исти тај Ширер критикује...

"Да ли ми је било тешко? Није, заиста. Вероватно је био у праву".  

Шта је пошло по злу у Њукаслу?

"Рафа Бенитез игра дефанзивно и на контру. Покушао сам, дао све од себе, али то нисам био ја. Рекао ми је шта треба да радим, шта он жели... Пробао сам. Треба да знате да ја имам 90 килограма и да не могу да се враћам тако дубоко. Онда немам снаге за нападачке акције. То се осетило у мојој игри. Једноставно, више волим да сам испред шеснаестерца противника. Ту сам кориснији. Али Рафа је сјајан тип, на крају смо се руковали. Такође, Њукасл је велики клуб, желим им да се врате на место које им припада".

Митровић сада носи деветку Фулама. Каже да и даље студира Ширерове покрете на Јутјубу. 

"Он је идаље мој херој. Наравно да је био у праву када ме је критиковао. И мој отац каже исто. Познајем себе, знам када сам лош. Алан је легенда, Енглеска више никада неће имати таквог нападача". 

Лондон је друга прича у односу на Њукасл...

"Скроз је другачије. За почетак, не морам да се маскирам када излазим. Нико ме не препознаје и не зауставља на улици. Лепо је". 

Е сад, колико ће то потрајати... Ако настави да решета као против Барнлија сасвим сигурно не задуго...

Извор: моззартспорт